Vučić održao javni čas odbrane Kosova

Vučić u Skupštini.jpg
Izvor: Instagram/buducnostsrbijeav

Građani Srbije su u prethodna dva dana u TV prenosu mogli da vide gde smo u vezi s Kosovom, kao i to da se ovaj srpski parlament nije pokazao onako kako to zahteva trenutak u kome se nalaze država i nacija. Veći deo opozicije nije bio u stanju da se bar na kratko odrekne sebičluka, politikantstva i sujete, pa je u prvi plan isplivalo njihovo elementarno neznanje, nepoštovanje države, a u pojedinim momentima kod nekih i gola mržnja. Ni Kosovo kao povod nije bilo dovoljno da to spreči.

Oni najratoborniji dva dana su nepriličnim filipikama kidisali na Vučića, ali Demosten je bio preko puta njih. To je bilo jasno u svih 25 sati diskusije.

Da stvar bude gora, među onima koji su prednjačili u tome da i preko Kosova “ruše” Vučića, bili su i neki koji spadaju u najistaknutije srpske intelektualce - Siniša Kovačević, Vladeta Janković, Miloš Jovanović, dakle ljudi od kojih očekujete da razumeju o čemu se ovde radi.

Na njihovu nesreću, ali na sreću Srbije, Vučić se vrlo superiorno u oba dana nosio sa svim neutemeljenim optužbama i kritikama. Ne treba biti poseban zaljubljenik u Vučićev lik i delo, pa da kažete da je on u parlamentu demonstrirao argumente, odgovornost, posvećenost i izdržljivost. Sve ono što mora da se poseduje kad se govori o Kosovu. Danas, možda, i više nego što je to ikada pre bilo neophodno.

Tema izdaje, naravno, ni ovog puta nije mogla da bude preskočena. Ona je kod nas prisutna u svim vremenima kao zla kob. Od kneževe večere i oklevetanog Miloša Obilića, preko Milana i Aleksandra Obrenovića, Princa Pavla Karađorđevića do današnjih dana.

I ovog puta kao i mnogo puta ranije opozicija je gubila vreme u jalovom pokušaju poturanja klasične političke spletke, manipulacije i ružne zloupotrebe najosetljivije nacionalne teme. 

Ali, dobro je da se makar i na ovaj način jasno videlo kako Srbija danas brani Kosovo, šta ko misli i koliko racionalno i odgovorno prilazi ovoj temi, ko se poigrava emocijama, kome je do Kosova i na koji način stalo. 

I tu treba napomenuti ozbiljan pozitivan doprinos Borka Stefanovića iz SSP, kao predstavnika najjače opozicione stranke. U tome da bolje od ostalih razume priču o Kosovu i onome što nam sledi u daljoj borbi na odbrani državnih interesa i prava Srba koji tamo žive, Stefanoviću je sigurno pomoglo i iskustvo stečeno dok se u ime države i sam pekao na “kosovskoj vatri”.

Borko Stefanović je dao primer kako opozicija može da bude odgovorna i ozbiljna, da gradi neko novo poverenje kod građana Srbije, pa na taj način stekne i te proklete političke poene.

Jer, mogu ja, kao što to rade neki od najoštrijih “patriota” u Skupštini, da budem na stavu da Srbiji ne treba ovakva EU, koja nas ucenjuje i otima Kosovo. Mogu da mislim da je današnja Evropa samo gomila licemerne birokratije i “ispušena muštikla” nekadašnje moći i značaja u svetu. I da verujem da briselskim administrativcima treba otkazati dalju saradnju.

Ali, emocije su jedno, a odgovornost za državne poslove je nešto sasvim drugo. 

I siguran sam da je Vučić tri puta merio sve, pre nego što je u parlamentu ponovio nekoliko puta, da u ovom dramatičnom momentu Srbija mora svoje predstojeće bitke, a kosovska je među njima najteža svakako, da vodi kroz dijaloge, razgovore, otvorena vrata za saradnju i kompromise. Sve do onih crvenih linija koje je nekoliko puta naglasio, Nema priznanja Kosova ni na koji način, nema prihvatanja ulaska Kosova u UN i nema uzmicanja u odbrani Srba na prostoru južne srpske pokrajine, koju tako zove i Rezolucija 1244.

Jer svi srpski putevi vode na Kosovo, ili bolje reći tamo se završavaju, i na kraju će se samo računati to - koliko smo sebe dali, koliko smo se iskreno borili, koliko smo sati, dana, noći, godina, proveli posvećeni toj borbi. Koliko smo krvarili, nikad ne odustajući. I to je misija naše generacije, kao i mnogih pre. 

A, priča o Kosovu će svakako da traje, to je naš krst koji nosimo. I najvažnije je da taj krst dostojanstveno nastavimo da nosimo, da nikad ne stanemo i ne odustanemo. Uprkos svim pretnjama, ucenama i nepovoljnom ambijentu. U tome, ustvari, i leži suština kosovskog zaveta. Dok se toga držimo pobeda je sigurno naša.

Piše: Miloš Garić, urednik portala Kosovo onlajn