Ne iznenađuju napadi na "Otvoreni Balkan", i Šuman je imao protivnike zbog ideje o ujedinjenoj Evropi

Zijad Bećirović
Izvor: bedrudingusic.wordpress.com

Nesporno kovid-19 postao je konstanta naših života i obeležio je i prošlu godinu u svim delovima sveta. Ipak se mogu izdvojiti događaji, koji su ostavili neizbrisiv pečat u prošloj godini.

Sasvim sigurno povlačenje američkih vojnih snaga, posle 20-godišnje invazije na Avganistan, predstavlja događaj koji je zasenio mnoge druge u svetu. Povlačenje ima duboko značenje i simboliku i predstavlja svojevrsnu prelomnicu u međunarodnim odnosima i za poziciju SAD na svetskoj političkoj sceni.

Ne radi se o običnom povlačenje, nego o povlačenju koje će imati dalekosežne posledice na međunarodne odnose i preustroj dosadašnjeg svetskog poretka. Te posledice već su vidljive kroz geopolitičko i strateško preslagivanje po brojnim pitanjima kao što su Ukrajina, Sirija, Libija, Jemen, EU, ali i Zapadni Balkan. 

Međutim, jedan događaj u našem regionu bio je svetskog karaktera i značaja. Radi se o obeležavanju 60 godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih i samita tim povodom održanog u Beogradu kojem su domaćini bili Srbija i Azerbejdžan. Na samitu u oktobru prošle godine bilo je više od 100 delegacija i opravdano je dobio epitet najvećeg multilateralnog događaja u Evropi i jednog od najvećih u svetu.

Samit nesvrstanih je bio posebno važan za Srbiju i za proces rebrendiranja te države kojeg uspešno vodi predsednik Aleksandar Vučić. Repozicioniranje Srbije u regionalnim i međunarodnim odnosima svakodnevno beleži napredak. Kvalitativni pomak je napravljen u tome, da je Srbija od objekta međunarodnih odnosa postala njegov subjekt. 

Ipak regionalna saradnja nam je daleko bliža. Tu je na prvom mestu regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan“, koja je pod tim imenom zaživela krajem jula 2021. Bez imalo preterivanja može se reći da je inicijativa „Otvoreni Balkan“ u rangu ideje Roberta Shumana o ujedinjenoj Evropi, koja je započeta kroz osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik i koja je bila preteča današnjoj Evropskoj uniji. Zbog toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama zaslužuju da im se odaju najviša priznanja za tu vizionarsku inicijativu i hrabrost da se upuste u njenu realizaciju u turbulentnom  vremenu i  okruženju, koje se suprotstavlja uglavnom svemu što je okrenuto saradnji, progresu i budućnosti.

Ne iznenađuju napadi na samu inicijativu ali i nosioce te inicijative prvenstveno na predsednika Srbije Vučića. I Šuman je imao protivnike zbog ideje o ujedinjenoj Evropi. Napadi na Vučića će biti još izrazitiji kako se budu približavali izbori u Srbiji, koji će biti istorijska prekretnica, jer će se odlučivati o njenoj budućnosti, da li Srbija da nastavi sa realizacijom „ekonomskog čuda“ i snažnim koracima da grabi ka budućnosti ili će to biti povratak u stara loša vremena nestabilnosti, nazadovanja, izolacije i ekonomske zaostalosti. 

Proteklu godinu su obeležili incidenti na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje zbog, po mnogo čemu, nepotrebnog uvođenja probnih registarskih tablica od strane vlasti u Prištini za vozila iz Srbije i ona koja imaju srpske registarske oznake na Kosovu. To je bila i svojevrsna provokacija da se izazove predsednik Srbije Aleksandar Vučić i optuži da destabilizaciju regiona. Ta provokacija nije uspela. Napeta situacija koja je pretila izbijanjem oružanog konflikta je sprečena posredovanjem EU i suspenzijom takve odluke. 

Aleksandar Vučić je napravio drugi manevar i uspeo diplomatskim aktivnostima da odgovornost za fijasko dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine bude adresiran na Prištinu.

To su događaji koji su najviše obeležili svet i region. Dijalog između Beograda i Prištine morao bi se intenzivirati u 2022.godini, jer će dalja opstrukcija dovesti do njegov konačnog fijaska i mogućnosti premeštanja dijaloga pod okrilje UN-a. Ne bude li kvalitativnog i konkretnog pomaka u dijalogu, a to je potpuna implementacija Briselskog sporazuma i formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), ostaje jedina mogućnost da se dijalog vodi uz posredovanje UN-a. Pojedine političke aktivnosti Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini otežavaju poziciju Srbije, a posebno položaj Srba na Kosovu i formiranje ZSO. Regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan“ i u 2022.godinu biće ključna za budućnost regiona i predstavljat će kičmu budućih regionalnih odnosa, a mir i stabilnost ne smeju imati alternativu. Region je ponovo u globalnom fokusu, i to naravno treba iskoristiti u pozitivnom kontekstu.

Piše: Zijad Bećirović, direktor Instituta IFIMES iz Ljubljane