Hag: Odbrane nekadašnjih lidera OVK traže nezavisnu istragu o svedoku optužbe

Branioci četvorice lidera nekadašnje OVK, optuženih za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, zatražili su od specijalnog kosovskog suda u Hagu da sprovede nezavisnu istragu o jednom svedoku tužilaštva.

Branioci Hašima Tačija, Kadrija Veseljia, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija traže da tu istragu sprovede "prijatelj suda" (Amicus curiae), odnosno nezavisni pravnik koga bi sud imenovao.

Po zahtevu odbrane, "prijatelj suda" bi istraživao "optužbe sadržane u poruci koje je tužilaštvo dobilo u vezi sa svedokom W04577".

"Optužbe iz te poruke direktno utiču i potencijalno su fatalne za verodostojnost svedoka W04577", ocenili su branioci.

Identitet osobe koja je tu poruku uputila, kako piše u zahtevu odbrane, zaštićen je odlukom suda, na zahtev tužilaštva, i, stoga, nepoznat braniocima.

"Identitet autora pisma o svedoku W04577 je neizostavan za istragu o tačnosti optužbi", a zato što je identitet te osobe zaštićen, odbrana je "lišena mogućnosti da istraži optužbe iz pisma i, na toj osnovi, ospori kredibilitet svedoka".

Branioci tvrde da su "informacije iz pisma, ukoliko su pouzdane, fatalne za verodostojnost svedoka".

Pismo navodno pruža dokaze da je svedok učinio "iz ličnih motiva" učinio nešto što je u zahtevu odbrane redigovano.

Iz tog razloga, branioci Tačija, Veselija, Seljimija i Krasnićija traže da optužbe iz pisma o svedoku W04577 i autora ispita "nezavisni istražitelj".

Odluku o tom zahtevu, doneće raspravno veće predsedavajućeg Čarlsa Smita.

Svedok W04577 pojavio se na sudjenju optuženim vođama OVK 10. i 11. oktobra prošle godine, ali je odbio da svedoči.

Posle lekarskih i psihijatrijskih pregleda, sudska služba za svedoke obavestila je raspravno veće da W04577 "nije sposoban da svedoči".

Veće je, potom, donelo odluku da njegovo svedočenje odloži "do daljeg", naloživši sudskom sekretarijatu da prati napredak u, kako proizlazi iz dokumenata, lečenju svedoka.

Svedok W04577 je 10. oktobra 2023. u sudnici položio zakletvu da će govoriti istinu, u prisustvu psihologa, što je neuobičajeno.

Odmah potom, svedok je odbio da odgovara na pitanja tužioca i zatražio da se konsultuje sa advokatom. Sud mu je to omogućio, ali je posle toga njegov iskaz odložen za sutra.

Sutradan, 11. oktobra, sudski postavljen branilac rekao je sudijama da je "svedok izuzetno uznemiren" i da "nije voljan da svedoči".

Kada mu je tužiteljka predočila njegove ranije izjave i pitala da li ih je on dao i potpisao, svedok je odgovorio: "To nije istina, neko je nažvrljao moje ime".

Delimično usvojivši svedokov zahtev za odlaganje, veće je tada odlučilo da svedoka ponovo pokuša da sasluša 16. oktobra, uz napomenu da on u medjuvremenu može dobiti i "psihijatrijsku pomoć".

Svedok je, međutim, uzvratio da mu je  "potrebno mesec dana", zato što je "u nepovoljnom položaju".

"Ako mi ne date mesec dana, možete me poslati u zatvor i to je kraj priče", kazao je svedok na albanskom jeziku, pošto ga je sudija upozorio da može biti kažnjen zbog odbijanja da svedoči.

Psiholog iz sudske službe za svedoke je, 18. oktobra 2023., raspravnom veću poslao izveštaj u kojem je zaključio da "svedok W04577, u ovom trenutku, nije sposoban da svedoči".

Iako je branilac zatražio odlaganje svedočenja za jedan mesec, raspravno veće predsedavajućeg Čarlsa Smita ocenilo je da to "ne bi bilo dovoljno", imajući u vidu dobrobit svedoka.

"Veće, stoga, u ovom trenutku odlučuje da odloži svedočenje W04577 do daljeg, odnosno do trenutka kada veće bude uvereno da je svedok sposoban da svedoči", piše u odluci.

U dokumentima odbrane, inače, piše da je je svedočenje ovog svedoka "od jedinstvenog značaja" za tvrdnje tužilaca.

"Ne samo da to svedočenje govori o delovanju i ponašanju optuženih, već se i odnosi na neke od najtežih zločina koji se pominju u optužnici", pnaznačila je Veseljijeva odbrana u jednom od dokumenata.

Po braniocima drugooptuženog, iskaz svedoka W04577 je "pun očiglednih nedoslednosti, od kojih su mnoge od ključne važnosti za zločine iz optužnice i zbog toga su od velikog interesa za odbranu".

U podnescima odbrane se sugeriše i da je svedok lagao u ranijim iskazima pred sudom na Kosovu i u izjavama tužiocu.

Branioci, stoga, insistiraju da svedok, kada bude sposoban, lično svedoči u sudnici i da ga oni unakrsno ispitaju.

Odbrane četiri optužena protive se da ranije izjave svedoka tužiocima budu primljene kao dokazi, ako on ne bude sposoban da svedoči i bude unakrsno ispitan.

Branioci su i pouzdanost tih ranijih izjava doveli u pitanje zbog zdravstvenog stanja svedoka u vreme kada ih je davao.

Suđenje Tačiju, Veseljiju, Redžepiju i Krasnićiju biće nastavljeno 18. marta.

Od početka procesa, 3. aprila prošle godine, iskaz je dalo 48 svedoka optužbe.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Od 75 ubijenih identifikovanih u optužnici, 51 žrtva je srpske nacionalnosti, 23 su Albanci i jedna je romske nacionalnosti.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Pored individualne krivične odgovornosti, Tači i saoptuženi snose i komandnu odgovornost, kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, piše u optužnici.

To zločinačko udruženje imalo je za cilj da OVK preuzme kontrolu nad Kosovom primenom nasilja protiv svih koje je proglasila za protivnike, bilo da su Srbi, Romi ili Albanci označeni kao "izdajnici", "špijuni" ili "kolaboranti".

U optužnici su kao učesnici u zločinačkom poduhvatu navedeni i visoki oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Za vreme rata na Kosovu, prvooptuženi Tači je bio politički komesar, a potom  i komandant GŠ OVK. U privremenoj vladi Kosova, formiranoj u martu 1999., Tači je bio premijer.

Veselji je i u GŠ OVK i u privremenoj vladi vodio obaveštajnu službu.

Glavni operativac u GŠ OVK bio je Seljimi, koji je u privremenoj vladi preuzeo ministarstvo unutrašnjih poslova.

Krasnići je i u štabu i u vladi bio portparol.

U pritvoru Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, optuženi su otkada su uhapšeni u Prištini, 4. i 5. novembra 2020.

Svi su izjavili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.