Bez velikih očekivanja od dijaloga do kraja godine

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine na nivou glavnih pregovarača održaće se sutra u Briselu, a prema oceni sagovornika Kosovo onlajna ovo bi mogao da bude jedan od poslednjih sastanaka sa Miroslavom Lajčakom kao posrednikom. U odnosu na prethodnu rundu od 24. oktobra ne očekuju pomake, kao ni da se do kraja godine postigne dogovor po bilo kom pitanju.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

U Brisel odlaze glavni pregovarač Beograda Petar Petković i Prištine Besnik Bisljimi, a portparol Evropske komisije Anita Hiper saopštila je da će na sastanku biti razmotreno niz pitanja, uključujući primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji.

Petković je najavio da će i ovog puta insistirati da dođe do trilateralnog susreta i da kod srpske strane postoji politička volja da se ide u pravcu rešavanja svih problema, pre svega onoga što je dogovoreno.

Na drugoj strani, zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi je naveo da ne treba očekivati rezultate na sutrašnjem sastanku, jer se, kako je naveo, razgovor dešava u „kritičnom trenutku“, zbog napada na kanal Ibar-Lepenac, dolaska novih ljudi u Evropsku komisiju i zbog odlaska specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka. Po njemu, ovo nije najbolji period da se započne „nešto veće“.

Iako je posle oktobarske runde Lajčak saopštio da oko primene Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine nije bilo iskoraka, naveo je i da je optimista u pogledu određenog napretka u vezi sa nekim drugim ključnim pitanjima. 

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić sutrašnju rundu dijaloga vidi više kao formalni sastanak, a postizanje napretka, kako kaže, nije realno jer je na Kosovu u toku predizborna kampanja.

„Sastanak možemo posmatrati kao redovan u ovom delu godine. Obično se pred božićnu pauzu napravi neka vrsta sastanka između predstavnika Beograda i Prištine i tu će se razmatrati sva pitanja koja su već duže vreme na stolu. Ne verujem da će doći do trojnog susreta, a ako ga bude nisam siguran da može doći do bilo kakvog dogovora“, izjavio je Mijačić za Kosovo onlajn.

Što se tiče tema koje će se naći na dnevnom redu, on navodi da će na stolu biti sekvencijalni plan, odnosno plan primene briselsko-ohridskog sporazuma, koji je tema od kada je taj sporazum usvojen. 

„Pitanje je da li je ovo poslednji sastanak koji organizuje Lajčak, pošto je Kaja Kalas došla na mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku i postavlja se pitanje da li će Lajčak zadržati svoju poziciju ili će verovatno otići. Ukoliko ode, što će biti verovatno u januaru ili februaru, to znači da je ovo verovatno jedan od poslednjih sastanaka ako ne i poslednji sastanak koji organizuje Miroslav Lajčak“, navodi Mijačić. 

Na pitanje da li Beograd i Priština različito gledaju na to šta prvo treba da bude primenjeno iz briselsko-ohridskog sporazuma, Mijačić kaže da jeste problem što Lajčak i Evropska unija nisu odredili korake u implementaciji.

„Nije trebalo da ostave tu konstruktivnu dvosmislenost dvema stranama da jedna druga optužuju šta je prvi, a šta drugi korak. Očekuje se da prvi korak bude slanje statuta ZSO na usvajanje od strane vlade Kosova na ocenu Ustavnom sudu, a Vlada Kosova to neće da učini. Sa druge strane Vlada Kosova je postavila neka svoja tri uslova. Ona uvek i postavlja nove uslove kada dođe do pregovora, a imajući u vidu da je sada predizborna kampanja zaista ne verujem da će Kurti u njenom jeku povući svoj predlog i prihvatiti bilo kakvu dalju implementaciju ohridskog sporazuma ili rad na sekvencionom planu“, ocenjuje Mijačić. 

U takvim okolnostima, dodaje, postavlja se pitanje kako sačuvati mir do kosovskih izbora i preostaje da se nadamo da neće doći do bilo kakvih provokacija, već da će se  predizborni period i izborni ciklus završiti bez incidenata.

Ni docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić nije optimista po pitanju postizanja novih dogovora u okviru dijaloga do kraja godine, jer na Kosovu predstoje izbori u februaru zbog čega u političkom interesu Prištine nije da pokaže bilo kakav ustupak prema Beogradu.

U ovom momentu, naveo je Surlić za Kosovo onlajn, očekuje se nova agenda od strane Evropske komisije i da se vidi da li će Miroslava Lajčaka kao posrednika zameniti nova ličnost ili će na Kaji Kalas, visokoj predstavnici EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, ostati da bude dominantna osoba i pregovarač u odnosima Beograda i Prištine. 

Čak i za ono što je već dogovoreno u dijalogu, prema oceni Surlića, u predstojećem periodu neće biti naznaka da će biti primenjeno.  

„Možda će se pitanje slobode trgovine, otvaranje drugih prelaza i brži protok robe na Medaru prepustiti nekim tehničkim rešenjima, ali je čak i na tom polju kraj godine vrlo kratak iako postoji opšta saglasnost i međunarodnih aktera i Beograda i Prištine da se konačno omogući slobodna trgovina“, navodi on.

O tome treba li očekivati da na sutrašnjoj rundi dijaloga tema bude napad na kanal Ibar-Lepenac, Surlić kaže da je moguće da će doći do razmene političkih optužbi po tom pitanju koje neće doneti pomak.

„Na kraju će se sve svesti na zaključak da to mora da se istraži i da nadležni organi daju svoj sud. Beograd je vrlo otvoreno ponudio i međunarodnu istragu, ali ovo neće neće biti predmet dijaloga Beograda i Prištine, kao što nije bio ni slučaj Banjska. Svi incidenti na terenu pre svega moraju da imaju konačan sud nadležnih organa i da onda vidimo ko stoji iza toga i ko podriva mir između Srba i Albanaca“, ističe Surlić.

Da će sutrašnji sastanak biti protokolarnog tipa, smatra i politički analitičar iz Prištine Belgzim Kamberi, po kome se u ovom momentu ne može očekivati neki veliki napredak u dijalogu, niti u primeni briselsko-ohridskog sporazuma kako zbog izbora na Kosovu, tako i zbog toga što nije završena tranzicija vlasti u SAD i u institucijama Evropske unije posle izbora unutar  EU. 

„Dijalog je ostao na Planu implementacije, odnosno sekvencijalnom planu. Priština traži da Beograd prizna kosovske simbole i da bude napretka u uključivanju Kosova u međunarodne organizacije, a na drugoj strani Beograd insistira da se najpre Ustavnom sudu pošalje dekret o ZSO. U toj situaciji i sa tom taktikom ne može da se očekuje nekakav veliki napredak“, ocenio je Kamberi za Kosovo onlajn. 

On ne veruje da bi do kraja godine moglo da dođe do sastanka na visokom nivou, između Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića.

„Ne samo da premijer Kurti ne bi bio spreman da se pre izbora vidi sa predsednikom Vučićem, nego je teško i da  predsednik Vučić ima vremena da se vidi sa premijerom Kurtijem zbog okolnosti i poslednjih dešavanja u Beogradu i tragedije u Novom Sadu“, navodi Kamberi.