Cenkanja, podmićivanja poslanika ili pritisci sa Zapada - kako će Kurti do većine?

Ima tu svega. I cenkanja, i pokušaja kupovine glasova, ali i upozorenja da bi Zapad u jednom trenutku mogao da izvrši pritisak i primora stranke da konstituišu kosovski parlament i novu vladu. Za sagovornike Kosovo onlajna jasan pokazatelj da Aljbin Kurti još nije našao način da dođe do magične brojke od 61 - broj poslanika koji mu je potreban da preuzme „kormilo“.

Piše: Đorđe Barović

„Ponudu su dali oni koji su na vlasti. Osoba koja je uputila zahtev je jedan doktor sa Kosova, pripadnik OVK, kojeg veoma poštujem. Znam da me prati i on zna ko je, i iz poštovanja neću reći više“, izjavila je pre nekoliko dana poslanica iz bošnjačke zajednice Duda Balje nakon što je obelodanila da joj je u zamenu da glasa za Aljbuljenu Hadžiju obećano mesto profesora u Skoplju.

Ovo je prvo javno priznanje da vladajući Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija pokušava da institucionalnu krizu reši kupovinom glasova.

O tome je prethodno govorio i poslanik DKS Ljutfi Haziri tvrdeći da su iz vladajuće koalicije kontaktirali najmanje dva poslanika ove partije kako bi promenili tabor.

„Pored njih dvojice, kontaktirano je još njih, ali su i ti sastanci sami po sebi razjasnili neka pitanja, što znači da je DSK jedinstven“, kazao je Haziri.

Kad nije mogao pojedinačno, Kurti je zatim pokušao da privoli kompletnu DSK, ocenivši da bi to bila „idealna koalicija“.

Istovremeno, od početka je u igri bila moguća saradnja sa Nismom Farmira Ljimaja.

Bez obzira što su njegova tri poslanika rezultat koalicije sa ABK Ramuša Haradinaja, Ljimaj tvrdi da je „spreman da sarađuje na parlamentarnom nivou sa Pokretom Samoopredeljenje, ali ne i na dogovor o vladi“.

„Sve vezano za tu stranku je prošlost“, uzvratio je pomalo dvosmisleno Haradinaj na konkretno pitanje da li će Ljimaj preći „na drugu stranu“.

Da je u ovom trenutku 61 poslanik - magična cifra priznao je i sam Kurti. I zato čeka odluku Ustavnog suda da li je tajno glasanje za izbor novog predsednika skupštine u skladu sa zakonom ili ne.

„Ustavni sud je već rešio ovo pitanje tajnog glasanja i nadam se njihovom brzom odgovoru”, poručuje Kurti.

Doduše,  ranije je podsetio da je taj problem mogao da se reši na vreme - odmah nakon što je Srpska lista osvojila ubedljivu većinu mandata unutar kvote za srpsku zajednicu.

„Bio je to jedinstven, istorijski slučaj da ne sertifikujemo Srpsku listu“, kazao je on.

Objasnio je da u parlamentu odnos ne bi bio 9:1 u korist SL, već „pluraziam“.

„I danas ne bismo bili u ovom političkom zastoju. Po mom uverenju, propuštena je i ta istorijska šansa“, rekao je Kurti.

Pomoć stranaca?

Predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu nisu komentarisali ovakvu „matematiku“, ali itekako jesu komentarisali institucionalnu krizu.

Na konferenciji „Kosovo ka Evropskoj uniji: Put ka rešenju“ uglas su pozvali političke stranke u Prištini da što pre formiraju vladu, a zatim i ispune obećano.

„Građani su obavili svoju dužnost na izborima 9. februara, političari bi sada trebalo da stave državu na prvo mesto, a stranačku politiku na drugo. Dakle, mislim da je hitno potrebno da Kosovo formira institucije“, poručio je ambasador Nemačke Jorn Rode.

I ambasadorka Holandije Karin Boven podržala je poziv na hitno formiranje vlade, ističući da bez funkcionalne izvršne vlasti, posvećenost evropskim integracijama ne može biti ostvarena.

Šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Aivo Orav poručio je da je Uniji „potreban partner sa kojim može da razgovara“.

„Dakle, potreban nam je partner sa kojim možemo da razgovaramo o narednim koracima, o tome kako da se krene ka EU. Nadamo se da će vlada biti formirana što je pre moguće“, rekao je on.

Francuski ambasador na Kosovu Olivije Gero otišao je i korak dalje tvrdnjom da „Kosovo nije izolovano, osim ako se samo ne izoluje“.

„Kako se izolujete? Tako što ne slušate svoje prijatelje, tako što morališete, tako što pronalazite razloge da ne poštujete svoje obaveze. Dakle, slušajte svoje prijatelje”, rekao je Gero.

Razmišljanja o stvarnosti

Za profesora međunarodnih odnosa iz Prištine Afrima Hotija ipak nije realno očekivati da bi predstavnici međunarodne zajednice u Prištini mogli da izvrše pritisak na političke stranke kako bi se što pre konstituisala skupština i formirala vlada.

„Mislim da ne. Jedino što može pomoći u ovom trenutku je mišljenje koje će dati Ustavni sud Kosova. Kada dobijemo takvu odluku suda, uveren sam da će oba tabora, i pozicija i opozicija, razumeti situaciju i početi da razmišljaju o stvarnosti“, kaže Hoti za Kosovo onlajn.

Upitan da li je takav zahtev već poslat Ustavnom sudu Hoti je uveren da jeste i da se sada čeka odgovor.

„Mislim da postoji zahtev na sudu i da strane sada čekaju odluku“, precizirao je Hoti.

„Rezervni plan“

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže da dosadašnji tok konstitutivne sednice kosovskog parlamenta pokazuje da je bilo pokušaja kupovine glasova, ali i da će Kurti najverovatnije pribeći „rezervnom planu“.

„Pokazalo se da kupovina poslanika na Kosovu nije rešenje. Vidimo da je već 21. put ponovljeno glasanje i nije izabrana Aljbuljena Hadžiju, kandidat Samoopredeljenja. I to su jasno stavili do znanja i lideri opozicionih stranaka koji su zapravo potvrdili da je bilo pokušaja kupovine poslanika, da je bilo pokušaja individualnih prelazaka i različitih ponuda kako bi oni glasali za kandidata Samoopredeljenja. Oni su dali čvrste garancije da zapravo postoji jedinstvo u opoziciji i da neće biti individualnih preletanja“, ističe Pavković za Kosovo onlajn.

Precizira da je od svakog poslanika sa kojim je Kurti do sada vodio pregovore zavisilo šta će tražiti u zamenu za podršku u parlamentu.

„Videli smo da je u medijima potvrđeno da je Dudi Balje, poslanici iz redova bošnjačke manjine nuđena profesura u Skoplju. Pretpostavljam da neki drugi mogu da traže druge pozicije: da li mesto u vladi ili nešto za njihovu stranku… To će konkretno zavisiti od pojedinačnog poslanika ili stranke kojoj pripada“, ističe Pavković.

Smatra da je u ovom trenutku najizvesnije da Nisma Fatmira Ljimaja izađe iz koalicije sa ABK i tih tri poslanika pređe na stranu Pokreta Samoopredeljenje.

„O tome se pričalo od samog početka, a čini mi se da se sada ti dogovori intenziviraju. To je možda bio i neki rezervni plan Kurtiju ukoliko ne uspe da pojedinačno pribavi poslanike. Ali, ukoliko se ne napravi dogovor sa Ljimajem onda definitivno idemo na nove izbore“, precizira Pavković.

U slučaju da Nisma bude novi Kurtijev koalicioni partner, nema dilemu, da će to značiti i sigurno mesto potpredsednika za Ljimaja.

„Pretpostavljam da bi njegov uslov bio ulazak u vladu i možda mesto potpredsednika što zapravo Kurtiju nije idealan scenario, ali ukoliko ne bude imao drugu opciju to je onda neka vrsta najrealnijeg scenarija“, precizira ovaj analitičar.

Upitan koliko bi pritisak Zapada mogao da prevagne kako bi se došlo do konstituisanja skupštine i formanja nove vlade, Pavković je, kao i Hoti, skeptičan da zemlje Kvinte, EU i SAD „žele da se mešaju u unutrašnje stvari i pitanja formiranja vlade“.

„Vlada Aljbina Kurtija nije imala dobre odnose sa ovim državama u prethodnom periodu i onda i oni nemaju i ne žele da podržavaju bilo kakva 'preletanja' ili pokušaje formiranja nove vlade. Oni su se do sada držali po strani i jedini cilj Zapada je da se prevaziđe ova kriza: da li formiranjem nove vlade ili izlaskom na nove izbore, čini mi se da oni nemaju preferenciju, i da neće previše trošiti kapitala da bi podržali formiranje vlade 'Kurti 3'“, uveren je Pavković.

Primeri iz prošlosti

S druge strane, istoričar i analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić kaže da se u prošlosti već događalo da međunarodna zajednica odlučuje o mandatarima i ministrima.

„Istorija višestranačkog parlamentarizma na Kosovu od 1999. naovamo je pokazala da je moguće da predstavnici ambasada Zapadne Evrope i Amerike postavljaju kandidate, funkcionere kosovskih institucija, tako da nije neuobičajeno i nije nemoguće da na kraju strani faktor, onaj koji je dosta uložio u promovisanje kosovske državnosti, odluči ko i da li će neko biti predsednik skupštine, predsednik vlade ili ministar“, ističe Gudžić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima Kosovo se nalazi u političkoj krizi koja je, kako tvrdi, rezultat „neodgovorne politike Aljbina Kurtija kako u odnosu prema srpskoj zajednici, tako i u odnosu prema ostalim političkim partijama na Kosovu“.

„Praksa i rezultati postizbornih dogovora pokazuju da Aljbin Kurti nema koalicioni potencijal i očigledna je njegova taktika i namera da odugovlači i u narednom periodu, kada proceni da mu to odgovora, organizuje ponovljene izbore. Po mom mišljenju to će biti tokom leta kada dolazi dijaspora. Aljbin Kurti je neko ko uživa podršku albanske dijaspore, ali nije isključeno ni da se na jesen održe zajednički parlamentarni i lokalni izbori. To je jedan od dva moguća scenarija“, kaže ovaj analitičar.

Komentarišući nedavnu izjavu poslanice iz redova bošnjačke zajednice Dude Balje da joj je u zamenu za glas u skupštini nuđeno mesto profesora u Skoplju, ovaj analitičar kaže da je politička praksa pokazala da je pokušaj kupovine glasova moguć, ali da želi da veruje da se to sada neće dogoditi.  

„Želim da verujem da se to neće desiti. Politička praksa postkomunističkih država i sistema nastalih na rušenju Jugoslavije pokazala je da nije neuobičajen prelazak poslanika iz jedne partije u drugu i da je tako nešto moguće, ali ne želim da verujem da do toga može da dođe“, podseća Gudžić.