Tužilaštvo protiv nezavisne istrage o svedoku na suđenju Tačiju

Tužilaštvo u Hagu usprotivilo se zahtevu odbrane četvorice vođa bivše OVK, optuženih za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, da Specijalizovana veća Kosova sprovedu nezavisnu istraga o jednom svedoku optužbe.

Branioci Hašima Tačija, Kadrija Veseljia, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija tražili su prethodno da sud postavi nezavisnog pravnika, odnosno "prijatelja suda", koji bi sproveo istragu o "optužbi sadržanoj u poruci koje je tužilaštvo dobilo u vezi sa svedokom W04577".

"Optužbe iz te poruke direktno utiču i potencijalno su fatalne za verodostojnost svedoka W04577", tvrdili su branioci.

Tužioci su, u odgovoru objavljenom na internetu, zatražili da sud zahtev odbrane odbaci zato što ne postoji zakonski osnov da sud postavi nezavisnog istražitelja.

"Odbrana...precenjuje važnost pisma za kredibilitet svedoka W04577", tvrdi tužilaštvo, ocenjujući da odbrana ima dovoljno materijala da sama sprovede istragu o optužbama iz pisma čiji sadržaj i autor su nedostupni javnosti.

Svedok W04577 je, u oktobru prošle godine, u sudnici položio zakletvu, ali je, potom, odbio da svedoči. Lekari i psihijatri zatim su pregledali svedoka, a raspravno veće je, na osnovu medicinskih nalaza, njegovo svedočenje odložilo "do daljeg".

Zastupnici optuženih tražili su da im tužilaštvo otkrije identitet autora pisma o svedoku W04577, ali je, na zahtev tužilaca, sud redigovao njegovo ime iz dokumenta.

Uzvraćajući braniocima, tužilaštvo je naglasilo i da jedino tužioci imaju pravo da, po kosovskom zakonu o Specijalizovanim većima, istražuju i procesuiraju "nepoštovanje suda, lažno svedočenje...ili potencijalne pokušaje da se utiče na svedoke".

Pismo o svedoku W04577, tužioci su, kako tvrde, poslali odbrani optuženih imajući u vidu svoju obavezu da "obelodane potencijalno oslobađajuće materijale i da svesno ne dozvole lažne dokaze i ne oslanjaju se na njih".

Četiri odbrane su u zajedničkom zahtevu za istragu ranije tvrdile da je "identitet autora pisma o svedoku W04577 neizostavan za istragu o tačnosti optužbi".

Zato što je identitet te osobe zaštićen, odbrana je "lišena mogućnosti da istraži optužbe iz pisma i, na toj osnovi, ospori kredibilitet svedoka".

Tužioci, s druge strane, u odgovoru tvrde da bi, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje, "bilo i neprimereno i nemudro da svedoka kontaktiraju u vezi sa pismom".

Kontakt sa svedokom zabranjen je i zato što je on već položio zakletvu na sudjenju, ali su tužioci izrazili spremnost da, ako sudije donesu takvu odluku, sa njim ipak razgovaraju o pismu.

Svedoka će, kada bude sposoban da svedoči, odbrane moći da unakrsno ispitaju o svim optužbama, napomenulo je tužilaštvo.

Branioci su tvrdili da su "informacije iz pisma, ukoliko su pouzdane, fatalne za verodostojnost svedoka".

Pismo navodno pruža dokaze da je svedok učinio "iz ličnih motiva" učinio nešto što je u zahtevu odbrane redigovano.

Odluku o zahtevu branilaca, doneće raspravno veće predsedavajućeg Čarlsa Smita.

Svedok W04577 je 10. oktobra 2023. u sudnici položio zakletvu da će govoriti istinu, u prisustvu psihologa, što je neuobičajeno.

Odmah potom, svedok je odbio da odgovara na pitanja tužioca i zatražio da se konsultuje sa advokatom. Sud mu je to omogućio, ali je posle toga njegov iskaz odložen za sutra.

Sutradan, 11. oktobra, sudski postavljen branilac rekao je sudijama da je "svedok izuzetno uznemiren" i da "nije voljan da svedoči", iako je bio upozoren da bi mogao snositi pravne posledice.

Kada mu je tužiteljka predočila njegove ranije izjave i pitala da li ih je on dao i potpisao, svedok je odgovorio: "To nije istina, neko je nažvrljao moje ime".

Delimično usvojivši svedokov zahtev za odlaganje, veće je tada odlučilo da svedoka ponovo pokuša da sasluša 16. oktobra, uz napomenu da on u medjuvremenu može dobiti i "psihijatrijsku pomoć".

Svedok je, medjutim, uzvratio da mu je  "potrebno mesec dana", zato što je "u nepovoljnom položaju".

"Ako mi ne date mesec dana, možete me poslati u zatvor i to je kraj priče", kazao je svedok na albanskom jeziku, pošto ga je sudija upozorio da može biti kažnjen zbog odbijanja da svedoči.

Psiholog iz sudske službe za svedoke je, 18. oktobra 2023., raspravnom veću poslao izveštaj u kojem je zaključio da "svedok W04577, u ovom trenutku, nije sposoban da svedoči".

Iako je branilac zatražio odlaganje svedočenja za jedan mesec, raspravno veće ocenilo je da to "ne bi bilo dovoljno", imajući u vidu dobrobit svedoka.

"Veće, stoga, u ovom trenutku odlučuje da odloži svedočenje W04577 do daljeg, odnosno do trenutka kada veće bude uvereno da je svedok sposoban da svedoči", piše u odluci.

U dokumentima odbrane, inače, piše da je je svedočenje ovog svedoka "od jedinstvenog značaja" za tvrdnje tužilaca.

"Ne samo da to svedočenje govori o delovanju i ponašanju optuženih, već se i odnosi na neke od najtežih zločina koji se pominju u optužnici", naznačila je Veseljijeva odbrana u jednom od dokumenata.

Po braniocima drugooptuženog, iskaz svedoka W04577 je "pun očiglednih nedoslednosti, od kojih su mnoge od ključne važnosti za zločine iz optužnice i zbog toga su od velikog interesa za odbranu".

U podnescima odbrane se sugeriše i da je svedok lagao u ranijim iskazima pred sudom na Kosovu i u izjavama tužiocu.

Sudjenje Tačiju, Veseljiju, Redžepiju i Krasnićiju biće nastavljeno 18. marta.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Od 75 ubijenih identifikovanih u optužnici, 51 žrtva je srpske nacionalnosti, 23 su Albanci i jedna je Rom.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Pored individualne krivične odgovornosti, Tači i saoptuženi snose i komandnu odgovornost, kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, piše u optužnici.

To zločinačko udruženje imalo je za cilj da OVK preuzme kontrolu nad Kosovom primenom nasilja protiv svih koje je proglasila za protivnike, bilo da su Srbi, Romi ili Albanci označeni kao "izdajnici", "špijuni" ili "kolaboranti".

U optužnici su kao učesnici u zločinačkom poduhvatu navedeni i visoki oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Za vreme rata na Kosovu, prvooptuženi Tači je bio politički komesar, a potom  i komandant GŠ OVK. U privremenoj vladi Kosova, formiranoj u martu 1999., Tači je bio premijer.

Veselji je i u GŠ OVK i u privremenoj vladi vodio obaveštajnu službu.

Glavni operativac u GŠ OVK bio je Seljimi, koji je u privremenoj vladi preuzeo ministarstvo unutrašnjih poslova.

Krasnići je i u štabu i u vladi bio portparol.

U pritvoru Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, optuženi su otkada su uhapšeni u Prištini, 4. i 5. novembra 2020.

Svi su izjavili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.