Broj ubistava u avgustu zabrinjavajuć: Da li je bezbednosna situacija na Kosovu pogoršana?

Broj ubistava na Kosovu poslednjih nedelja je povećan, a slučaj koji je privukao najveću pažnju javnosti je ubistvo tri osobe u Gnjilanu. Prema oceni naših sagovornika, pogoršanje bezbednosne situacije najviše oseća srpska zajednica, posebno na severu Kosova, dok je za stručnjake to alarm za saradnju na svim nivoima i povećanje broja pripadnika Kosovske policije na terenu.

Piše: Milena Miladinović

Pet osoba ubijeno je u avgustu, od toga tri u pucnjavi u Gnjilanu, jedna u Ajvaliji, dok je još jedna osoba u Prizrenu preminula od povreda zadobijenih u napadu nožem.

Kosovska policija je u tri slučaja procesuirala dve osobe, dok se glavni osumnjičeni za ubistva u Gnjilanu još uvek nalaze na slobodi. Policija je za slučaj u Gnjilanu raspisala poternice za Mefailjom Škodrom i njegovom dvojicom sinova Edonisom Škodrom (25) i Endžulom Škodrom (22).

Slučaj u Gnjilanu izazvao je buru javnosti, s obzirom da je Mefailj Škodra na društvenim mrežama delio fotogrfije sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijm i ministrom unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjaljom Svečljom.

Prema rečima stručnjaka za bezbednost, povećan broj zločina sa smrtnim ishodom je alarm za saradnju i koordinaciju na svim nivoima, ali i neizbežno povećanje broja pripadnika Kosovske policije na terenu. Sagovornici Kosovo onlajna ističu da bezbednosna situacija na Kosovu jeste pogoršana, te da to najbolje osećaju Srbi, posebno na severu kosova, gde je, prema njihovoj proceni, povećan broj napada.

Međutim, navode, ti napadi uglavnom dolaze od strane Kosovske policije, koja bi trebala da ih zaštiti.

Partijska policija u vladi Aljbina Kurtija

Kandidat Srpske liste za gradonačelnika Severne Mitrovice na predstojećim lokalnim izborima Milan Radojević naveo je da je pitanje bezbednosti i rada Kosovske policije postalo ključno tokom vladavine premijera Kosova u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija.

„Pitanje bezbednosti i rada Kosovske policije je postalo ključno u mandatu vlade Aljbina Kurtija. Naime, njegovim dolaskom na vlast, Kosovska policija je postala isključivo partijska policija u vladi Aljbina Kurtija, jer njome direktno rukovodi ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, iako po zakonu to nije moguće, nego bi za njen rad trebalo da bude odgovoran direktor policije. Tu veliku odgovornost nose i međunarodne organizacije koje su do nekog perioda vršile direktan monitoring nad radom Kosovske policije. Samim tim i rad Kosovske policije je bio, kud i kamo, bolji“, objasnio je Radojević za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, svedoci smo da je bezbednosna situacija, posebno na severu Kosova pogoršana, ali da statistika to ne pokazuje, što jasno govori o načinu na koji se pristupa slučajevima napada na Srbe.

„Što se tiče bezbednosti, o tome najbolje mogu da pričaju Srbi na Kosovu i Metohiji. Srbima je bezbednost ugrožena tokom vlade Aljbina Kurtija. Nažalost, Kosovska policija često nije dorasla zadacima i ne reaguje kako bi trebalo. O tome najbolje govori statistika koja najbolje i da se ne ne posmatra. Zato što, prateći statistiku Kosovske policije, videćete da tu apsolutno nema, ili je minimalan broj krivičnih dela okarakterisanih kao nasilje nad manjinama ili etnički motivisana dela, kao i krivična dela takozvanog zločina iz mržnje. A mi smo svedoci, svakodnevnih napada ima na Srbe širom Kosova i Metohije u poslednje dve, tri godine, najviše na severu Kosova“, rekao je Radojević.

Najviše napada na Srbe, naglašava naš sagovornik, dolazi upravo od strane Kosovske policije, koja uvek nađe opravdanje za svoje postupke, dok misija Euleksa sve to nemo posmatra.

„Kao i u nedavnom incidentu koji se desio u selu Vučak, gde pripadnici Kosovske policije uvek imaju neko nazovi opravdavanje zašto su tako reagovali, a Srbe pozivaju da se obrate Policijskom inspektoratu. Nažalost, u radu Kosovske policije, u njihovom neprofesionalizmu, u poslednjem periodu naročito, veliku ulogu ima i međunarodna zajednica koja više nema monitoring i kontrolu nad Kosovskom policijom kako je to bilo ranije. Tu prevashodno mislim na misiju Euleksa koja je statična i potpuno opravdava sve poteze Kosovske policije“, poručio je Radojević.

Istakao je da ta misija nikada nije odgovorila na pisma nevladnih organizacija sa severa, koje su se žalile na neprofesionalnost Kosovske policije, pa samim tim, dodao je Radojević, ona snosi deo odgovornosti i krivice za lošu bezbednostnu situaciju na severu Kosova.

Zaštićene kriminalne grupe sa policijom

Sa njegovim mišljenjem slaže se i istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović koji je naveo da najveći pritisak po pitanju bezbednosti oseća srpska zajednica na Kosovu.

„Kada posmatramo statistike opšteg kriminaliteta na Kosovu i Metohiji, ono je u opadanju. Ali subjektivni osjećaj, pre svega srpske političke zajednice, je negativan. Dakle, srpske žene, srpski mladi, vidimo da se svakodnevno nalaze pod pritiskom upravo Kosovske policije, ne čak ni kriminalaca, već Kosovske policije“, rekao je Vujinović za Kosovo onlajn.

Naglašava da je glavna meta svih grupa na Kosovu srpska zajednica.

„To je deo borbe, ali to nije borba za pravnu državu ili vladavinu prava. To je borba za etničko čisto Kosovo, posebno na severu Kosova i Metohije. Dakle, to je političko nasilje nad srpskom zajednicom. Imamo selo Vuča, decu koja su bila na izletu maltretirala je patrola Kosovske policije sa dugim cevima. To je eklatantan primer političkog nasilja“, naveo je naš sagovornik.

Međutim, kako je dodao, širom Kosova je ovog leta zabeležen veliki porast najtežih zločina.

„Imali smo u Gnjilanu, Lipljanu... Da li je to zbog krize koja postoji, ekonomske ili političke, ne znam, ali to je činjenica. Prošle godine je na celom Kosovu i Metohiji ubijeno 17 ljudi. Samo poslednjih nedelja desila se četvrtina tog broja. Očekujem da će se to pokazati statistikom, da će ti brojevi da budu teži nego što su bili“, kazao je Vujinović.

Po pitanju ubistava u Gnjilanu, gde osumnjičeni još uvek nisu uhvaćeni, Vujinović smatra da to što je jedan od njih imao bliske veze sa kosovskim vlastima pokazuje da postoje zaštićeni.

„Pomenut je primer u Gnjilanu, gde je ubica bio u dobrim vezama i sa predsednicom Kosova i sa Vladom Kosova. To govori o tome da postoje zaštićeni i da razne kriminalne grupe imaju svoju policiju, a ne da se policija bori protiv kriminalnih grupa“, zaključio je on.

Strategija i koordinacija

Stručnjak za bezbednost Avni Isljami izjavio je da su Kosovu u poboljšanju bezbednosne situacije potrebne koordinisane mere svih institucija, uključujući strategiju za sprečavanje zločina. On je posebno naglasio važnost povećanog prisustva policijskih patrola na terenu.

„Sve kosovske institucije trebalo bi da izrade strategije, a ne samo one koje su naoružane silom zakona, kao što je policija. Gradonačelnik opštine, odbornici, nevladine organizacije, od premijera do svih ministarstava, zajedno sa Agencijom za upravljanje vanrednim situacijama... Svi treba da budu aktivni i da upravljaju kretanjem građana, kao i mestima na kojima se ljudi mogu okupljati“, izjavio je on.

Isljami je mišljenja da je neophodno povećati broj policajaca na terenu, kako u uniformi, tako i onih u civilu. Na taj način se, smatra, osobe koje su spremne da počine neko krivično delo ne bi osećale sigurnim.

„Trebalo bi da se uspostave statični punktovi od strane policije, a posebno je važno da policija patrolira peške, a ne u automobilima, jer uniforma ima svoj efekat. Takođe, treba povećati broj i efikasnost policije u civilu, koja već postoji. Oni koji pomisle da počine neko krivično delo ili su ga već počinili, ne bi trebalo da se osećaju bezbedno, bilo da je reč o pljački ili nekom narednom ubistvu“, zaključio je Islami.