ZSO blokira pregovore, bez datuma nastavka dijaloga

vučić mustafa zso
Izvor: Facebook

Nesuglasice oko modaliteta za uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) blokirale su nastavak dijaloga između Kosova i Srbije, piše Koha.

Zvaničnici Brisela, pa ni oni u Prištini, nisu naveli datum kada bi mogli da se nastave pregovori.

Kako se navodi, dok kosovska strana odbija da pitanje ZSO iznese za pregovarački sto, srpska strana odbija da razgovara o drugim temama.

Portparol EU Peter Stano rekao je za Kohu da se radi na pripremama za sledeći sastanak.

"Rad se nastavlja na pripremi daljih sastanaka u okviru dijaloga. Objavićemo datum i dnevni red budućih sastanaka kada bude prikladno - bilo na nivou stručnjaka ili na najvišem političkom nivou", poručio je Stano.

Izvori Kohe navode da kosovska strana nije voljna da obnovi zalaganja oko ZSO, zbog dešavanja koja se mogu dogoditi u vezi sa sastavom koalicije.

Pored opozicije i predsednik Kosova Hašim Tači protivio se pregovorima o ZSO u Briselu, iako je potpisnik iz 2013. godine i pristalica potpisa Ise Mustafe na Sporazum o principima iz 2015. godine.

Kosovski koordinator za dijalog Skender Hiseni odbio je da komentariše pitanje o ZSO i poručio da nema nekog dogovorenog sastanka za pregovore.

Izvršni direktor Asocijacije kosovskih opština Sazan Ibrahimi istakao je međutim da nisu naišli na nijednu zajednicu koja prelazi granice ovlašćenja jedne NVO.

"Do sada, na osnovu naših iskustava, nismo naišli ni na jednu zajednicu koja ima ovlašćenja izvršne ili zakonodavne vlasti. To znači da sva udruženja, zasnovana na Evropskoj povelji o samoupravi, moraju imati pravni status dobrovoljne organizacije koja ne donosi odluke. Tako da i u odluci Ustavnog suda o sporazumu postavljene crvene linije u smislu koja mogu biti ovlašćenja zajednice", dodao je Ibrahimi.

Prema njegovim rečima, zajednice nemaju izvršne nadležnosti i prema važećem zakonu o lokalnoj samoupravi, tu se vidi da ne može imati izvršne nadležnosti.

Predstavnici civilnog društva istakli su da je EU nejasna kada je reč o ustavnim promenama.

"U ovom trenutku nije jasno o kojim ustavnim promenama je reč, u kojim tačkama ustava konačni sporazum može uticati na Ustav Kosova, gde će se konkretno od Kosova tražiti da izmeni Ustav i da li je to povezano sa ZSO ili drugim delovima sporazuma", navela je Violeta Hadžoli iz Kosovskog demokratskog instituta.

Kako se navodi, uprkos nalazima Ustavnog suda o kršenjima odredaba, obnovila su se zalaganja u vezi sa osnivanjem ZSO od bivših vlada Ise Mustafe i Ramuša Haradinaja.

Oni su osnovali upravljački tim za izradu statuta, koji je bivša Haradinajeva vlada vratila jer nije bio u skladu sa zakonima Kosova.