Prvo stvaranje ZSO, pa razgovori o francusko-nemačkom predlogu

Dragan Bisenić
Izvor: N1 Info

Sastanak srpske strane i Prištine koji je sazvao evropski predstavnik za spoljnu politiku za ponedeljak, 21. novembar u Briselu, očekuje se da će da okonča višenedeljnu groznicu koja trese evropski jugoistok i obezbedi sprovođenje dva zahteva koji su SAD i EU postavili pred Aljbina Kurtija: da odloži primenu preregistracije vozila i da počne stvaranje Zajednice srpskih opština.

To je, naime, poslednji datum, nakon koga su u Prištini najavili primenu kaznenih mera protiv onih koji ne preregistruju svoja vozila, a to su Srbi sa Kosova. Zbog tablica je u proteklom periodu došlo do tenzija na relaciji Priština - Beograd, a šef evropske diplomatije Đuzep Borelj je ocenio da se radi o ''najozbiljnijoj krizi od 2013. godine'' i da je potrebno postići dogovor pre 21. novembra, u čemu očigledno nije uspeo.

Situacija se dodatno zakomplikovala nakon što su pripadnici srpske zajednice na severu napustili kosovske institucije, policajci su napustili svoje jedinice, gradonačelnici podneli ostavke, a poslanici izašli iz kosovske skupštine, protiveći se odluci Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa KM (Kosovska Mitrovica) tablicama, koje izdaju organi Srbije, čime je Srbija u suštini suspendovala primenu Briselskog sporazuma koji je tadašnji premijer Ivica Dačić potpisao pre 9 godina.

Pred ovaj razgovor uključili su se američki predstavnici, Gabriel Eskobar i Derek Šole, koji su, svako na svoj način, ponovili šta je potrebno da se učini kako bi se okončala sadašnje kriza i sprečila njena dalja eskalacija. Eskobar je zatražio da strane ''udvostruče svoje obaveze prema dijalogu, uključujući i sprovođenje već potpisanih sporazuma, što znači i početak pregovora o osnivanju Zajednice srpskih opština'', dok je Šole zatražio isto to, samo taksativno i kao zahtev o kome ne bi trebalo da se raspravlja.

Izgleda da su svi uvereni da ovde neće biti nikakvih problema. Američki izaslanik Gabrijel Eskobar izjavio je da nema nameru nikuda da putuje, što znači da u ovom slučaju ne oseća nikakve znake za uzbunu i urgentnost. Istu vrstu sigurnosti pokazuje i Borelj, pošto je sazvao sastanak za poslednji dan, pre nego što bi pitanje tablica ušlo u novu, redikalniju etapu. To, međutim, može biti dvosekli mač. Niko ne može da bude siguran da će cajtnot dati očekivana rešenje. Na tu opasnost ukazali su i nemački zvaničnici, iako je Nemačka praktično inicijator i pokretačka snaga svih akcija u vezi sa Kosovom. Nova nemačka ambasadorka u Beogradu, Anke Konrad, upozorila je, stoga, da regularni dijalog mora da proizvede rešenje, ''ali ne da imamo samo sastanke na visokom nivou kada neko pitanje ostane bez dogovora i nazire se eskalacija zbog isticanja nekog roka, kao sada, već da to bude proces u kojem bi takva pitanja bila blagovremeno rešena''.

Boreljovo oklevanje može da ima dvostruki povod. Prvo je što EU ne bi želela da se u očekivanju izjašnjavanja i pregovora o nemačko - francuskom predlogu direktno konfrontira sa jednom od strana učesnica, a druga je bila ideja da se primena odredbi o Zajednici srpskih opština iz Briselskog izmesti u novi sporazum. Čija god da je ta ideja bila, jasno je da je bila pogrešna. Ona je tako legalizovala i prihvatala neispunjavanje sporazuma kao deo pregovaračkog procesa, čime je već od početka diskreditovala novi predlog i onemogućila ga i pre nego što je uopšte počeo.

Ova pretpostavka o okončanju krize, čini se, jedino mogućnim razumnim izlazom iz konfliktne situacije koja, uz to, nema atmosferu prikladnu za susret i za plodotvoran razgovor dve strane. Kurti može da ovo sprovede. On je igrao do kraja, sve dok se moglo. Time je pokazao da će identične ili slične korake preduzeti i sledeći put, ako mu se učini da je povoljan momenat za isterivanje njegovog primarnog cilja, zaokruživanja i priznanja kosovske državnosti u što je mogućno većem obimu.

Dakle, ukoliko bude sve onako kako se očekuje, od sutra trebalo bi sve da se vrati na ranije stanje, s tim što bi Priština trebalo da ''počne'' stvaranje Zajednice srpskih opština. Vokabular je važan. Evropski i američki predstavnici ne govore slučajno o ''početku'' stvaranja ove asocijacije. Izgleda da prema njihovom shvatanju, ''početak'' treba da bude dovoljan da bi se u isto vreme nastavili razgovori o nemačko - francuskom predlogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. U tom slučaju bi trajala dva paralelna procesa - proces ''obrazovanja'' Zajednice srpskih opština i pregovarački proces o nemačko - francuskom predlogu.

Budući da je u jednoj varijanti već odbačena ideja da Zajednica srpskih opština bude ''izmeštena'' iz Briselskog sporazuma i prebačena kao tema razgovora nemačko - francuskog dokumenta, samo ''početak'' procesa stvaranja Zajednice srpskih opština verovatno da neće biti dovoljan da bi se ovog puta zadovoljila srpska strana. Biće potrebno mnogo više, odnosno da se Zajednica srpskih opština prvo formira, a da tek posle toga počnu razgovori o francusko - nemačkom papiru.

Ni Priština, ni Beograd nemaju mnogo prostora da izbegnu ili odbiju razgovore o nemačko - francuskom predlogu. Aljbin Kurti je pod snažnim unutrašnjim napadima zbog zanemarivanja i ignorisanja preporuka ''saveznika'' - SAD i EU, koji traže odlaganje primene sporazuma o tablicama i stvaranje Zajednice srpskih opština.

Može da se pretpostavi da je kosovska strana nezadovoljna time što nema garancije priznanja srpske strane, a što je bio osnovni zahtev svih Kurtijevih vlada: nema pregovora bez priznanja, odnosno, mogućni pregovori odnosiće se samo na priznanje Srbije. Druga važna zamerka je izostavljanje odredbi o Kosovu kao članici UN.

Sa srpske strane već je rečeno da dokument polazi od toga da je Kosovo već nezavisno. To znači da se ne poziva i ne oslanja na rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti. Nju u ovom kontekstu niko ni ne pominje. Ili se podrazumeva da će ona automatski biti stavljena van snage ili da sporazum o noramlizaciji neće imati nikakvog uticaja na nju. U svakom slučaju, izgleda prilično jasno da je namera da se preko nje pređe prećutno.

Istina, ovaj plan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine počeo je da živi svoj politički život ne samo zbog toga što su obe strane upoznate s njim, nego i zbog toga što su obe strane, kako je saopšteno, odgovorile na njega. Zbog toga, može da se smatra da je počeo uvod o njegovo razmatranje, bez garancija, odnosno, kako sada stvari stoje, sa veoma malo garancija da će se otići dalje od ove faze.

U slučaju da se Priština zadrži samo na otpočinjanju procesa stvaranja ZSO, to bi suštinski značilo samo još jedno odugovlačenja i stvaranje uslova za nove krize koje će biti sve teže rešiti i u kojima će biti sve manje manevarskog prostora. Zbog toga je od suštinske važnosti da Đuzep Borelj sutra bude sasvim jasan i precizan u tome šta se dogovara i šta je dogovoreno: da li je to samo ''početak'' ili je reč o obrazovanju ZSO i kakvi su vremenski okviri za ispunjenje ovog dogovora?

Uslovi za stvaranje ove zajednice očigledno da postoje i pripreme su na međunardnom planu obavljene. Ne bi u tom slučaju Gabrijel Eskobar izričito rekao samo dva dana pred susret u Briselu, upravo Tanjugu: ''Skupština Kosova je ratifikovala Briselski sporazum, a Ustavni sud Kosova je odlučio da je potrebno uspostaviti ZSO, što formiranje čini obavezujućom zakonskom obavezom za Kosovo''. Nemačka ambasadorka takođe je sada izričita da Briselski sporazum mora da se sprovede, odnosno da se stvori ZSO. I ne samo to. Nemačka je sa svoje strane pripremila ekspertski dokument o tome kako bi Zajednica srpskih opština trebalo da izgleda.

Iako je nemačka ministarka za evropske poslove i klimatska pitanja, Ana Lirman prilikom posete Beogradu i Prištini krajem oktobra, izjavila je da taj dokument koji su pripremili stručnjaci socijademokratske fondacije ''Fridrih Ebert'' nema veze sa nemačkom vladom, s njim su upoznati svi koji učestvuju u sadašnjim razgovorima. Nemačka, prema tome, ne samo da ima sve instrumente da obezbedi formiranje ZSO, već, posebnu odgovornost da to i učini.

Ako sve bude kako se predviđa, od 21. novembra trebalo bi u Prištini da počne obrazovanje Zajednice srpskih opština, nakon čega može da se diskutuje o nemačko - francuskom predlogu. Tek kada bude poznata dinamika stvaranja Zajednice srpskih opština, biće jasniji i tempo kojim će da se vode razgovori o francusko - nemačkom papiru. Drugačiji ishodi bili bi sasvim rizično udaljavanje od uslova u kojima je još mogućno očuvati konstruktivnu afmosferu za dijalog.

Piše: Dragan Bisenić, novinar