Zašto kažeš genocid, a misliš na Veliku Albaniju i rušenje Vučića?

Ko o čemu, Kurti o "srpskom genocidu". Nije propustio priliku ni proteklog vikenda u Minhenu, na velikoj sceni koju mu je omogućila Bezbednosna konferencija. Još jedna otrovna strela ka Beogradu i njegov novi doprinos udaljavanju od istine, dijaloga i normalizacije.   

Lider Samoopredeljenja nekad je u političkim akcijama po Prištini bacao suzavac, a sada, u premijerskoj fotelji, draže su mu petarde i dimne bombe. Doduše, ovde se radi o verbalnoj pirotehnici, ali bez obzira što Kurtijeva baljezganja o "Srbima nacistima" ne zaslužuju ni pola rečenice ozbiljnog komentara, ne može da se ne primeti motiv koji stoji iza tog besomučnog istrajavanja na tezi o "genocidnim Srbima". 

Valjda po sistemu da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina, tako i Aljbin Kurti, u deficitu boljih argumenata, poseže za starim, oprobanim metodom najtežih optužbi na račun Srbije i Srba. Učio je to kod Demaćija, a časove praktične nastave su držali još Bakali, Deva, Hodža… 

Kurtijeva logika je više nego jasna. Neću da sprovedem obavezu o Zajednici srpskih opština, jer Srbi su počinili genocid. Neću da vratim zemljište manastiru Dečani po odluci Ustavnog suda, jer Srbi moraju da odgovaraju za genocid. Hoću da pošaljem specijalnu policiju u Severnu Mitrovicu, zato što su Srbi genocidni i to moraju da priznaju. Nema struje na Kosovu, srpski genocid je kriv. Plate na Kosovu su najmanje u Evropi, pogađate, pa zbog genocidnih Srba. Prete mi iz Vašingtona i neće da me prime u goste, i to je zato što genocidni Srbi ne prihvataju krivicu. Nema vizne liberalizacije, pa biće tek kad Srbi odgovaraju za genocid. Hoću Veliku Albaniju, naterali me Srbi genocidom... I tako dalje, i sve dalje i dalje, u najudaljenije krajeve političkog beščašća. Za tu golotinju svaki smokvin list je mali, ali Kurti ne odustaje.

Ono što je shvatio u međuvremenu, jasno je, duboko ga frustrira. Kod Vučića nimalo ne deluju te pretnje "genocidom" i otrcanim potezanjem srpske krivice iz prošlog veka. Video je da neće bolje proći ni sa jeftinim "briselskim štosovima“. Udario je glavom u stativu, još mu zvoni u ušima. Da je negde u računu pogrešio stižu mu signali i iz Vašingtona, zaglavila se priča sa "međusobnim priznanjem“, i sad su ambicioznom albanskom vođi sve nade usmerene na aprilske izbore. Neki kandidati u Beogradu su mu sasvim po volji, a rušenje Vučića sa vlasti im je zajednički "vlažan san“. 

Na primer, Ponoš i Tepić. Bivši general se izjasnio da ima razumevanja i sluha za priču o genocidu, a gospođa Marinika je Kurtijev skoro savršen parnjak u tom smislu. Iako se još neki vrlo žustro preporučuju, njoj se može odati priznanje da je prvoborkinja srpskog autogenocida. I nema za njih veze što je, u Kurtijevom slučaju, potezanje nebuloze o genocidu pre svega ruganje žrtvama, a u slučaju pomenutog dela srpske opozicije, direktno pljuvanje u lice potencijalnim glasačima.

Nije genocid sapun da se potroši, pa definitivno treba očekivati nastavak potezanja ove teme kad god se ukaže prilika da se tako udari na Srbiju i Vučića. Do trenutka kada će neko možda da proba da promeni ploču.

Piše: Miloš Garić, urednik Kosovo onlajn