Neuspešan mandat

Mogerini nije prva koja je dijalog stavila na vrh liste prioriteta u vezi sa Kosovom. Ali je prva otkako je njeno „relaksiranje“ pozicije u dijalogu legitimisalo Tačijevo i Vučićevo pravo da predstave ciljanu razmenu teritorija i stanovništva kao ostvarivo, čak i evropsko rešenje! To je omogućilo da se dijalog u Briselu pretvori u isceniranu mapu granica i teritorija, ispunivši (zajedno sa predsednikom Kosova) najveći san srpskih nacionalista - pregovaranje o etničkim granicama na Kosovu, stvarajući tako prostor potreban za reviziju svih granice na Balkanu.

I

"Relaksiranje" dijaloga između Kosova i Srbije, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, počela je u martu 2015. godine, otprilike četiri meseca nakon što je preuzela funkciju u Briselu, posetila Prištinu, a potom Beograd. Od ove prve posete Mogerini, bivša italijanska ministarka spoljnih poslova, koja je zamenila englesku baronicu Ketrin Ešton na mestu šefa spoljne politike EU, pokazala je da ima sposobnost da ignoriše svoju odgovornost u tom procesu, koji za građane dve balkanske zemlje znači koliko i njihov ceo život.

Podsetimo se: u Prištini, tokom javne rasprave sa studentima u Nacionalnoj biblioteci, gde je publika tražila da razjasni stav o dijalogu i primeni sporazuma, poput onog za uspostavljanje Zajednice srpskih većinskih opština, Mogerini je rekla da se „dijalog odvija između dveju suverenih država” i da je EU tu samo „olakšivač“- i ništa više.

Sledećeg dana, u Beogradu, na pitanje da razjasni njenu izjavu o suverenoj državi Kosovo, koja je duboko zabrinula sve, uključujući Vučića i Dačića, Mogerini je rekla da je razgovor u Prištini bio "kolokvijalan" - dakle "govorni jezik" - napravljen neformalnim rečnikom, i kao takav ne izražava stav EU o Kosovu!

Dakle, od prve posete Mogerini je došla u Prištinu da kaže da je Kosovo suverena država, a u Beogradu da kaže da EU ne priznaje Kosovo kao suverenu državu! I svi su bili zadovoljni - Kosovo, što je sada jedan EU zvaničnik koji nju priznaje kao državu, i Srbija, da EU zvanično potvrđuje da ne priznaje Kosovo kao državu. Brisel je bio zadovoljan, jer je sada otvorio put dijalogu na visokom nivou koji je Mogerini lično vodila do kraja svog mandata.

II

I evo nas, pet godina kasnije, na kraju njenog mandata.

Dijalog se ne nastavlja više od godinu dana. Uprkos dodatnim rečima i pritiscima za postizanjem "konačnog sporazuma", istina je da mi nismo bliži zaključenju procesa nego što smo bili pre pet godina, na kraju mandata baronice Ešton.

U međuvremenu, većina postignutih dogovora do danas, uključujući i one „istorijske“ Mogerinijine prethodnice, nije u potpunosti primenjena, a tokom godina Mogerinijinog dijaloga često je bilo napetosti između Kosova i Srbije do nivoa sukoba. Ovde se sećamo samo situacije stvorene u januaru 2017. na severu Kosova, provokativnim srpskim vozom i izgradnjom zida kod mosta preko reke Ibar.

Paralelno sa dijalogom, Kosovo je ostalo izolovano pet godina, obećana liberalizacija viza nije uspela, a napredak u ispunjenju programa evropskih reformi zastao. Naravno, za to ne možemo kriviti Mogerini - Vlada Kosova i druge institucije zemlje to nisu uspele. Ali Mogerini i njen tim bili su izuzetno tihi kada su ti neuspesi trebalo da budu adresirani kosovskim rukovodiocima, sve dok nisu bili spremni da iznose izjave o bilo čemu što bi na bilo koji način ugrozilo dijalog. Dakle, kosovska javnost nema načina a da ne zaključi da su za Mogerini i njen tim nivo demokratije na Kosovu, vladavina zakona na Kosovu i ekonomske reforme na Kosovu - od sekundarnog značaja u poređenju s dijalogom Tači-Vučić.

III

Nije prva Mogerini koja je dijalog stavila na vrh liste prioriteta EU i zapada u odnosu na Kosovo. Bilo je i biće puno diplomata koji će svoj zadatak na Kosovu obavljati samo zbog dijaloga Ili uglavnom zbog dijaloga.

To je razumljivo, jer je odnos Kosova i Srbije jedno od retkih pitanja koje ostaje nerešeno u jugoistočnoj Evropi. I uporne političko-ekonomske i vojne pretnje od strane Rusije i uopšte istočnog sveta sigurno igraju glavnu ulogu u insistiranju da Kosovo i Srbija okončaju spor i grade novo zbližavanje zasnovano na dobrom susedstvu i prema evropskim standardima.

Naravno, iluzorno je verovati da su dobrosusedstvo i evropski standardi mogući u državama koje nemaju funkcionalnu demokratiju i gde nema vladavinem zakona, osim političara na vlasti. Ali, ipak, prvi koji se bore za demokratiju i vladavinu zakona su građani same države, a ne zapadne diplomate. Dakle, Mogerinijevin rad ne bi se smatrao neuspešnim na Kosovu zbog njenog pasivnog i često neznanog pristupa našim problemima sa demokratijom i zakonom. Moglo bi se smatrati nedovoljnim, možda - ali ne propalim.

IV

Pa ipak, danas kažemo da je to neuspeh! I drago nam je što joj se mandat okončao. Radujemo se, uprkos činjenici da je na njenom mestu bivši španski ministar spoljnih poslova, koji je kao visoki zvaničnik Vlade u Madridu tokom prošle godine pomenuo suprotstavljeni stav prema nezavisnosti Kosova. Zašto?

Zato što je Moerinijeva iz svog „olakšavajućeg“ položaja dozvolila legitimisanje diskusija o podeli i pomeranju kosovskih granica. To je legitimisalo Tačijevo i Vučićevo pravo da predstave ciljanu razmenu teritorija, što bi neizbežno trebalo da sledi i zamenu stanovništva, kao održivo, čak i evropsko rešenje! Mogerinijeva je dozvolila da se dijalog u Briselu transformiše u isceniranu mapu granica i granica, ispunjavajući (zajedno sa predsednikom Kosova) najveći san srpskih nacionalista - pregovaranje o etničkim granicama na Kosovu, stvarajući prostor potreban za reviziju granica Balkana. Vidite, sada postoje američki lobisti koji kažu da Srbiju treba "zatvoriti" i da Albanija ulazi u igru teritorija!

I gde je suverena država Kosovo, o kojoj je Mogerinijeva govorila pre pet godina, pri svojoj prvoj poseti Prištini kao "olakšivač" dijaloga?

V

Sada Mogerini završava svoj mandat. Nije verovatno da će ona ostati bez posla. Ako se diplomatija ne nastavi, naći će još jedan, dobro plaćen angažman - kao što je slučaj s bivšim ministrom Evropske komisije i bivšim potpredsednikom i šefom diplomatije EU. Ko zna, mogla bi čak da deluje kao savetnica bilo kog predsednika ili vlade, možda čak i u regionu, kao što je to uradila njena prethodnica Ešton. Mogerinijeva neće imati problema sa svojim poslom - ima atraktivan CV, u kome sigurno neće napisati da je njen posao na čelu diplomatije EU bio neuspeh, bar u slučaju Kosova.

I dok nastavi svojim putem, ostaćemo sa posledicama „olakšavanja“ koje nam je donela tokom dijaloga sa Srbijom. I sa istim problemima demokratije, upravljanja, vladavine zakona, nedostatka reformi, nerazvijene ekonomije, neispunjenih standarda ... kao i pre pet godina.

Agron Bajrami
Kolumnista Koha.net