Berlinski proces - crveni karton za Kosovo ili samo opomena

Uoči desete godišnjice od pokretanja Berlinskog procesa i jubilarnog samita 14. oktobra u Berlinu, Kosovo, kao jedan od šest učesnika sa Zapadnog Balkana, suočava se sa upozorenjima da bi moglo biti izostavljeno iz onoga što nudi ova inicijativa. Da "pretnje" crvenim kartonom nisu došle baš iz Nemačke možda se oko ove teme u Prištini ne bi podigla tolika bura, ovako, analitičari ocenjuju da je kosovska vlada označena kao kvariigra, a scenario "šest minus jedan" smatraju tragičnim.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin boravio je u Prištini dva puta za osam dana, a na kraju druge posete saopštio je da se po pitanju sporazuma o slobodnom zajedničkom tržištu može nastaviti i bez Kosova, pošto je od premijera Aljbina Kurtija dobio negativan odgovor na ponuđene predloge. 

U intervjuu za Kohu Zaracin je pojasnio da je insistirao da Kosovo deblokira ulazak srpske robe, kako bi u regionu ponovo postojala slobodna trgovina, a da Kosovo u Cefti bude zastupljeno uz zvezdicu, umesto posredstvom Unmika. Zvezdica bi, uz implementaciju Ohridskog sporazuma, kako je rekao, mogla da bude sklonjena. Kako se, međutim, ispostavilo, i kako tvrdi Zaracin, za kosovsku Vladu nije problem predstavljanje uz zvezdicu u Cefti već ukidanje zabrane za uvoz robe iz Srbije.

"Vlada pristaje na ovo (zvezdicu). Ali nije saglasna oko drugog dela. Vraćanja slobodne trgovine i prema Kosovu. Tvrde da za to imaju bezbednosne razloge. U poslednjih nekoliko meseci smo intenzivno pokušavali, u razgovorima sa rukovodstvom Kosova, da priznamo bezbednosne interese Kosova i stavili smo na sto ozbiljne bezbednosne obaveze Nemačke i drugih partnera, na granici Kosova. Razgovarali smo o postavljanju rendgenske opreme i sličnim stvarima. Ali nismo mogli da se dogovorimo. Nećemo stati samo zato što Kosovo blokira", naveo je između ostalog Zaracin i u tom kontekstu pomenuo formulu "šest minus jedan".

Reči nemačkog izaslanika u Prištini je čuo kako je ko hteo.

Tako je predsednik kosovskog parlamenta Gljauk Konjufca izjavio da ne očekuje da Kosovo bude izostavljeno iz Berlinskog procesa na skupu 14. oktobra, jer taj proces ne obuhvata samo pitanje Cefte, dok je kosovska predsednica Vjosa Osmani rekla da postoji pretnja da Kosovo bude isključeno iz Berlinskog procesa.

„Meni se ovo čini kao vrlo mala razlika koja ne bi trebalo da rezultira isključenjem Kosova iz Berlinskog procesa. Pretnja postoji, ali svako ko pregovara u ime Republike mora da insistira na novim predlozima“, izjavila je ona i najavila da će se angažovati da ubedi Nemačku da ne isključi Kosovo.

Meru zabrane za uvoz srpske robe, podsetimo, Vlada Kosova donela je 14. juna prošle godine.

Analitičar Artan Muhadžiri kaže za Kosovo onlajn da upozorenje Manuela Zaracina mora da se tretira kao ultimatum i da kosovska vlada mora hitno time da se pozabavi jer bi bilo tragično ukoliko bi Kosovo ostalo izvan Berlinskog procesa.

Prema oceni Muhadžirija, Zaracin se pokazao kao saveznik Kosova i bio je veoma prijateljski i pozitivno nastrojen prema kosovskim institucijama i liderima, zbog čega se njegove reči moraju tretirati kao ultimatum jer su došle posle dužeg perioda diskusija koje nisu bile javne. 

“Ako ove oštre reči dolaze od političara kao što je Zaracin onda kosovska vlada mora hitno da se pozabavi time jer su one signal da se rad na terenu u vezi sa procesom evropskih integracija sve više sužava i da postoji realan rizik da Kosovo može da bude zaobiđeno u velikim projektima. Ako bi se to desilo sa Berlinskim procesom, to bi bilo tragično jer je to apsolutno najbolji način da Kosovo napreduje u evropskim integracijama. Ukoliko se ovaj proces zaustavi to bi bila apsolutno najnegativnija vest za Kosovo i to bi imalo velike negativne posledice, čak i u budućnosti, jer procesi kao što su ovaj ima inerciju, i ako bi bili narušeni, onda bi nam trebalo mnogo energije da dođemo u poziciju u kojoj smo sada, tako da je to apsolutno nepotrebno”, kaže Muhadžiri.

On smatra da je premijer Kurti dužan da pokuša da nađe diplomatski način za rešavanje ovog problema, jer ako se to na šta upozorava Zaracin dogodi, za Kosovo će, ukazuje, biti sve gore po pitanju odnosa sa saveznicima koji donose važne odluke u EU i vezano za evropske integracione procese.

Muhadžiri ocenjuje da izjave poput Zaracinove sigurno stvaraju veliki pritisak na Kurtija i spolja i iznutra, ali da samo od Kurtija zavisi da li će da popusti. 

“Javno mnjenje na Kosovu je dosta diskutovalo o ovim ultimatumima, međutim sve zavisi od premijera Kurtija, od njegove političke agende, političkog identiteta i ideologije, i od toga koliko on želi da pravi kompromise. Mislim da je veoma pogrešno što premijer Kurti kompromise vidi kao apsolutno negativne stvari. Kada ste u politici i lider jedne zemlje, morate da pravite kompromise da biste stekli neke prednosti na drugom polju. Ako se premijeru Kurtiju upute oštre reči od prijateljskog političara kakav je Zaracin, onda se samo može zamisliti šta misle ili diskutuju drugi političari, koji nisu toliko prijateljski orijentisani. Ovo je poslednji zamah koji premijer Kurti ima da preispita svoju politiku i pristup, jer će sa ovakvim pristupom imati sve veće probleme u budućnosti”, ističe Muhadžiri.

Analitičar iz Tirane Frok Čupi kaže za naš portal da je uoči novog samita Berlinskog procesa stav kosovskog premijera Aljbina Kurtija stvorio veliku napetost, zbog čega se iz Nemačke čulo da samit može biti održan po formuli “šest minus jedan”, odnosno da Kosovo možda neće učestvovati. To bi, kako ocenjuje, stvorilo veliku štetu, ne samo Kosovu već i evropskom projektu na Balkanu.

Čupi podseća da je inicijativa Berlinski proces potekla iz Nemačke i da je kreirana za zemlje Zapadnog Balkana kako bi se među njima povećala saradnja, promovisao mir i prijateljstvo u regionu i da je cilj inicijative stvaranje zajedničkog tržišta.

"Kurti je godinama hvalio Berlinski proces, to je bilo 'oružje' za suprotstavljanje Otvorenom Balkanu. On je naveo da je Otvoreni Balkan delo Srbije, te da ne pomaže saradnji na Balkanu. Sada se bori i sa Berlinskim procesom, a to pokazuje da nije bio iskren prema Otvorenom Balkanu i da ne prihvata saradnju. Njegov stav se odnosi na proces saradnje Kosova i Srbije, za pregovaračkim stolom, na  rešavanje mnogih pitanja koja su stvarala tenzije između Srbije i Kosova. Situacija je, zaista, veoma teška. Evropski analitičari i političari su uznemireni i čak govore o ratu na Balkanu", navodi Čupi. 

On podseća na izjavu američkog ambasadora u Beogradu, Kristofera Hila, da Srbija i Francuska nisu samo postigle dogovor o kupovini aviona ‘rafal’, već da to znači i početak saradnje sa oružanim snagama Natoa i pozitivan korak Srbije ka evro-atlantskim institucijama, dok Kosovo, konstatuje Čupi u međuvremenu nije napravilo nijedan korak napred. 

"Problem je što se lider Kosova ponaša introspektivno, nervozno, tvrdoglav je prema ciljevima Zapada. Ovo podriva zapadnu strategiju. Berlinski proces je važan jer znamo da je Prvi svetski rat počeo upravo na Balkanu i to nije bila slučajnost, a zanimljivo je da je ideja o saradnji na Balkanu pokrenuta 2014. godine, sto godina nakon izbijanja tog rata", navodi Čupi. 

Kurtijev stav, kako ocenjuje, šteti i odnosima Kosova i Albanije. 

"Kurti nije saglasan sa miroljubivim stavovima albanske vlade, on je protiv saradnje na Balkanu i protiv stava albanske vlade kao veoma dobrog saveznika SAD i EU. Po svemu sudeći, biće velike debate oko toga da li će vlada Kosova prihvatiti zapadnu i proameričku alternativu ili će tražiti druge načine", kaže Čupi.

Da poruka nemačkog izaslanika treba da bude shvaćena ozbiljno smatra i istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić koji kaže da se očekuje da Nemačka bude ta koja će da sputa Kurtija i da smiri prevelike tenzije koje je izazvala njegova vlada.

Kako dodaje, to se dešavalo i prethodnih nekoliko godina u različitim kriznim situacijama, ali gledano iz šire perspektive, to ne menja stav Berlina prema Kosovu.

"Naprotiv, on će ostati isti kao što je bio. Ne treba zaboraviti da je sa jedne strane Nemačka jedan od glavnih pokrovitelja kosovske nezavisnosti, ali sa druge strane se očekuje da Berlin vrati političke instrumente uticaja kroz ekonomiju. Zašto se spominje upravo isključenje iz Berlinskog procesa? Zato što je to jedna vrsta polito-ekonomske poluge moći preko koje se utiče na zemlje jugoistočne Evrope. To je instrument koji je vrlo važan", kaže Ćurčić za Kosovo onlajn.

On, međutim ističe da je pitanje da li će ova upozorenja uticati na vlasti u Prištini da promene svoje odluke, imajući u vidu da su od prvog dolaska na vlast Kurtijevog Pokreta Samoopredeljenje, a potom i drugog, političke tenzije postajale sve veće. 

"Zbog toga, možda, od Zaracinovih upozorenja ne treba očekivati mnogo, ali je vrlo važan signal da je i Berlin registrovao negativne posledice političke ekstremizacije, pa će možda i Kosovo, koje je ekonomski i politički izolovano zbog unilateralnih akcija koje se sprovode, shvatiti da je potrebno da budu daleko proaktivniji", dodaje Ćurčić. 

O tome šta je izvesnije - da Kurti do samita Berlinskog procesa u oktobru ukine zabranu za srpsku robu i Kosovo bude na ovom samitu ili da bude izostavljeno sa skupa, naš sagovornik kaže da je to teško predvideti i da su otvorene obe opcije.

"Bliži sam mogućnosti da će Kosovo biti prisutno, pogotovo što je to i samoj Nemačkoj važno, ali je samo pitanje na koji način će Kosovo sprovesti nemačke zahteve", kaže Ćurčić. 

Inače, visoki zvaničnici zapadnobalkanske šestorke i njihove kolege iz zemalja domaćina Berlinskog procesa sastaju se najmanje jednom godišnje na Samitu i na pripremnim ministarskim sastancima. Prošle godine domaćin samita je bila Tirana. Proces uključuje i institucije EU, međunarodne finansijske institucije, civilno društvo i preduzeća u regionu. 

Nastao je na inicijativu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i njegove članice su Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora i Albanija. One su 2022. potpisale sporazume o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija, a 2020. usvojen je i Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište.