Hag: Krasnići traži puštanje iz pritvora

Jedan od bivših vođa OVK Jakup Krasnići, optužen za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, tokom 1998. i 1999, zatražio je od Specijalizovanih veća Kosova u Hagu da ga puste iz pritvora u kojem je od jeseni 2020.

Krasnići je optužen zajedno sa Hašimom Tačijem, Kadrijem Veseljijem i Redžepom Seljimijem. Svi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK.

Tužilaštvo je prethodno zatražilo da Krasnićiju bude produžen pritvor zbog rizika da bi mogao pobeći, ometati rad suda, uticati na svedoke ili ponoviti krivično delo.

U odgovoru, Krasnići negira ne samo da postoji taj rizik, nego i tvrdi da tužioci, u dosadašnjem toku sudjenja koje je počelo 3. aprila prošle godine, nije izvelo nijedan dokaz protiv njega.

"Prošlo je 40 meseci od kada je Krasnići bio prvi put pritvoren po nalogu suda. Do sada nije prikazan nijedan dokaz koji bi Krasnićija povezao sa uznemiravanjem bilo kog svedoka ili sa rizikom da bi počinio krivično delo", tvrdi Krasnićijeva odbrana u dopisu sudu.

Štaviše, po odbrani, "nijedan svedok (na sudjenju) nije pružio verodostojne dokaze koji bi otvoreno kritikovali  Krasnićijevo lično postupanje; umesto toga, svedoci su o Krasnićiju govorili kao o časnom čoveku".

Zastupnica odbrane Venkatešvari Alahendra podseća da je i "aktivna istraga tužilaštva u pritvorskoj jedinici utvrdila da se Krasnići u svakom trenutku ponašao primereno i bio nepovezan sa optužbama za uticanje na svedoke".

Podsetimo, istom istragom tužilaštvo je utvrdilo da su Tači, Seljimi i Veselji koristili posete da bi ometali rad suda tako što su posetiocima odavali poverljive informacije o svedocima optužbe i njihovim iskazima.

Zbog toga im je raspravno veće pooštrilo uslove za posete i naložilo da one budu nadzirane, izuzev kada su posetioci branioci optuženih.

Krasnićijeva odbrana naglašava da tužioci u svojim podnescima "nisu identifikovali nikakvu vezu Krasnićija sa optužbama o navodnoj opstrukciji" suda, kao i da je sudsko veće utvrdilo da Krasnići nije posetiocima u pritvoru davao poverljive informacije, niti pokušavao da utiče na svedoke.

Krasnićijevo "dobro ponašanje je očigledan dokaz da ne postoji u dovoljnoj meri potkrepljeni rizik da bi Krasnići opstruisao proces ili počinio krivično delo, ako bi bio pušten pod uslovima koje bi sud smatrao primerenim", tvrdi odbrana.

Osvrćući se na nalaz suda i tužilaštva da na Kosovu "vlada istrajna klima zastrašivanja svedoka", advokat Alahendra tvrdi da tužioci nisu prikazali dokaze koji "konkretno povezuju Krasnićija sa tom klimom".

U svom zahtevu da Krasnićiju bude produžen pritvor, tužilaštvo je prethodno tvrdilo da je, pošto je sudjenje odmaklo, rizik od bekstva optuženog "još veći, zato što se Krasnići suočava s dokazima protiv njega".

Sud je, po tužiocima, više puta do sada utvrdio i postojanje rizika da bi Krasnići mogao ometati rad suda i uznemiravati svedoke, pozivajući se, izmedju ostalog, i na njegove izjave protiv Specijalizovanih veća Kosova pre hapšenja.

Pored toga, Krasnićiju su obelodanjena i imena svedoka koji će tek dati iskaze što "povećava rizik od opstrukcije".

Tužilaštvo je, uz isto obrazloženje, zatražilo i produženje pritvora za trećeoptuženog Seljimija, dok je sud ranije već produžio za još dva meseca pritvor prvooptuženom Tačiju i drugooptuženom Veseliju.

Suđenje četvorici vodja OVK biće nastavljeno 18. marta.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.