Hjustone, imamo problem: Da li od Srba stvarno očekujete da pristanu da ih Kurti teroriše i ponižava?

Policija Jarinje
Izvor: Kosovo Online

Američki emisar u dijalogu Beograda i Prištine Gabrijel Eskobar pre neki dan u Briselu rekao je da očekuje da "strane postignu dogovor, koji će sačuvati suverenitet i nezavisnost Kosova i sprečiti nasilje". Ta izjava, koju je dao nepunih 24 sata pred Vučićev i Kurtijev susret, u svojoj osnovi ima fatalnu logičku grešku, veliku kao kanjon Kolorado.

Iz pomenute Eskobarove "contradictio in adjecto" kreću, ustvari, svi problemi u dijalogu i u vezi sa njim. Kada polazna vrednost u nekoj formuli nije tačna, onda rezultat ne može da bude dobar ni uz pomoć svih briselskih digitrona. I zato smo umesto ishoda kojem se nadao visoki predstavnik administracije SAD, došli do toga da se ne postigne nikakav dogovor, da se istovremeno omoguće nasilje i sukobi, a sve to kako bi se dokazao Kurtijev nedokazivi suverenitet. 

Zbog toga Borelj u ime EU posle celodnevnog mučenja nije mogao da sastavi ni dve rečenice saopštenja, sa sastanka koji je onako pompezno najavljivan. 

Uz ogromno razumevanje za američku praktičnost i potrebu da rešavaju stvari na svoj način, ali, kako to Eskobar očekuje da Srbi prave dogovor kojim će da "brane kosovsku nezavisnost"? Jel stvarno treba da pomognemo Kurtiju da nas sve protera, potpuno obespravi i ponizi? I da ga na kraju zamolimo da nam oprosti što na nas podiže svu onu policijsku silu i reciprocitete? Što bi rekli Amerikanci, Hjustone imamo problem. Ili srpski, Gabrijele pobrkao si lončiće.

I ko onda da se ljuti na Kurtija što procenjuje da mu se više isplati da nastavi sa svojim planom protiv Srba i nasilnim akcijama, nego da pravi kompromis i vodi normalan dijalog s Beogradom? Mentori iz Vašingtona i Brisela puštaju prištinskog kabadahiju da puškama sprovodi reciprocitet, a od Srba i Vučića traže uzdržanost. Ne samo da nije pristojno, već je i vrlo opasno.

A, koliko je cela stvar šizofrena, pokazuje situacija iz NATO štaba, gde Kurti sa Stoltenbergom stoji bez zastave Kosova, a Vučić ispred zastave Srbije. Četiri države članice NATO ne priznaju Kosovo i ne pomišljaju to da urade. O UN, Rezoluciji 1244 i ostalim međunarodnim aktima da ne govorimo. O kakvom reciprocitetu onda govorimo? Ko je tu država, a ko neuspešni protektorat i ništa više od toga. Dakle, priča o pravu Prištine na reciprocitet, o čemu Kurti usta ne zatvara, a podržavaju ga SAD, Nemci, Britanci, ta priča je samo jedna velika laž i paravan u specijalnom ratu protiv Srbije.

To je jedna stvar. 

Druga stvar je činjenica da Srbi na Kosovu više nemaju kud da se povlače pred terorom Prištine. Svako dalje uzmicanje Kurti će da shvati kao definitivnu slabost Srba i kao razlog za dalje nasrtanje na njihovu bezbednost, imovinu i već ionako skršena prava. Kurtijev obračun sa Srbima se daljim njihovim popuštanjem i trpljenjem neće zaustaviti.

Posle RKS registracija, oduzimanja automobila, ukidanja dokumenata, Kurti bi vrlo brzo sa specijalcima, bornim kolima, suzavcima, krenuo na Valač, na srpske škole, bolnice. Video bi kriminalca, koga treba tući i hapsiti, u svakom Srbinu koji pogleda ka Beogradu. 

Nasilno gušenje srpskih prava se ne bi zaustavilo sve dok Priština potpuno ne slomi duh slobode kod Srba, a one koji odluče da u tim uslovima ostanu na Kosovu bi dalje gazio da se odreknu svega. Srbije, manastira, jezika, kulture, dostojanstva, sećanja. Zbog toga Kurtiju treba konflikt i toliko opasnu stvar rade Vašington i Brisel kada ga puštaju da maše oružjem prema Srbima. 

I zato nema razloga za optimizam, ali ima svih razloga za otpor i nastavak tvrde borbe. Formiranje ZSO, organizovana odbrana građana, nepristajanje na bespravne mere i ucene. Čvršće i složnije nego ikad. Kurti je kolosalno tvrdoglav, zaustaviće se samo ako na drugoj strani bude naišao na još veću upornost i hrabrost. Drugi jezik ne razume.

Piše: Miloš Garić, urednik portala Kosovo onlajn