Podsećanje na istoriju „Estetskog odbijanja“ iz 1998. godine

Veton Suroi
Izvor: Tanjug

U takmičenju panike, Amerika pre koronavirusa

1.

Deo albanske javnosti na Kosovu doživljava velike trenutke zabrinutosti, koji idu i do panike. Ne radi se o „koronavirusu“, koji postaje pomalo sekundarna tema, štaviše, on još nije identifikovan na Kosovu u trenutku pisanja teksta (10. marta). Reč je o Americi, naime strahu da će zemlja koja nas je oslobodila (zajedno sa drugim zapadnim državama) napustiti Kosovo.

U trci za najviše straha, koronavirus ili odlazak Amerike, ovih dana odlazak Amerike postaje sve veća psihoza koju podstiču mediji, a koji se recikliraju u korist H. Tačija i njegove ekonomske i političke strukture. Psihoza se još lakše hrani sa novom pojavom, društvenim medijima i još novijim fenomenom, ljudi koji se identifikuju kao deo američkog establišmenta. Stoga, kada specijalni izaslanik američkog predsednika o Kosovu objavi na Tviteru, tih 280 karaktera koji se emituju  panično u medijima, dobijaju oblik ministarskih uredbi. I tako, kada je sin američkog predsednika rekao da se slaže sa  senatorom Davidom Perdjuom, "ako Kosovo nije potpuno posvećeno miru, tada bi SAD trebalo da preispita svoje vojno prisustvo na Kosovu", pretvoreno je u predsedničku uredbu. Sin predsednika Trampa preuveličao je senatorove uslovne implikacije kao "ako Kosovo nije u potpunosti posvećeno" i "trebalo bi preispitati svoje vojno prisustvo" i pretvorio ih u "istinite". Na Kosovu ima 650 vojnika. Vreme je da ih dovedemo kući. " I, pojednostavljenje se nastavlja u tonu H. Tačija, zajedno sa medijima koji ga podržavaju i delom opozicije: Dramatično, Amerika nas napušta!

Dosta recepta za paniku.

2.

Na društvenim mrežama sam objavio  jednostavan odgovor na ovu psihozu (generisanu i samogenerisanu):

„Nema panike. Na Kosovu nije bilo uspešnih akcija bez:

  • Osnovnog usaglašavanja između Sjedinjenih Država i moćnih evropskih zemalja (EU + VB)
  • Osnovnog usklađivanja političkih snaga na Kosovu
  • Osnovnog okvira sa principima za pregovore.

Tvitovi na Tviteru ne mogu biti zamena za njih.

(Ah, da: morate da perete ruke dobro i često). "

Poruka nije namenjena umirenju, kao kada se osoba suoči sa neivesnošću pa sama sebi uliva nadu „biće dobro!“. Već je plod pregovaračkog iskustva Kosova (i mog učešća u njemu). Tako je Kosovo imalo uspešne pregovore u Rambujeu i Beču gde su postignute sve tri tačke: (iako je jedva) stvoren konsenzus kosovskih snaga, postignuta je američka i evropska politika (sa istaknutom američkom ulogom u Rambujeu) i razvijeni pregovori u okviru principa za pregovore.

U Briselskom procesu se do danas događalo obrnuto. Nije postignut sporazum između SAD i EU, a proces se čak pretvorio u personalni u slučaju gospođe Mogerini. Na Kosovu nije bilo raspodele po političkim snagama i ovaj proces je od početka privatizovan od strane Hašima Tačija. I nije postojao osnovni okvir sa principima za pregovore; sve što je stavljeno na sto, od  teritorijalne autonomije za Arbe do podele Kosova, postalo je princip.

U  kratkom istorijskom pregledu pregovora dolazimo do današnje   faze u kojoj Hašim Tači pokušava da pokaže da se može postići dogovor sa predsednikom Srbije, ali da to otežavaju 100-postotne takse, kosovska vlada, francuski i nemački izaslanici,  Evropska unija i svi drugi koji se mogu naći na ovoj listi.

Iz ovog konteksta, dva predloga za kosovsko javno mnjenje: da  misle i peru ruke dobro i često (to je zbog koronavirusa).

3.

Prijatelj me upozorio da na društvenim mrežama imamo posla sa novom situacijom. "Ova se američka administracija razlikuje od prethodnih administracija po "uspešnim akcijama"- ako ne i drugim, po tome što su prethodne administracije pretile Srbiji, a ova nam preti nama."

U stvari, to nije sasvim tačno. I evo jedne priče koja se danas čini tako čudnom da zvuči kao tajna. Bio sam deo vodećih pregovarača o Kosovu 1998. i 1999. godine. Kosovu je ozbiljno zaprećeno 1998. godine, u jeku rata, od strane američke diplomatije. Američka administracija kontinuirano nam je pružala nacrte sporazuma kojim se Kosovo postavlja kao autonomno (nekad veće ili manje autonomije) unutar Srbije, a ti nacrti su odbijeni. O jednom od njih sam pisao u to vreme, čak i javno, u ovim novinama. Američka administracija nam je ne jednom poručila da će SAD napustiti Kosovo ako ne prihvati plan autonomije. Naime, da SAD podržavaju samo autonomiju Kosova.

U jeku "estetskog odbijanja" krajem 1998. i početkom 1999. godine, dogovorili smo se da ćemo započeti razgovore sa Srbijom ukoliko postoje neki pregovarački principi. Na naš zahtev, predstavnici OVK bili su uključeni u razgovore u Rambujeu, na naše insistiranje izgrađen je koncept bezbednosti Kosova uz vojno prisustvo NATO-a, a na naš zahtev stvoren je koncept tranzicije koji bi omogućio Kosovu da preuzme vlastite odluke za sebe.

Na čelu kosovskih pregovarača koji su odbacili nacrte autonomije i pretnje gubitkom podrške SAD bili su dr Ibrahim Rugova i dr Fehmi Agani.

4.

U to vreme nije bilo Tvitera, i bolje što nije bilo. Zamislite situaciju kada bi američki ambasador Robert Gelbard tvitovao „OVK je teroristička organizacija, ne razgovaramo sa njima“, a stotinjak drugih kosovskih i stranih tviteraša ponovilo i poslalo poruku da „Kosovo nikada neće pregovarati sa Srbijom ako se OVK ne demobiliše i ne preda oružje " Ili kada bi ambasador Kris Hil tvitovao da je „svaki dan kada @rugova i @fehmiagani odbiju naš plan za autonomiju  izgubljen dan za kosovski narod“ i stotine drugih ovdašnjih i inih konstatovali da će „kosovsko rukovodstvo biti ostavljeno na milost  Slobodana Miloševića ”.

Naravno, svestan sam da jedina razlika nije Tviter. Mi se bavimo drugačijom prirodom američke administracije. Trampova administracija nije  kao Klintonova, čak ni Bušova, ni starijeg ni njegovog sina. Ni Evropa nije ista; štaviše, EU više nije jak glas u podršci Kosovu.

Ali ova promena ne bi smela da promeni kosovske pregovaračke parametre, tim više kada su se oni pokazali uspešnim i kada su ti parametri izgrađeni u vremenima znatno težeim nego što su danas.

Dakle, pod jedan: napori na stvaranju transatlantskog jedinstva, zajedničkog stava SAD-EU i Velike Britanije. Kosovo, svojim skromnim značajem, naravno, ne može stvoriti ovo jedinstvo, ali zbog svoje skromnosti Kosovo ne sme dozvoliti da se antagonizuje sa svojim transatlantskim partnerima. Držanje javnih predavanja na Tvitteru  nemačkim i francuskim diplomatama, kao što je Hašim Tači  radio sa najvišim savetnicima kancelarke Merkel i predsednika Makrona, direktno šteti interesima Kosova. Kosovska diplomatija trebalo bi da bude aktivna u Vašingtonu, Londonu i EU, učestvujući u stvaranju transatlantskog konsenzusa sa sopstvenim idejama.

Pod dva: pokušaji da se pronađe zajednička pozicija među kosovskim političkim snagama. Vlada i opozicija trebaju naći priliku da sednu i približe svoje pozicije, po putanju takse od  100 posto pa nadalje. Hašim Tači može pomoći ako ne preduzima ništa: pokazao je konstantnu sposobnost da naškodi interesima zemlje u poslednjih deset godina.

I treće: Briselski proces se pretvorio u trgovinu  podelama teritorija i odsustva bilo kakvih principa. Potreban je proces na principima mirovnog sporazuma dveju ravnopravnih država, Kosova i Srbije.

Dakle, bez panike. I pranje ruku (zbog koronavirusa).

Veton Suroi
Novinar i književnik iz Prištine