Advokat Kiho: Dešavalo se da su srpski organi fabrikovali podatke ili iznosili lažna svedočenja

Hašim Tači
Izvor: Reporteri

Advokat Gregori Kiho, branilac Hašima Tačija koji je optužen za ratne zločine, izjavio je da kašnjenja Specijalnog tužilaštva u Hagu oko puštanja oslobađajućih materijala, kao i brojne redakcije optužnice i svedočenja svedoka ometaju istragu odbrane bivših čelnika OVK, prenosi Reporteri.

Kiho je zabrinut i zbog saradnje Specijalnog tužilaštva u Hagu i Srbije, navodeći da je za vreme Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju bilo slučajeva da su srpski državni organi fabrikovali podatke, ili iznosili lažna svedočenja.

Zbog toga, dodaje Kiho, odbrana bivših čelnika OVK sada od Tužilaštva traži da sazna odakle su materijali, ali i od kojih državnih organa Srbije su dobijeni.

"Mogli bismo da istražimo genezu tih informacija i ako ih povežemo sa drugim informacijama koje dolaze od srpskih obaveštajnih službi i srpskog odeljenja za ratne zločine, mislim da sud može da dođe do logičnog zaključka da sa informacijama dobijenim od državnih organa Srbije, s obzirom na njihovu istoriju namernog kreiranja lažnih informacija u Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, treba postupati veoma pažljivo, s obzirom na njihovu istoriju namernog kreiranja lažnih informacija", kaže Tačijev branilac.

Kiho je za Radio Slobodna Evropa rekao da je proces puštanja oslobađajućih materijala, za koji je odbrana više puta tražila da se ubrza, poboljšan, ali i naglasio da su kašnjenja u objavljivanju oslobađajućih materijala uticala na sudske odluke da se optuženi ne puste iz pritvora.

On tvrdi da je odbrana bivšeg predsednika Kosova nedavno dobila oslobađajuće dokaze, koji su mogli da utiču na odluku sudije za prethodni postupak da optuženog pusti iz pritvora tokom pretkrivičnog postupka.

"Pitanje koje sam postavio pred sudijom na statusnim konferencijama je bilo: da li biste želeli da vidite ove izjave svedoka ili da znate za ove informacije kada ste doneli odluku da ne puštate iz pritvora? Definitivno da, to bi bila očekivana reakcija. Dakle, da li nam ovo šteti? Apsolutno", kaže Kiho.

Kiho kaže da bi, na osnovu procedura Specijalnog suda trebalo odmah izvući oslobađajuće materijale  i ponuditi odbrani, ali Nevenka Tromp ne misli tako.

Nevenka Tromp, koja je više od decenije bila istraživač u Haškom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, kaže za Radio Slobodna Evropa da bi odbrana bivših lidera OVK svu svoju energiju trebalo da usmeri na početak suđenja što je pre moguće, jer prema njenim rečima, oslobađajuće materijale Tužilaštvo može izvući i tokom suđenja.

"Mislim da nije realno i zamislivo da u mega-projektu Tužilaštvo može da preda sve oslobađajuće materijale, posebno pre nego što suđenje počne. Odbrana mora da uzme u obzir da će im tokom suđenja biti data velika količina (materijala) koje je Tužilaštvo prikupilo", kaže Tromp.

Uređivanje informacija o svedocima

Druga prepreka sa kojom se odbrana suočava, kaže Kiho, jesu brojne redakcije kako u optužnici, tako i u iskazima svedoka. 

Prema njegovim rečima, ima 60 svedoka čiji identitet nije otkriven. Identitet nekih od njih biće otkriven 30 dana pre početka suđenja, a nekih 30 dana pre svedočenja pred Specijalnim sudom, a Kiho kaže da mogu proći godine u svedočenjima. 

"Nećemo znati koje predmete Tužilaštvo ima dok ti ljudi ne budu svedočili. Štaviše, dve osobe se trenutno uopšte ne mogu identifikovati. Retoričko pitanje je sledeće: kako možemo u potpunosti istražiti ovu stvar da bismo zaštitili naše klijente? U ovim okolnostima, ovo je izuzetno teško", kaže Kiho.

U Specijalnom tužilaštvu nisu želeli da komentarišu izjave odbrane u vezi sa objavljivanjem materijala, ali portparol Kristofer Benet je u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa rekao da Specijalno tužilaštvo izdaje više paketa materijala. 

On je rekao da je samo 24. marta ove godine odbrani, po pravilu 102, dostavljeno 19 paketa materijala sa više od 8.000 predmeta. To pravilo uključuje izjave svedoka koje Tužilaštvo namerava da pozove na suđenju, ali takođe iskaze drugih svedoka koje će dati na suđenju.

"Legitimne" zabrinutosti o saradnji Srbije sa Specijalnim sudom

Nevenka Tromp razume zabrinutost odbrane po pitanju saradnje Specijalnog tužilaštva i vlasti Srbije.

Ona kaže da se o ovoj temi može mnogo naučiti iz predmeta u Haškom tribunalu protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, pošto su, prema njenim rečima, srpske institucije, uključujući Ministarstvo odbrane i MUP, kao odgovor na optužbe, izneli su dokaze nakon utvrđivanja činjenica, uključujući izveštaje i mape.

"Zabrinutost (odbrane) je krajnje legitimna i mislim da bi odbrana toga trebalo da bude svesna. Presuda Miloševiću predstavlja važnu ocenu ovog konkretnog pitanja. Jer, mi smo na suđenju Miloševiću razotkrili takozvanu Komisiju VJ za saradnju sa Haškim tribunalom, gde su mnogi od ovih post-fakto dokumenata sačinjeni, da bismo oslobodili državu Srbiju i sve pojedince, uključujući i Miloševića", kaže ona.

Međutim, Specijalno tužilaštvo je u saopštenju dostavljenom Radiju Slobodna Evropa navelo da je kroz proces izvlačenja materijala sa odbranom podelio "dokaze, kako inkriminišuće, tako i oslobađajuće iz različitih izvora".

Kako se pretpretresni proces nastavlja u Hagu i nije određen datum suđenja, Kiho smatra "teoriju udruženog zločinačkog poduhvata", "smešnom".

Optužnica protiv Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija

Zbog vremenske distance od kada su zločini počinjeni, Tromp kaže da se očekuje da će forenzički dokazi, poput mesta zločina i drugih forenzičkih objekata, biti minimalni protiv bivših vođa OVK. Suštinski će, prema njenim rečima, biti iskazi svedoka, koji, kako kaže, moraju biti zasnovani na dokumentima. Prema njenim rečima, očekuje se da će većina ovih dokumenata doći iz Beograda.

"Iskazi svedoka ništa ne vrede ako nisu potkrepljeni dokumentovanim dokazima, odnosno dokumentima. A ovde će većina ovih dokumenata uglavnom doći iz Beograda. Beograd je izuzetno zainteresovan da Tužilaštvu dostavi brojne materijale, što više to bolje. Ali, onda je dužnost Tužilaštva da uporedi svedoke sa dokumentima", kaže ona.

Tromp je rekla da sva dokumenta moraju biti overena. Prema njenim rečima, baza podataka Tužilaštva treba da sadrži informacije poput: odakle dokumenti dolaze, ko ih je dostavio i kada su napravljeni.

"Na osnovu izvora i vremena kada je nastao dokument (koji će potkrepiti iskaze svedoka Tužilaštva), tokom pitanja koja odbrana postavlja svedocima tokom suđenja, odbrana može da ponudi svoje argumente da ih opovrgne i da zahteva od sudije da odbije ove dokumente", kaže ona.

Suđenje može da traje nekoliko godina

Iako nema datuma za početak suđenja, Kiho je rekao da se na osnovu prethodnih međunarodnih suđenja očekuje da će proces trajati nekoliko godina.

"Tužilaštvo je procenilo da će za iznošenje svojih dokaza biti potrebno 1.500 sati, bez razmatranja dokaza odbrane. Na osnovu ovih vremenskih rokova, s obzirom na međunarodna suđenja koja su se odvijala u prošlosti, posebno u Haškom tribunalu, to znači (da bi suđenje moglo potrajati) nekoliko godina, možda i duže", kaže Kiho.