Mirdita, daleko vam lepa kuća

Novinar Predrag Azdejković
Izvor: Kurir

Beogradsko izdanje festivala "Mirdita, dobar dan" svake godine digne pritisak domaćim nacionalistima, desničarima i patriotama koji, što ispred CZKD-a, što na društvenim mrežama pozivaju na zabranu festivala, prete organizatorima i iskazuju svoj bes.

S druge strane, prištinsko izdanje istog festivala ne izaziva nikakve bure, niti preteranu pažnju medija ni javnosti na Kosovu. Zašto je to tako? Jesu li kosovski Albanci civilizovaniji i lepše vaspitani pa ne prete organizatorima ili im jednostavno niko ne gura prst u oko?!

Odgovor naravno znamo. Kao što sam napisao na Tviteru, svrha ovog festivala je da albanski umetnici dođu u Beograd i pričaju kako je Kosovo nezavisno i da su Srbi vršili zločine i da srpski umetnici odu u Prištinu i pričaju kako je Kosovo nezavisno i da su Srbi vršili zločine. Zbog te jednostranosti, festival ima imidž kakav ima u srpskoj javnosti i da je iole objektivan protesti bi bili i u Prištini, a ne samo u Beogradu. 

Zato ne treba da iznenadi da je dvoje kosovskih umetnika koji su učestvovali na ovom festivalu bili u grupi idejnih tvoraca kampanje "Sloboda ima ime – OVK", koja daje podršku optuženima za ratne zločine pred Specijalizovanim većem u Hagu.

Ovu kampanju osmislila je grupa kosovskih umetnika, koji se protive optužnicama za ratne zločine protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, a među njima su umetnica i poslanica Eljiza Hodža i glumac i režiser Fatmir Spahiu, koji su bili učesnici beogradskog festivala "Mirdita, dobar dan". Istini za volju, organizatori su u saopštenju za javnost rekli da su razočarani ovakvim postupkom umetnika.

S druge strane, plejada srpskih NVO aktivista je otišla u Prištinu i u nijednom trenutku im nije palo na pamet da spomenu 91-godišnju staricu Rumenu Ljubić kojoj su u više navrata kamenovali kuću ili Dragicu Gašiću koju su uspeli da najure iz Đakovice zato što je Srpkinja, jer se izgleda plaše da će ih opet optužiti da su srpski nacionalisti i da će izgubiti mesto direktora Fondacije za otvoreno društvo. Ni u jednom trenutku nisam ni očekivao da će otvoriti temu nedavnog policijskog nasilja ili napraviti performans sa metama na leđima, ali jesam da će govoriti o ovim nesrećnim ženama koje trpe torturu.

Zbog toga ne mogu a da se ne zapitam da li je "Mirdita, dobar dan" uopšte slobodan prostor u kome se može govoriti o zločinima nad Srbima?! Čini mi se da nije, jer mu to izgleda i nije svrha.

Neki će reći da se o srpskim žrtvama ipak pričalo. Novinar Pero Jovović je bio žrtva gnusnih pretnji smrću preko društvenih mreža jer je na svom postu na društvenim mreža postavio ikonicu sa zastavom Kosova. Nema ali. Pretnje su nedopustive i moraju se kažnjavati u praksi, a ne samo u teoriji. 

Naravno, te pretnje je iskoristio festival "Mirdita, dobar dan" da zaštiti srpskog novinara od srpskih nacionalista koji mu prete, što je apsolutno u skladu sa programom i misijom festivala, samo da ne zaštiti srpske žrtve od albanskih.

Program i misija festivala kažu da želi da doprinese procesu pomirenja između Srba i Albanaca, ali kako vreme odmiče svima je jasno da na ovaj način to neće biti moguće, jer pomirenje izgleda podrazumeva da Srbi obilaze region, posipaju se pepelom, priznaju i izvinjavaju se za sve srpske zločine, ali ni u snu ne smeju da spomenu nijednu srpsku žrtvu niti zločin nad Srbima.

Znate, srpski NVO aktivisti koji to rade su za to plaćeni, ali običan narod to neće da radi, čak i da ga plate. Isto važi i za albanske, bosanske i hrvatske NVO aktiviste, niko ih ne plaća da pričaju o njihovim zločinima, pa zato to i ne čine, a i da ih plaćaju izgleda da to ne bi ni radili.

Zato od pomirenja na ovaj jednostrani način nema ništa! Džabe trošite te donatorske novce. Ja sam rekao šta sam imao, a vi vidite šta ćete.
 

Piše: Predrag Azdejković, novinar