Svedok Fondaj: Tači mi je preneo da me je GŠ OVK postavio za komandanta brigade

Bivši starešina OVK Kurteš Fondaj potvrdio je danas, na haškom suđenju četvorici vođa bivše OVK ,optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, da je u leto 1998. postojao čvrst lanac komande u toj albanskoj paravojsci na čelu sa Glavnim štabom.

Za zlodela nad Albancima proglašenim za "kolaborante", Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK optuženi su tadašnji vodeći članovi Glavnog štaba Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Pitanje komande i kontrole GŠ OVK nad jedinicama na terenu i pritvorima za protivnike OVK od ključne je važnosti u ovom procesu.

Fondaj (64) izjavio je da je 123. brigada OVK kod Suve Reke, u kojoj je on bio, u julu 1998. imala redovnu komunikaciju sa GŠ OVK i njegovim tadašnjim načelnikom Bisljimom Zirapijem.

Svedok je rekao da mu je, u oktobru 1998, prvooptuženi Tači lično preneo naredjenje GŠ OVK kojim je Fondaj bio postavljen za komandanta 123. brigade OVK.

To naređenje dao je, po svedoku, načelnik GŠ Zirapi.

Tači je Fondaju, po njegovim rečima, dao i ovlašćenje da podređene starešine u brigadi bira sam, bez odobrenja GŠ OVK.

Svedok je to shvatio kao znak "poverenja" Tačija i Štaba u njega, zato što je do tada bilo pravilo da GŠ OVK odobri postavljanje svakog starešine unutar brigada OVK.

Fondaj je kazao da mu je Tači, tokom susreta, preneo da mu je zadatak da "konsoliduje" 123. brigadu OVK, koja se "raspala" tokom letnje ofanzive srpskih snaga i čija je dotadašnja komanda na čelu s Bljerimom Kućijem u to vreme bila u Albaniji.

Po tužiocima, Kućija, člana Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove, su u decembru 1998. članovi GŠ OVK, među kojima su bili Krasnići i Seljimi, optužili za dezerterstvo i izdaju i naredili da on bude pritvoren.

Član GŠ OVK Fatmir Ljimaj tada je rekao da bi Kućija "trebalo streljati".

Fondaj je u sudnici potvrdio da je u to vreme dao izjavu u Kućijevu odbranu pred članom GŠ OVK Sokoljom Bašotom, koga je smatrao "tužiocem".

Po optužnici, Rugovine pristalice je OVK pritvarala i zlostavljala, smatrajući ih za protivnike zbog zalaganja DSK za nezavisnost Kosova mirnim putem.

Fondaj je posvedočio i da ga je u decembru 1998., GŠ OVK postavio za načelnika štaba u operativnoj zoni Paštrik, a za komandanta te zone Ekrema Redžu zvanog Drini.

Kako je rekao, Fondaj je, u tom svojstvu, u januaru 1999. sproveo naređenje GŠ OVK da pruži pomoć u starešinama 124. brigadi OVK.

Tužilac Met Holing u spis je uveo jedno Fondajevo naređenje iz tog vremena zasnovano na "pravilima i direktivama GŠ OVK", a svedok je potvrdio autentičnost dokumenta, dodajući da je postojao "čvrst protokol" za sastavljanje i zavođenje naredbi.

Svedok je rekao da je u februaru 1999. na svoj zahtev bio premešten u "odeljenje za obrazovanje i obuku" pri GŠ OVK, a potom i u "vojnu školu" OVK.

Fondaj je potvrdio i da su on i druge školovane starešine OVK, bivši oficiri JNA, u februaru 1999. održale kurs za kandidate za komandire u brigadama OVK.

Tužilac Holing je u sudnici predočio zapisnik sa zasedanja GŠ OVK iz januara 1999. - zaplenjen u stanu četvrtooptuženog Krasnićija - u kojem se navode Fondajeva navodne reči da "nam ne trebaju Zmije" i da "priznaje samo Zirapija".

Upitan da li je time osporavao autoritet Tačija, zvanog Zmija, Fondaj je negirao da je tako nešto rekao. "Mislim da je ta rečenica nečuvena", rekao je svedok.

Svoju raniju izjavu tužiocima da je obaveštajni oficir u operativnoj zoni Paštrik zaobilazio komandanta Redžu-Drinija i izveštavao direktno GŠ OVK i drugooptuženog Veseljija, svedok je u sudnici relativizovao, ali je, ipak, potvrdio da je taj obaveštajac bio u direktnom kontaktu s vrhom OVK.

U dokumentima tog obaveštajca - zaplenjenim u stanu trećeoptuženog Seljimija - Fondaj je bio optuživan da je "farkista", odnosno pristalica oružane formacije bliske vladi u egzilu povezanoj s Ibrahimom Rugovom, kao i da je "govorio ružno o OVK".

Svedok je te optužbe odbacio, podsećajući da su snage FARK, ubrzo pošto su se pojavile na Kosovu, bile stavljene pod komandu OVK.

Tužilac Holing prokomentarisao je da to pokazuje da "neki obaveštajni elementi OVK nisu verovali karijernim oficirima koji su želeli da poštuju pravila" i da su ih "zaobilazili i optuživali" preko "paralelnih linija" izveštavanja.

U nastavku suđenja, svedoka Fondaja unakrsno ispituju branioci optuženih.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.