Kako je Kurti vratio u život Zajednicu srpskih opština

Stavljanje teme formiranja Zajednice srpskih opština na dnevni red u Briselu, posle skoro 10 godina od potpisivanja sporazuma, glavni je rezultat nedavne drame i podizanja pitanja registarskih tablica na nivo gde su Vašington i vrh EU morali da se uključe kako bi sprečili sukobe na severu Kosova. 

Uloga Aljbina Kurtija u “rehabilitaciji” ZSO je ključna, iako je on najglasniji protivnik poštovanja obaveza koje je Priština preuzela u Briselu aprila 2013. i čovek koji je sve učinio da “ubije” postignuti sporazum. Zvuči nelogično, ali tako ispada.

Jer, da nije bilo Kurtijevog upornog insistiranja da izazove sukobe na severu, posebno prethodnih meseci nasilnim nametanjem RKS registracija, Srbi ne bi izašli iz kosovskih institucija i još ne bi shvatili da svoje pravo na život i budućnost na Kosovu mogu da zaštite samo odlučnom odbranom Briselskog sporazuma.

A, nesputana arogancija prištinskog lidera prilikom poslednjeg sastanka sa Boreljom i Lajčakom naterala je i EU birokratiju da bar na trenutak skine povez sa očiju kada je Kosovo u pitanju. 

Predugo oklevanje zvaničnog Brisela da pritisne albansku stranu povodom skandaloznog blokiranja ZSO, značajno je doprinelo Kurtijevoj iskrivljenoj predstavi da je centar Evrope zapravo ispod njegovog prozora u Prištini i da on Borelja i Lajčaka treba da poduči demokratiji i vladavini prava. To su dve omiljene Kurtijeve discipline, i on naravno može koliko god želi da veruje sopstvenoj uobrazilji o “savršenosti” poretka na Kosovu, ali tragično je kad mu na Zapadu povlađuju u vezi s tim. 

I zato, jasno je, nema preteranog razloga za optimizam, što se Srba tiče. Jer poučeni dosadašnjim iskustvima, to što je Kurti dobio packu od Borelja nikako ne znači da će on suštinski da promeni pristup. Spustiće rogove samo privremeno i tek onoliko koliko bude morao, ali daleko smo od toga da on ima nameru da odustane od ponižavanja i progona Srba. 

Ipak, isto tako je jasno i da smo došli do važnog momenta u kome je uloga SAD sada ponovo izašla u prvi plan. “Ponoćno” disciplinovanje Kurtija i stavljanje do znanja EU da nije u stanju da samostalno vodi poslove u sopstvenom dvorištu, govore kako će stvari dalje da se razvijaju. 

Mogućnost da posle skoro 10 godina krenemo sa realizacijom Zajednice srpskih opština, iako je formalna nadležnost EU službenika, nalazi se, ustvari, potpuno u rukama ljudi iz Stejt departmenta. I samo onoliko koliko je Vašingtonu stalo do boljih odnosa sa Beogradom, do željenog uticaja i ostvarenja interesa u ovom delu Balkana, toliko su veće šanse da Srbi na Kosovu konačno dobiju šta im je garantovano u Briselu 2013. godine, a to je mir i mogućnost da organizuju svoj svakodnevni život bez “asistencije” Kurtijevih specijalnih jedinica. 

Pa kad normalizujemo dijalog i ispunimo preuzete obaveze, da vidimo šta je ono što dalje možemo da dogovoramo kako bi zaista normalizovali i odnose. Kurtiju se pre formiranja ZSO ne može više ništa verovati. A, on do tada neka trči svoju trku, sa rokovima, priznanjima i ostalim egzibicijama. Tu loptu niko ne može da mu oduzme. Neka pimpluje i dodaje se sa Vjosom Osmani i Hajrulom Čekuom. Samo da se ne igra s oružjem.

Piše: Miloš Garić, urednik portala Kosovo onlajn