Budimpešta između Beograda i Prištine – koliko je realno da Mađarska povuče priznanje Kosova?

Viktor Orban i Aleksandar Vučić
Izvor: Instagram/buducnostsrbijeav

Odnosi Mađarske i Srbije više godina unazad neretko su ocenjeni kao najbolji u istoriji. Budimpešta je u međunarodnoj areni po pitanju interesa Srbije na Kosovu prethodnih meseci bila snažan saveznik Beograda uprkos tome što je priznala Kosovo 2008. godine. Mogućnost da ova zemlja povuče priznanje Kosova, međutim, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna nije u potpunosti realna, mada ni sasvim isključena. Ta tematika je, smatraju, za Mađarsku kao članicu Natoa i EU, poprilično kompleksna.

Mađarska je priznala Kosovo 19. marta 2008. godine, ima ambasadu u Prištini i na čelu njene diplomatske misije trenutno je Bela Božik. Mađarska je 2015. glasala za ulazak Kosova u Unesko, kada je većina članica ove organizacije odbila zahtev Kosova, da bi 2018. bila uzdržana na glasanju o prijemu Kosova u Intrepol. Mađarski poslanici u aprilu ove godine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope glasali su protiv preporuke o članstvu Kosova u Savetu Evrope, a prošlog meseca zvanična Budimpešta je jedina bila protiv toga da Kosovo postane pridruženi član Parlamentarne skupštine Natoa. Takođe, glasala je protiv i u Generalnoj skupštini UN o Rezoluciji o Srebrenici.

Kada su prošle jeseni pojedine članice Evropske unije zagovarale da se Srbiji uvedu sankcije zbog događaja u Banjskoj, predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban je tu ideju nazvao “smešnom” i "nemogućom".

"Srbi (na Kosovu) redovno trpe provokacije u poslednje dve godine. Moramo da razumemo da Kosovo treba drugačije da se ponaša i ne provocira Srbe", rekao je tada Orban, dodajući da "provokacije dovode do nestabilnosti". 

Zbog svega ovog ne čude konstatacije stranih analitičara da Budimpešta između Prištine i Beograda, prednost daje Beogradu. Da li je to, međutim, dovoljno da bi se poništila odluka o priznanju Kosova?

Nekadašnji ambasador Srbije u Mađarskoj Rade Drobac kaže za Kosovo onlajn da zvanična Budimpešta zna koliki značaj Srbija pridaje Kosovu i ukoliko joj se ukaže prilika - neće propustiti da povuče odluku o priznanju, ali da u ovom trenutku to nije realno očekivati.

“Da bi Mađarska povukla priznanje tzv. Kosova moraće, po mom mišljenju da se još drastičnije promene međunarodne okolnosti i da takva odluka ne bude drastično na štetu njenih odnosa sa zapadnim blokom, niti da ugrozi njeno članstvo pre svega u EU, ali i u Nato. Do toga može doći i relativno brzo, ali i ne mora, zavisno od daljeg razvoja međunarodnih odnosa, razrešenja odnosa EU-SAD i sukoba u Ukrajini”, izjavio je Drobac za Kosovo onlajn.

Poslednje odluke zvanične Budimpešte, kaže, govore o jasnoj politici nezavisnosti ove države u odlučivanju po ključnim međunarodnim pitanjima.

“Glasanje protiv Rezolucije o Srebrenici je za sada vrh mađarske samostalne politike, kao i glasanje protiv pridruženog članstva Kosova u Parlamentanoj skupštini Natoa. Mađarska je i u pogledu mnogih drugih pitanja pokazala svoju samostalnost i nezavisnost, na primer po pitanju odnosa sa Republikom Srpskom. Ali, povlačenje priznanja Kosova, za sada, još nije realno. Mađarska prvenstveno čuva sopstvene interese a takvim činom bi ih ugrozila jer bi sigurno došla pod udar zapadnih zemalja, pre svih SAD i Velike Britanije, pa i Nemačke i Francuske, što bi Mađarsku zaista koštalo, i ona, čini mi se, još uvek nije spremna na to”, naveo je Drobac.

On je ocenio da Mađarska poslednjih desetak godina vodi sve odlučniju i jasniju politiku odbrane svojih nacionalnih i državnih interesa.

“Aktuelni razvoj događaja na međunarodnom planu prisiljava Mađarsku da poslednjih desetak godina vodi sve odlučniju i jasniju politiku odbrane svojih nacionalnih i državnih interesa, u čemu se sve češće razilazi sa ukupnom politikom i EU i Nato, ne prihvata spoljna nametanja i sve češće se u svojim odlukama vodi svojim interesima”, kazao je Drobac.

Podsećajući da je Mađarska bila jedna od prvih država koja je marta 2008. godine priznala Kosovo, ali i promovisala tu nezavisnost, Drobac ističe da je zvanična Budimpešta počela da menja taj stav kada je shvatila da Srbija to neće mirno gledati i da se to može negativno odraziti na bilateralne odnose dve zemlje, a posledično i na status i privilegije mađarske manjine u Srbiji.

“Od 2013. godine Mađarska je znatno ublažila svoju podršku tzv. Kosovu, izbegavala da ga promoviše na skupovima u Mađarskoj, što je ranije činila, ali još uvek ne u meri da svoju lojalnost prema Nato, EU i SAD dovede u pitanje. U poslednje dve godine, usložili su se međunarodni odnosi, Mađarska sigurno neće da ratuje za tuđe interese, i zbog toga ona predstavlja neku vrstu opozicije u EU i Nato, pa i celom zapadnom bloku, jednoumlju i bespogovornoj podršci Ukrajini i svim zapadnim projektima”, kaže Drobac.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović kaže za Kosovo onlajn da mogućnost da Mađarska povuče priznanje Kosova verovatno nije u potpunosti isključena, ali i da nije posebno verovatna. Stav oko Kosova, dodaje, već petnaestak godina nije promenio niko u Evropi.

Pitanje povlačenja priznanja Kosova, prema mišljenju Igrutinovića za ovu zemlju bi bilo pitanje taktike.

"Kao što je odnos sa Srbijom pitanje njihovog šireg pogleda na odnos sa Briselom. Oni grade svoja lokalna savezništva sa vlastima gde postoji stranačka bliskost i to treba uvek imati na umu. Ne vidim preterani prostor za takvu odluku, ali u nekoj kombinatorici odnosa nakon uspostavljanja nove Evropske komisije i toga ko će koji komesarijat tamo dobiti, nije to potpuno nemoguće, ali nije to neka putanja koja mi se čini da je praktična za rad naše diplomatije”, kaže Igrutinović.

Kada bi Mađarska povukla priznanje, kako dodaje, to bi bio simbolički poraz Brisela, ali to ne bi zaustavilo glavne pritiske ili glavna očekivanja EU od Srbije. 

“Očekivanja celine te zajednice prema nama bi ostala nepromenjena. Glavni tokovi politike unutar EU su da se nadalje Srbija pritiska i da se od nje polako izvlači institucionalni izlazak sa Kosova, kao i ‘sitna mala priznanja’ i podizanje suvereniteta i političkog profila Kosova u celini”, kaže Igrutinović.

Iako kaže da je Mađarska iskreni prijatelj Srbije, analitičar Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović ne veruje da će ta zemlja povući priznanje Kosova, ali i ostavlja rezervu u slučaju nekog poremećaja na globalnoj.

"Moramo biti svesni činjenice da između Mađarske i privremenih prištinskih institucija praktično ne postoje nikakvi odnosi, pogotovo ne oni suštinski. Mađarska je priznala tu lažnu nezavisnost u Prištini i na tome je njena pozicija i ostala. Premijer Orban je više puta ponovio da je tadašnja mađarska vlada debelo pogrešila što je priznala nezavisnost lažne države na Kosovu i Metohiji. Možda neki poremećaj na globalnoj političkoj sceni može navesti Orbanovu vladu da preokrene odluku, pa da ona i formalno pravno povuče to priznanje", kaže Karanović za naš portal.

 

On, međutim, navodi da odluke ranijih vlada u Mađarskoj obavezuju i ovu aktuelnu i da Srbija ima razumevanje za taj mađarski stav.

"Mađarska je i članica Natoa i Evropske unije i ona ima obaveze prema tim nadnacionalnim integracijama, pre svega prema Nato. Evropska unija, s obzirom na to da pet država nije priznalo nezavisnost takozvanog Kosova, ima kao statusno neutralan stav, ali vrlo dobro znamo da je jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju priznanje lažne nezavisnosti u Prištini. Ima jedna interesantna okolnost da sve države u okruženju Mađarske, u kojima postoji značajan broj pripadnika mađarske nacionalne zajednice, nisu priznale lažnu državu u Prištini. To nije uradila ni Slovačka, ni Rumunija, svakako ni Srbija, nije ni i Ukrajina. Dakle, jasan je pravac te spoljnopolitičke, a zapravo nacionalne orijentacije Mađarske - poštovanje međunarodno priznatih granica i oni će ostati čvrsti u tome", kaže Karanović.

Iako je u proteklom periodu došlo do približavanja Mađarske i Srbije, politikolog iz Prištine Fidan Ukaj mišljenja je da to neće uticati da dođe do povlačenja priznanja Kosova. 

“Državni lideri u Mađarskoj dolaze i odlaze, a Mađarska priznaje Kosovo kao državu i to će ostati. Mislim da će Kosovo vrlo brzo priznati i preostalih pet zemalja EU koje ga nisu priznale kao državu, nakon čega će biti završen ceo ciklus priznavanja od strane država članica EU, kao i učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije i u EU”, kaže Ukaj za Kosovo onlajn.

Kako ističe, iako je Mađarska bila protiv nekih odluka Evropske unije, ona nastavlja da podržava nezavisnost Kosova i mišljenja je da će tako biti i nadalje, poput podrške većine država EU.

Bilateralni odnosi Srbije i Mađarske, prema oceni Radeta Drobca, i pored različitih pozicija dve zemlje - danas su na nivou strateškog partnerstva.

“Sveukupni odnosi Srbije i Mađarske su krenuli uzlaznom putanjom krajem 2012. godine i od tada su se stalno razvijali i na političkom i na ekonomskom planu. Retki kontakti na visokom i najvišem nivou su polako intenzivirani, naročito posle 2013. i ‘istorijskog pomirenja’ kojim su u velikoj meri prevaziđene, ili znatno ublažene, razlike u gledanju na istorijske događaje u Drugom svetskom ratu”, kaže Drobac.

Dodaje da tome doprinose ne samo sličan geopolitički položaj i interesi Mađarske i Srbije, već i evidentno slične posledice kao rezultat brzih i neočekivanih zbivanja na širem geopolitičkom planu.

“Od migrantske krize, gasne krize, rapidne degradacije međunarodnih odnosa na globalnom planu, a posebno učestallih tenzija u regionu, uputile su dve zemlje na saradnju i građenje međusobnog poverenja. To je dovelo do dobrih i sve boljih odnosa rukovodstava obe zemlje, na najvišem i visokom nivou. Susreti su česti, ne samo zvanični, već i brojni radni. Lideri dveju zemalja, kao i njihovi saradnici, se redovno sastaju i konsultuju oko pitanja iz sfere bilateralnih odnosa, ali i pitanja iz međunarodnih odnosa, koja sve više utiču na sve zemlje, pa i na Srbiju i Mađarsku”, zaključuje Drobac. 

Govoreći o odnosima Srbije i Mađarske Karanović kaže da su oni na istorijskom maksimumu i da to ne znači da ne postoji prostor za proširenje savezničkih odnosa u suštinskom smislu. Mađarska je, dodaje, dobro prepoznala da je Srbija stožer političke stabilnosti na prostoru Zapadnog Balkana. On ističe i da bi saradnja između Mađarske i Srbije trebalo da predstavlja model saradnje ili partnerskih odnosa između država "pogotovo u ovom trenutku kada vlada opšte ludilo ili psihoza globalnog rata u celom svetu".