Američki gas i Kosovo: Šta je u interesu Prištine i da li ponudu prati osnaživanje političke podrške SAD?

Priština je iz Vašingtona dobila decidiranu poruku: uđite u dugoročno energetsko partnerstvo sa Amerikom kroz prirodni tečni gas da biste osigurali svoju energetsku budućnost. SAD nemaju skrivene motive, njihov interes je da istisnu Rusiju iz energetskog sektora na Zapadnom Balkanu i da prodaju svoj gas, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna. Da li je za Kosovo prelazak na prirodni gas dugoročno rešenje, posmatra se različito, dok se jačanje američke političke podrške Prištini, ukoliko kaže „da“, ne vidi kao podrazumevajući deo ovog aranžmana.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

U osvit nedavno održanih izbora na Kosovu otpravnica poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini Anu Pratipati poručila je da SAD podstiču Kosovo da uđe u dugoročno energetsko partnerstvo sa Amerikom kroz prirodni tečni gas (LNG) i da odlaganje te odluke rizikuje da američke isporuke LNG-a budu usmerene negde drugde.

To bi, ukazala je Pratipati, moglo da ostavi Kosovo kao jedino na Zapadnom Balkanu bez pristupa američkom LNG-u.

Gotovo horski, predstavnici albanskih opozicionih partija na Kosovu oglasili su se porukama da prvi prioritet nove vlade mora da bude američki projekat za gas i da ulog nije običan ekonomski projekat, već geopolitička orijentacija Kosova, njegova energetska bezbednost i savez sa Amerikom. 

Takođe, uprli su prst u lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija čija je vlada 2021. odbila američki gasni projekat. 

Kako je tada objasnila ministarka ekonomije Artane Rizvanoli, razlog za odbijanje ponuđenog aranžmana bio je nedostatak potrebnih informacija da bi Kosovo bilo sigurno da je izgradnja gasne infrastrukture najbolja opcija za energetsku tranziciju.

Sam Kurti, posle izjave Pratipati, rekao je da bi više voleo da pretvori kosovski ugalj u gas nego da Kosovo kupuje gas. Kosovo je, prema njegovim rečima, zainteresovano za američke kompanije koje mogu da gasifikuju lignit, koga Kosovo ima u izobilju.

„Veoma smo zainteresovani za američku stručnost i američke korporacije za gasifikaciju lignita, jer imamo sopstvene resurse. I mislim da to nije u suprotnosti sa trenutnom politikom američke administracije, koja nema distancu od korišćenja uglja kao što je imala prethodna administracija“, rekao je on.

Istovremeno, Američka privredna komora na Kosovu objavila je svoju analizu po kojoj Kosovo ima zastarele kapacitete za proizvodnju električne energije na bazi lignita i ograničenu energetsku diversifikaciju, pa bi, kako zaključuju, američki LNG predstavljao ne samo alternativni izvor energije, već i strateški instrument.

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini kaže za Kosovo onlajn da Kosovo treba da uđe u energetsko partnerstvo sa SAD jer će tako imati jeftiniji gas za privredu. Šta god se nudi iz Amerike, smatra on, treba da bude prihvaćeno jer je to nešto što je dobro za Kosovo. 

Šahini podseća da je Vlada Kosova nekoliko puta odbila više projekata iz SAD, zbog čega su Kosovo sustigle i razne sankcije.

„Dosta smo platili to tvrdoglavo ponašanje našeg rukovodstva prema Americi. Mi, kao Poslovna alijansa Kosova, a i svi građani Kosova, želimo uključenje u projekat gasa što pre. To je nova mogućnost za Kosovo, da bismo imali standardni i jeftiniji gas za ekonomiju i proizvodnju. Vlada Kosova treba što pre da preduzme mere i kaže: ‘tu smo, evo uključujemo se sa svim državama na Balkanu, zbog privede i zbog naše dobrobiti’“, smatra Šahini.

Put za dovođenje američkih investicija   

Viši saradnik Centra za Evropu i Evroaziju Instituta Hadson u Vašingtonu Danijel Kočis kaže da je energetika jedan od ključnih stubova američkog angažmana na Zapadnom Balkanu i da je za Vašington uključivanje Kosova u američku mrežu uvoza tečnog prirodnog gasa istovremeno i strateško i poslovno pitanje.

SAD, prema njegovim rečima, žele da što više zemalja bude povezano sa američkom mrežom uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) i to vide i kao pitanje vladavine prava, ali i kao način da se ograniči „maligni uticaj spoljašnjih aktera“.

„Ovo je strateška, ali i energetska prilika, između ostalog i za poboljšanje kvaliteta vazduha na Kosovu. SAD su, naravno, uključene u modernizaciju pojedinih termoelektrana na ugalj. Mislim da je prelazak na LNG platformu nešto što Bela kuća zagovara već duže vreme“, naveo je on za Kosovo onlajn.

Pravi način da se posmatra ono što poručuje Stejt department, kako kaže, je da je ovo put da se američke investicije dovedu u region. 

„To je pitanje vladavine prava. Ukoliko se region bude posmatrao kao stabilno okruženje, privući će više američkih investicija. Istovremeno, to će ograničiti kineske i ruske investicije, a zadržati američke investitore u regionu“, mišljenja je naš sagovornik.

Projekti poput modernizacije kroz DFC (Američka razvojna finansijska korporacija), dodaje Kočis, pokazuju da Vašington danas raspolaže brojnim instrumentima kojima pokušava da podstakne energetske projekte u regionu. 

„SAD žele da vide jedinstvenu i povezanu celinu. Zato je za Vašington uključivanje Kosova u taj okvir istovremeno i strateško i poslovno pitanje, ali i pitanje za koje bi želeli da vlasti u regionu pokažu više spremnosti i odlučnosti. Upravo zbog toga smo videli ovu veoma neuobičajenu javnu intervenciju otpravnika poslova američke ambasade“, zaključuje on. 

„Ima i boljih projekata“

Postoje i drugačija gledišta šta je celishodno za energetsku budućnost Kosova.  

Programski koordinator u Fondaciji BFPE za odgovorno društvo Damir Dizdarević kaže da politički gledano za Prištinu možda postoji neki interes da se uključi u lanac snabdevanja američkim gasom, ali da energetski gledano to nije slučaj jer za Kosovo prirodni gas nije dugoročno rešenje. 

Za ulazak Kosova u projekat američkog gasa, prema njegovom mišljenju, jedini interes bi bila podrška Vašingtona prištinskim vlastima, jer je moguće da bi se potpisivanjem sporazuma nešto postiglo po pitanju bliže saradnje. Suštinskog interesa nema, dodaje on, pošto Kosovo nema gasnu infrastrukturu. 

„Prema njihovim procenama, koje su konzervativnije, bilo bi potrebno od sedam do deset godina da se sve razvije, od novih cevovoda, od magistralnih pa do distributivnih sistema, a imajući u vidu političku nestabilnost čitavog regiona to će trajati znatno duže. Kosovo je potrošilo 700 miliona evra na uvozu struje u poslednjih nekoliko godina, dok su elektrane prestare. Njima je potrebna dekarbonizacija radi energetske sigurnosti, ali bojim se da ovo rešenje s prirodnim gasom nije dovoljno brzo za njihove potrebe“, ocenio je Dizdarević za Kosovo onlajn.

Ako se gleda iz ugla evrointegracija, kako dodaje, Kosovo  će morati da se oslobodi uglja, ali po njemu, prirodni gas ovde nije dugoročno rešenje. 

„Postoje neki drugi znatno bolji projekti da se obezbedi stabilna, a istovremeno fleksibilna energija, poput biomase i ostalih projekata. Ipak, najverovatnije da će im ugalj biti, barem na neki srednji rok, ne možda glavna priča ako posmatramo optimistično, ali jako važan faktor u energetskom sistemu Kosova“, navodi on.

Što se tiče interesa Vašingtona primarni je, kaže, izbaciti Ruse iz energetskog sektora na Zapadnom Balkanu, dok je sekundarni povezan sa tim što su Amerikanci jedan od najvećih proizvođača i izvoznika tečnog prirodnog gasa još od revolucije škriljaca 2010-ih godina, zbog čega je njihov interes da plasiraju svoj prirodni gas na tržište Zapadnog Balkana i time povećaju svoj uticaj.

„Obostrani interes“

I predsednik Pupin inicijative Vuk Velebit objašnjava da ulaganjem u gasovode Trampova administracija pokazuje pragmatičan pristup prema regionu sa jasnom politikom energetskog odvajanja regiona od Rusije ili od drugih aktera koji mogu da imaju negativan uticaj. 

„Što se tiče Evrope, a samim tim i našeg regiona, za Ameriku je od ključnog značaja energetska diversifikacija i, sa stanovišta američkih interesa, američki tečni gas. To smo videli nedavno i na samitu Inicijative tri mora u Dubrovniku gde su najavljene velike investicije, videli smo i u Poljskoj, to vidimo sada i u Bosni i Hercegovini. Zbog toga mislim da je i priča oko Kosova sastavni deo šire američke priče i ideje da Amerika želi da energetski bude prisutnija u regionu“, navodi on za Kosovo onlajn.

Prema njegovom mišljenju dolazak američkog prirodnog gasa na Kosovo omogućio bi stabilnost u snadevanju, dok je na drugoj strani za Ameriku bitno da sa svojim saveznicima može da gradi biznis prilike za Ameriku. 

„To bi bilo u interesu Amerike, ali isto tako bi bilo u interesu građana koji žive na prostoru Kosova i Metohije, da imaju stabilno snabdevanje gasom i da, kao što u slučaju celog regiona postoji energetska diversifikacija, nijedna zemlja više ne dođe u situaciju da zavisi od samo jednog partnera kada je reč o snabdevanju bilo gasom ili drugim energentima“, smatra Velebit.

Neizvesna politička dobit 

Jedno od pitanja koje se nameće je da li bi pozitivan odgovor Kosova na američki poziv doneo političke bodove Prištini?

Ocena Šahinija je da je američki projekat gasa koliko ekonomski, toliko i politički i da Kosovo ne može da bude izvan njega jer bi u tom slučaju moglo da se suoči sa merama koje će biti protiv Kosova, dok Dizdarević nije takvog mišljenja.

Kosovo, smatra, Kosovo neće trpeti posledice ako ne potpiše gasni sporazum sa SAD jer je ono Americi jedan od najznačajnijih partnera u regionu i praktično je bez ruskog uticaja.

„I da prihvate, i da se ne prihvate ovog projekta, to neće imati neke dugoročnije i trajnije posledice po odnos prištinskih vlasti i SAD, iako su SAD poprilično uporne po pitanju prodaje svog tečnog prirodnog gasa Kosovu“, kaže Dizdarević. 

Ovde je više reč, kako smatra, o interesu povezivanja ostalih preko haba, koji bi bila Severna Makedonija, i prodaja američkog LNG, nego o političkoj poluzi moći. 

„Možda može i biti pozitivnih okolnosti, ali tu moramo da  posmatramo spoljnu politiku Donalda Trampa i zapitati se da li je ovo njegov klasičan transakcioni projekat, gde on pokušava da ugura neke svoje ljude, kao što je situacija sa Južnim interkonektorom u Bosni i Hercegovini, gde je njegov advokat iz prvog mandata, koji je bio i deo njegovog tima za kampanju glavni rukovodilac firme koja nema baš neka iskustva u energetskim projektima, ili se radi o stabilnijoj i trajnijoj američkoj energetskoj diplomatiji prema Kosovu. Na to pitanje trenutno nemamo odgovor, a ono je ključno. Ukoliko je ovo trajnija energetska diplomatija prema Kosovu, možda bi dobili neke političke poene. Ukoliko nije, tu političkih poena nema, kao što nema ni političkih poena dugoročno za Albaniju od situacije na ostrvu Sazan“, ocenjuje Dizdarević. 

Ukoliko bi se Kosovo priključilo projektu američkog gasa, to bi prema oceni Velebita, moglo sa sobom da nosi i veću dozu političke podrške SAD Prištini, ali ne neminovno, jer je administracija Donalda Trampa više okrenuta ka postizanju konkretnih dogovora koji ne moraju nužno da imaju i političku podršku.

Velebit ocenjuje da se administracija Aljbina Kurtija pokazala vrlo neprijateljski prema Americi i da Donald Tramp vrlo dobro zna da je Kurti više podržavao demokrate i Kamalu Haris. 

„Nisam siguran da će ova administracija u Vašingtonu tek tako napraviti zaokret prema Kurtiju. Zamislivije mi je da vidim da će Amerikanci raditi na tome da podrže pravljenje alternative koja bi mogla da zameni Aljbina Kurtija“, kaže Velebit.

Kočis veruje da će energetika biti jedan od ključnih stubova saradnje u budućim odnosima SAD i Kosova. 

„Videli smo šta je to donelo zemljama poput Litvanije. Videli smo i terminal na ostrvu Krk. Zato mislim da će se povezivanje što većeg broja zemalja na ovu mrežu gasovoda i LNG infrastrukture smatrati korisnim i za zemlje poput Kosova, ali i za same SAD“, ocenio je on.