Uloga Otvorenog Balkana u postizanju kompromisnog rešenja

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik "Politike”

"Rekao bih da smo nakon Hladnog rata još daleko od postizanja novog, pozitivnog i održivog međunarodnog poretka”, izjavio je kardinal Pjetro Parolin, drugi čovek Vatikana, u ekskluzivnom intervjuu koji sam sa njim uradio maja 2019. godine za „Politiku”. 

Ovu konstataciju je u nastavku svoje misli dopunio sledećom rečenicom: „Ako je tačno da je istorija oduvek poznavala neprijateljske suprotstavljene pozicije i konflikte, novi scenariji koji su otvoreni pred našim očima poslednjih godina – zbunjujući su.”

Danas, godinu dana nakon početka „specijalne operacije Rusije nad Ukrajinom”, ceo svet strahuje od upotrebe najsavremenijeg oružja protiv čovečnosti: atomskog naoružanja.

Dve najveće vojne sile – SAD i RF – kao da završetkom Drugog svetskog rata nisu dogovorile sve ne samo političke već i ekonomske interesne sfere na Jalti, od 4. do 11. februara 1945. godine, uz prisustvo Velike Britanije. Gledano iz perspektive današnjih dešavanja, predsednik SAD Truman i britanski premijer Klement Atli nisu bili zadovoljni kako su se na Jalti dogovorili Staljin, Ruzvelt i Čerčil. Dve godine nakon Jalte, započeo je Hladni rat između kapitalista (SAD) i monarhista (VB), s jedne strane, dok su sa druge strane bili komunisti (SSSR).

Međutim, ne zaboravimo da je borba za današnji svetski poredak pitanje najpre ekonomske nadmoćnosti, što je vidno sa ukrajinskog bojišta, od čega zavisi stvarna ravnoteža za očuvanje mira. Nažalost, to će trajati decenijama, kako piše Kisindžer, najstariji i najuvaženiji živi američki diplomata, u knjizi „Diplomatija”, ukazujući na to da će na ekonomskom planu proces biti još duži, jer američka moć uveliko opada. Dodajmo tome da kineska, indijska i japanska ekonomija imaju uzlaznu putanju koja ih svrstava u sam vrh svetske lestvice, odnosno na čelo kreatora novog svetskog poretka. Jedan od dokaza koliko je Kini značajno da se uključi i pragmatično u stvaranje budućeg poretka, i to pre svega ekonomskog, jeste njeno oglašavanje predlogom za prekid rata u Ukrajini, i to uoči susreta Sija sa Putinom u Moskvi, a nakon posete Bajdena Kijevu.

Dakako, među njima je i naša, balkanska regija, kroz istoriju okružena sučeljavanjem raznih kultura, ali i interesa. Nakon ratnih sukoba, gaženja međunarodnog prava i otimanja plodne i lepe srpske teritorije, ostaje borba za svoje – pre svega, na ekonomskim osnovama. To nije lak put, ali je mirnodopski i otvara šansu dijalogu za pregovaračkim stolom. Podsetimo da su Kisindžerov glavni adut u pregovorima uvek bile činjenice za stolom, a ne želje i težnje.

Mogu reći da me je Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, iznenadio u intervjuu koji sam pre nekoliko dana radio sa njim za „Politiku”, što je, nakon toga, potvrdio i Tanjugu i TVK, rekavši da nema mesta špekulacijama u vezi sa non-pejperom Francuske i Nemačke, koji treba da dobije formu zvaničnog dokumenta sa prečišćenim tekstom, a da je pre toga obaveza Prištine da sa Beogradom potpiše dokument o formiranju ZSO, te će konačno započeti procesi Briselskog dogovora o normalizaciji njihovog odnosa. Dakle, možemo slobodno konstatovati da je ovo početak kompromisa svih kompromisa između „Kosova i Metohije i Kosova”. Krajnji cilj je mir, a jedino je on vodilja dok je čovek čoveku čovek.

Na kraju, u ime istine, podsetimo se ishoda i kompromisa u Drugom svetskom ratu, ni manje – ni više, baš događaja na Krimu, a možemo i reći: današnjem „Kosovu” za Kijev i Moskvu. Šta je tad odlučeno za našu nekadašnju Jugoslaviju? Na Jalti su se Staljin, Ruzvelt i Čerčil dogovorili da jugoslovenske granice ostaju nedirnute (i Kosmet), a umesto dinastije Karađorđević dolazi Tito. Tito je do početka Hladnog rata balansirao između „velike trojke”, da bi početkom Hladnog rata bili zaoštreni odnosi sa Staljinom, poznati kao Informbiro. Sa SAD i Velikom Britanijom Jugoslavija je imala solidne, korektne odnose, da bi poseban ugled doživela osnivanjem Pokreta nesvrstanih zemalja, i to u vreme bujanja Hladnog rata. Te pogodnosti još i danas Srbija uživa u Indiji, Kini, a posebno u afričkim zemljama, što ne treba zanemariti u stvaranju novog svetskog poretka na ekonomskoj bazi, gde je Srbija lider na Zapadnom Balkanu, kao kormilar inicijative „Otvoreni Balkan”.

Kakvu će poziciju u novom svetskom poretku imati Srbija, videćemo; kao i to da li će naše državno rukovodstvo poslušati Makrona i moći da ostvari ono sa čime nas je predsednik Vučić upoznao: „Uzmi što više možeš za Srbiju.” No, Makron i Šolc non-pejperom, koji će biti pretočen u zvaničan dokument EU, a koji će usaglasiti Beograd i Priština u Briselu, neće puno toga ostaviti za diplomatski radijus, kao ni veliki manevarski prostor, da ne kažemo – gotovo nikakav.

Poslanici Srbije su propustili šansu da odgonetnu pozadinu Briselskog dogovora, a ni predsednik Vučić nije mogao mnogo reći o non-pejperu, jer to zahteva pravilo diplomatskog pregovaranja među ozbiljnim državama. Elem, i Lajčak je za „Politiku” potvrdio da se na diplomatskoj tajnosti insistira, ali ono čime je Lajčak ulio optimizam jeste kompromisno rešenje koje se bazira na političkom i ekonomskom benefitu, što bi ojačalo regionalnu stabilnost i bezbednost na terenu. To konkretno znači da ni Beograd ni Priština ne mogu u potpunosti dobiti ono što žele.

Dakle, dok se non-pejper ne uobliči najpre u konceptualni diplomatski dokument, a zatim i u zvanični dokument EU – priliku možemo, možda, potražiti u razgovoru sa zapadnim silama, s ciljem očuvanja mira između kvazidržavnosti i podele suvereniteta.

Značajna podrška Srbiji može biti pružena upravo od država naslednica učesnica Teheranske konferencije 1943. godine, kao i one na Jalti 1945, kada je Jugoslavija dobila svoje mesto u svojim granicama, ali i nagradu za odlučnu borbu i doprinos protiv antifašizma i Hitlerove koalicije, ovoga puta u okvirima „Otvorenog Balkana”. Takva podrška izbegla bi strateške igre poput Minskih dogovora, koji gore u oružanom dijalogu. A mir bi zasijao suncem slobode od Istoka ka Zapadu preko Balkana.