Azijska turneja Osmani: Ofanziva Kosova na ASEAN?

Nova ambasada u Kuala Lumpuru, jedno odlikovanje za premijera Malezije i na kraju povlastica za građane Kosova da bez viza mogu da putuju nešto manje od 10.000 kilometara, u Brunej, na sever ostrva Borneo. Ovo je rezime višednevne posete kosovske predsednice Vjose Osmani jugoistoku Azije. Za sagovornike Kosovo onlajna nesumnjiv pokušaj diplomatske ofanzive na ASEAN - organizaciju koja okuplja deset zemalja ovog dela sveta od kojih ekonomski i politički najuticajnija Indonezija nedvosmisleno odbija priznavanje Kosova.

Piše: Đorđe Barović

„Ambasada Kosova u Kuala Lumpuru je zaista važna prekretnica u našim bilateralnim odnosima i to će svakako olakšati trgovinu, investicije, obrazovanje, kulturu i turizam između naše dve zemlje. Najvažnija stvar je saradnja u oblasti trgovine i investicija, kako bi se iskoristio potencijal Kosova i njegovi jaki odnosi sa Evropskom unijom“, izjavio je premijer Malezije Anvar bin Ibrahim.

Prethodno, kosovska predsednica Vjosa Osmani odlikovala ga je  Ordenom nezavisnosti.

Nakon toga Osmani je posetila Brunej gde je sa sultanom ove zemlje Hasanalom Bolkijahom potpisala sporazum o ukidanju viza.

Istakla je da je to „značajan korak u daljoj saradnji“.

Za sagovornike Kosovo onlajna nema nikakve dileme da Priština nastoji da ostvari daleko značajnije korake u ASEAN-u, Asocijacije zemalja jugoistočne Azije osnovane 1967. u Bankoku, Tajland.

Od deset država članica četiri su priznale Kosovo: Malezija, Singapur, Tajland i Brunej. Šest zemalja to nije učinilo: Indonezija, Filipini, Kambodža, Laos, Mjanmar i Vijetnam.

Trendovi i solidarnost

Nekadašnji ambasador Srbije u Indoneziji Slobodan Marinković koji je ujedno bio i srpski ambasador pri ASEAN-u, kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da bez obzira na diplomatske pokušaje, ostale zemelje ove Asocijacije neće menjati mišljenje.

Marinković kaže da Priština pokušava, koristeći se „muslimanskom solidarnošću“ da napravi veći upliv na jugoistok Azije, ali i da prati „svetske trendove“.

„Mislim da se oni pridružuju svetskoj tendenciji. Sve velike sile, sve ozbiljne ekonomije teže da otvore i ostvare kontakt sa jugoistočnom Azijom. U konkretnom primeru čini mi se da se koristi ona mogućnost muslimanske solidarnosti uspostavljene od samog nastanka i prvog priznanja takozvane nezavisnosti Kosova“, objašnjava Marinković koji je na nerezidentnoj osnovi bio ambasador i u Maleziji i Bruneju, ali i Vijetnamu, Kambodži, Singapuru, Tajlandu i Filipinima.

Bez obzira što je nakon Tajlanda, Kosovo sada otvorilo ambasadu i u Maleziji ne očekuje „ozbiljnije prodore“ Prištine u ovaj deo sveta.

„Malezija je jedna od prvih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i pošto u drugim zemaljama ASEAN-a i jugoistočne Azije vrlo teško bi mogli da urade slično. Iako im je ovo posle Tajlanda druga ambasada, ne mogu kao Kosovo da naprave neke veće i ozbiljnije prodore. Prvo, to su ogromne zemlje, Malezija je jedna od tih 'azijskih tigrova' koja naravno ima teškoća, nije kao što je bilo pre 20 godina. Ali, i dalje je to zemlja kojoj je dohodat po glavi stanovnika više od 30.000 dolara“, smatra Marinković.

Uveren je da kosovska diplomatija na svaki način pokušava da se afirmiše u svetu i da je „prirodno“ da pokušava preko onih zemalja koje su priznale nezavisnost.

„Njima je važno da se afirmišu u svetu bilo gde i idu tamo gde mogu. I prirodno je da su otišli u dve muslimanske zemlje koje su ih priznale da pokažu i sopstvenoj javnosti da nešto čine, da prave afirmacije te nezavisnosti Kosova, ali velikog pomaka suštinskih odnosa tu ne može da bude“, tvrdi ovaj diplomata.

Naglašava da je od deset članica ASEAN-a četiri priznalo nezavisnost.

„I po mom dubokom uverenju to se neće dalje širiti. Najvažnije nam je da Indonezija nije priznala nezavisnost Kosova, kao najveća muslimanska zemlja na svetu. Ali, nije mogla, iako je pokušavala, da utiče na ove druge da to isto urade. Kroz organizaciju Islamske konferencije oni su uspeli da svake godine ponove podršku za takozvanu nezavisnost, samostalnost Kosova po koju samo Indonezija stavlja ozbiljne rezerve i na taj način održava dobre odnose sa nama i mnogo nam pomaže u tom delu sveta“, kazao je Marinković.

Upitan zbog čega tvrdi da neće doći do promene odnosa i novih priznanja Kosova, ovaj diplomata smatra da „suštinski razlozi“ za nepriznavanje kod tih zemalja „jaki i razjašnjeni“.

„Suštinski razlozi nepriznavanja Kosova kod zemalja koji ih nisu priznali i dalje su dosta jaki i potpuno razjašnjeni. Bilo kojom aktivnosti od strane Kosova ne može da se promeni odnos snaga. Ostaće to na nivou Malezije i te ambasade Kosova“, uveren je Marinković.

Potencijal i saveznici

I politički analitičar Artan Muhadžiri je skeptičan da Kosovo ima potencijal i izvrši pritisak za nova priznanja zemalja na jugoistoku Azije, ali ističe da bi neki njen veliki saveznik u tome mogao da pomogne.

„Veoma je teško reći, jer je aspekt priznanja mnogo teže postići. A postoji i mnogo spoljnih pritisaka, jer je Kosovo malo i nije moćno u ekonomskom smislu, u vojnom smislu. Dakle, ne može dati neku veliku ponudu ili izvršiti veliki pritisak na države kako bi dobile priznanje nezavisnosti. Međutim, mogu postojati neki spoljni faktori koji mogu ići u korist Kosova, posebno ako neki drugi veliki saveznik pomogne da se izvrši pritisak na ove države kako bi promenile stav prema nezavisnosti Kosova“, ističe Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Podseća da je jedno od tih važnih priznanja stiglo iz Izraela.

„Što je bio veoma važan geopolitički i geostrateški aspekt, ali ne mislim da je Kosovo mnogo koristilo, posebno u političkom i vojnom aspektu od velike sile, kakva je Izrael“, naglašava ovaj analitičar.

Ipak, pozitivno ocenjuje otvaranje kosovske ambasade u Maleziji, ali i ukidanje viza za Brunej.

„U principu, veoma je dobro što se ovaj trend dogodio jer je Kosovo gotovo nepostojeće u tom delu sveta, a postoje države sa izuzetno visokim ekonomskim potencijalom od kojih bi Kosovo moglo imati koristi“, uveren je Muhadžiri.

Dodaje da je mnogo važnije od otvaranja ambasade u Maleziji ono što bi trebalo da usledi.

„Dakle, mora biti mnogo programa, mora biti mnogo ideja kako iskoristiti ove odnose, a to ostaje da se vidi. Međutim, mislim da  Kosovo već ima planove, ideje kako bi maksimalno profitiralo od ovih novih puteva političke saradnje“, zaključio je Muhadžiri.

Podrška i ironija

Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović nema dilemu da Kosovo pokušava da u diplomatskoj ofanzivi na jugoistok Azije dođe do novih priznanja, a posebno u Asocijaciji zemalja jugoistične Azije.

„Osmani je došla u Maleziju, a potom u Brunej u nastojanju, a to je otvoreno i kazala, da što je moguće više zemalja Jugoistočne Azije privoli ili animira za priznanje jednostrane nezavisnosti Kosova. To je cilj kosovske diplomatije koji u Maleziji u Bruneju nailazi na plodno tle. Malezija je značajna muslimanska zemlja, ona je među prvima priznala proklamaciju o nezavisnosti Kosova, a onda je prva azijska zemlja koja je otvorila kancelariju za vezu u Prištini. Malezijske policijske i vojne snage su bile u sastavu UN. To je kontinuiran proces“, naglašava Korkodelović.

Dodaje da Osmani nastavlja spoljno-političku borbu Prištine za novim priznanjima i da će to pokušati kroz predsedavanje Malezije ASEAN-om koje se završava krajem ove godine.

Dodaje da je reč o veoma značajnoj ekonomskoj, političkoj i diplomatskoj grupacija zemalja jugoistočne Azije. 

„U ovom trenutku mi dobro stojimo. Koliko dugo, to je pitanje, jer postoji deset članica“, objasnio je on.

Podseća da je Malezija jedna od najsnažnijih muslimanskih država u ovom delu sveta koja je bila aktivna i tokom raspada SFRJ, posebno tokom rata u Bosni.

„Svojevrsna ironija je da Malezija bezuslovno priznaje Kosovo, a sama se, barem u tri pokrajine: Džohor, Saravak i Sabah suočava sa secesionističkim pokretima. Istovremeno sa Filipinima ima veliki spor oko teritorije koja se zvala Severni Burneo, današnji Saravak. Filipini tvrde da je to njihovo. Tako da Malezija ima nerešene teritorijalne i etničke probleme, a veoma se zalaže u drugim sličnim sporovima“, kaže Korkodelović.

Naglašava da je za Srbiju od ključnog značaja što je najveća, i ekonomski i politički najuticajnija zemlja ovog dela sveta - Indonezija principijelna u nepriznavanju Kosova.

„Srbija ima tu dobru poziciju da je zalaganjima naše diplomatije postala partner Aseana. Kosovo to do sada nije postalo. Možda Malezija sada to inicira“, smatra Korkodelović.