ZSO - kako otključati dijalog: Nakon dogovora u Briselu o tablicama otvoren put za ključni zahtev Beograda

Bilbordi ZSO
Izvor: Kosovo Online

Zajednica srpskih opština, gotovo deceniju nakon što je dogovorena u Briselu, i dalje ostaje ključni zahtev Beograda u dijalogu sa Prištinom, piše Euronews Srbija.

Kao jedna od ključnih Briselskog sporazuma, ova za kosovske Srbe važna garancija opstanka na Kosovu i Metohiji, dugo predstavlja nepremostivu liniju razdora između Beograda i Prištine. Sada kada je poslednja kriza na severu Kosova prevaziđena uz posredovanje EU, nemeće se pitanje da li najnovijim dogovorom u Briselu najzad otvoren put da se ovo pitanje stavi na sto i reši? 

Nakon što je u Briselu postignut dogovor o tablicama otvoren je, naime, prostor da se u budućim pregovorima na stolu nađu dve velike i teške teme - implementacija prethodno potpisanih sporazuma, što će biti posebno značajno u kontekstu formiranja ZSO, ali i platforma za buduće pregovore o normalizaciji odnosa koja će se zasnivati na takozvanom francusko-nemačkom predlogu.

"EU će obezbediti da se ključna pitanja i principi u vezi sa normalizacijom obrađuju u kontekstu predloga. Strane razumeju da svi prethodni sporazumi o dijalogu moraju biti sprovedeni", naveo je evropski šef diplomatije Đuzep Borelj.

Zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, ZSO bi činilo deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. Tema ZSO dosad je bila u začaranom krugu pokušaja da se dijalog Beograda i Prištine pomeri sa mrtve tačke, pa je njeno formiranje, sa jedne strane, preduslov Srba da se vrate u kosovske institucije, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti dosad bio izričit u navodima da ona nije u saglasnosti sa kosovskim ustavom i da od formiranja ZSO praktično nema ništa. Sada je, kako tumače analitičari, poslednja runda dijaloga u Briselu, zapravo donela omekšavanje takvih tvrdih stavova, ali i signal novih pritisaka.

Da bi pritisak na Prištinu kada je reč o ovom pitanju mogao da bude veći u narednom periodu govore sve češće izjave evropskih posrednika. Kako je rekao portparol Evropske komisije Peter Stano, na pitanje šta se može dalje očekivati, istakao da je "vraćanje kosovkih Srba u institucije bilo jedno od osnovnih očekivanja EU i da isto važi i za formiranje Zajednice srpskih opština".

Kako će se situacija u konačnici razrešiti, nije moguće predvideti, kaže za Juronjuz Srbija Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35.

"Jedan od trenutnih izazova u procesu dijaloga je dilema da li treba prvo osnovati ZSO pa onda potpisati sporazum o normalizaciji, za šta se zalaže Beograd, ili će ZSO osnovati tek nakon potpisivanja konačnog sporazuma, za šta se zalaže Priština. Izlazak Srba iz institucija je svakako ubrzao procese, ali u ovom trenutku nije jasno odrediti kako će se rešiti situacija u konačnici", rekao je on.

"Pritisak na Prištinu da konačno pristane"

Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma garantovalo se da će ZSO da bude formirana posle izbora zakazanih za novembar 2013. Do toga nije došlo, a određene odredbe sporazuma kosovski ustavni sud proglasio je neustavnim. U, međuvremenu, ni jedna politička garnitura na Kosovu nije bila sprema da se obaveže na ispunjenje ovoog dogovora, a takav stav je eskalirao upravo sa dolaskom Kurtija.

Međutim, kako je za Juronjuz Srbija rekao Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv iz Kosovske Mitrovice, nakon dogovora o tablicama, ovo je prvi put da je Kurti prihvatio da se obaveže u implementaciji Briselskog sporazuma.

Kako je objasnio Mijačić, pitanje ZSO je veoma bitno u procesu normalizacije odnosa jer bez nje nema ni pune integracije Srba u kosovske institucije.

"ZSO bi trebalo da preuzme sve institucije Republike Srbije koje deluju na Kosovu, kao što su bolnice i škole, a koje su najvažnije za život Srba na tim prostorima. Beograd je više puta pokušavao da pokrene pitanje osnivanja ZSO ali je uvek nailazio na otpor Prištine. Izlazak iz institucija je dodatni pritisak kojim se želi ubediti kosovska strana da najzad pristane na osnivanje ove važne institucije za zaštitu kolektivnih prava Srba na Kosovu", istakao je on.

Međutim, na pitanje da li predstavnici međunarodne zajednice mogu da preduzmu neki konkretan korak u tom pogledu, umesto da samo deklarativno podržavaju njeno formiranje, Mijačić ističe da je EU trebalo da bude garantor svih sporazuma potpisanih u okviru briselskog dijaloga, ali se ona povukla iz te uloge i time dovela u pitanje kredibilnost pregovora i kvalitet primene postignutih dogovora.

"Drugi izazov je princip 'konstruktivne dvosmislenosti' koji je trebalo da omogući Beogradu i Prištini bezbolniju komunikaciju sa svojim građanima, ali je doveo do toga da se isti sporazum drugačije tumači u Srbiji i na Kosovu. Ovo je dovelo do volonterizma u primeni sporazuma, što se najnegativnije odrazilo upravo na formiranje ZSO. Evropska unija i drugi međunarodni partneri svakako imaju instrumente koji bi mogli da dovedu do formiranja ZSO. Međutim, taj pritisak neće imati značajnog efekta ukoliko se ne pronađe modalitet koji je prihvatljiv kako za Beograd, tako i za Prištinu, a za to je potrebno vreme", istakao je Mijačić.

Oko ovog pitanja, što se Srbije tiče, pregovora više nema, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević. Srbija smatra da je ZSO jasno definisana sporazumom od 19. aprila 2013. i jasno predstavljena u organizacionalnom i funkcionalnom smislu dopunskim sporazumom 2015. gde je razrađena do kraja i da se samo tako može implementirati i da ne podleže nikakvim korekcijama, uključujući i ustavni sud Kosova.

"Naprosto, Briselski sporazum je stariji dokument od bilo kog propisa na unutrašnjem planu i ZSO treba da se implementira, kako je definisana Briselskim sporazumom i da se ugradi u politički sistem na KiM i primeni u takvom obliku i kada je reč o sastavu, nadležnosti, funkcionisanju i svemu ostalom. Zato što je to garancija za opstanak srpskog naroda i mogućnost njegovog delovanja u uslovima normalnog života i opstanka na KiM", rekao je Milivojević za Tanjug.

Predlog čak i usvajanje novog zakona

Kao jedan od glavnih argumenata Prištine za neuspostavljanje ZSO stoji da ona nije kompatibilna sa kosovskim ustavom, a kako je nedavno preneo list Albanijan post, međunarodni pravni eksperti tvrde da su pronašli način kojim bi ona mogla da bude implementirana u važeći ustav.

Kako se navodi, ideja je da se donese novi zakon, koji trenutno ne postoji na Kosovu, kroz koji bi opštine mogle da formiraju udruženja za saradnju i međuopštinsku koordinaciju. Zakon bi važio za sve opštine podjednako, a ne samo za one sa srpskom većinom. Sve što bi bilo potrebno za osnivanje bila bi volja jedne opštine da postane njen deo. Ovaj zakon bi koristile opštine sa srpskom većinom za izgradnju svoje Zajednice.

Komentarišući ovo, glavni i odgovorni urednik ATV Ljeart Hodža kaže da je malo teško za poverovani da se ovoga niko nije setio devet godina. On sumnja da se jednim zakonom može sve srediti.

"Možda, ako tretiramo tu zajednicu opština sa srpskom većinom sa nekim drugim imenom i nekim drugim ingerencijama ili ako postoji više tela, dakle ako postoji neko specijalno telo za neka od ovlašćenja koje je ta zajednica trebalo da ima, pa onda uspostavimo nekoliko takvih tela unutar jednog zakona. Ne znam da li to može da se uradi, ali pošto je zajednica kao takva prošla već kroz neku reviziju, i ustavnog suda, a boga mi za ovih deset godina prošla kroz mnoge revizije, i političke i pravne, sumnjam da može tek tako, jednim zakonom to da se sredi. Čak i ako može, ako taj zakon podrazumeva promenu ustava onda treba dvotrećinska većina koju Kurtijeva partija nema i to je dodatna kompikacija i na političkom frontu", rekao je Hodža.

Mijačić ističe da postojeće zakonodavstvo već daje mogućnost opštinama da se udružuju, tako da nema potrebe za donošenjem novih zakonskih rešenja.

"Potrebno je da se uđe u suštinski dijalog kako da se zaštite kolektivna prava Srba na Kosovu kroz institucije ZSO na način da će to biti prihvatljivo za Prištinu. U mnogim evropskim zemljama postoje uspešni primeri koji bi mogli da se primene na Kosovu, potrebna je samo dobra volja da se reši ovaj problem", istakao je on.

Šta piše u Briselskom sporazumu?

Briselski sprazum potpisali su 2013. godine tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači uz prisustvo visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. On je dopunjen 2015. godine, čini ga 15 tačaka, a prvih šest odnosi se na Zajednicu srpskih opština.

1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Кosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.

2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine).

3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće.

4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.

6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa.