Da li bi dijalog poslanika doprineo bržoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?

Dijalog poslanika srpskog i kosovskog parlamenta, kao rukavac glavnog procesa pregovora, mogao bi da doprinese boljoj klimi procesa koji se odvija pod palicom Brisela na najvišem nivou, ali dilema - pod kojim uslovima bi članovi dva parlamenta seli u iste klupe, ili za isti sto, u startu dovodi u pitanje izvodljivost ove ideje, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Autor inicijative poslaničkog dijaloga, izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Riho Teras, veruje da bi razgovori parlamentaraca bili dobar katalizator za pregovarački proces kojem je neophodno da bude poguran napred. U pospešivanju dijaloga Beograda i Prištine Evropski parlament bi, smatra Teras, mogao da ima svoje mesto. Prema njegovim rečima, EP već razmatra mogućnost započinjanja razgovora između srpskih i kosovskih poslanika kojima bi Evropski parlament bio posrednik.

O kojim temama bi poslanici dva parlamenta mogli da diskutuju Teras još nije precizirao.

Analitičari su mišljenja da je ovakva inicijativa dobrodošla, ali ukazuju da postoje određeni ograničavajući faktori da bi se uspešno realizovala i ostvarila svoj cilj.

Kao prvi izazov politikolog Ognjen Gogić navodi to što bi susret poslanika dve skupštine zvanično mogao da se protumači kao čin implicitnog priznanja Kosova od strane Srbije. Ako bi način da se to premosti bilo da kosovski poslanici budu označeni zvezdicom i fusnotom, kao što uostalom EU i tretira Kosovo u zvaničnim dokumentima, pitanje je, kaže Gogić, da li bi to poslanici iz Prištine prihvatili.

„Za Srbiju i srpske poslanike uslov bi bio da se takvi susreti odvijaju u statusno neutralnom okruženju, a kosovska strana sigurno ne bi olakšavala srpskoj strani, već bi kao jedan od uslova izvesno tražila da oni budu predstavljeni na ravnopravnoj osnovi“, navodi Gogić za Kosovo onlajn. 

On dodaje da među poslanicima skupština Srbije i Kosova, inače, postoje kontakti neformalnog tipa i da ih razne nevladne organizacije okupljaju iza zatvorenih vrata. 

„Ali, kao što vidimo to ne donosi rezulatat i ne doprinosi unapređenju dijaloga. Postojanje kontakata samo po sebi nije dovoljno kada nema političke volje kod onih koji najviše odlučuju o napretku stavri. Ipak, generalno, postoji poziv da se dijalog učini transparentnijim i inkluzivnijim i da se veći broj aktera sa obe strane uključi u taj proces, kako bi to možda doprinelo boljoj održivosti rešenja koja se postižu i postizanju novih rešenja kojih nema već dugo“, ističe on.

Ukoliko bi se našao modalitet za susrete poslanika koji bi obema stranama bio prihvatljiv, i ukoliko bi njihovi razgovori bili produktivni, onda bi, ukazuje Gogić, oni uticali na percepciju koja postoji u obe javnosti o drugoj strani i nesumnjivo bi doprineli poboljšanju klime za dijalog. U tom slučaju bi, kaže, donosiocima odluka u Beogradu i Prištini bilo teže da insistiraju na nekim isključivostima, već bi morali da se prilagođavaju svojim javnostima. 

„To bi bila snažna poruka: ako poslanici mogu da se susreću i razgovaraju, zbog čega neke stvari ne mogu da se dogovore i da se rešenja sprovode u praksi? Takođe, taj dijalog bi bio svrsishodan i kada bi se vodio oko nekih drugih tema. Nije ni potrebno da se oni direktno usmere na pitanja dijaloga, već bi moglo da se razgovara o pitanjima evropskih integracija ili zaštite životne sredine, oko manje kontroverznih tema, što bi takođe bio doprinos  poboljšavanju klime za dijalog. Ali i tu je veliko pitanje da li bi bilo ostvarivo na statusno neutralni način koji bi za Srbiju bio uslov“, kaže Gogić.

Iako bi, kako smatra, poslanici Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropskog parlamenta mogli da daju doprinos dijalogu, Belgzim Kamberi, saradnik Instituta „Musine Kokalari“ iz Prištine, ocenjuje da najveći problem što je dijalog u krizi leži u izvršnim vlastima na obe strane, kao i u samoj Evropskoj uniji.

Ove tri adrese, kaže on za Kosovo onlajn, bi trebalo da pokažu više političke volje kako bi se dijalog ponovo pokrenuo.

„Svaka inicijativa koja bi dala input za dijalog između Kosova i Srbije od strane Evropske unije bila bi dobrodošla, pa i ta preko poslanika. Ali, najveći problem je u vladama i u samoj Evrobi trebalo da bude efikasnija, drugo, potrebno je da imamo novu vladu u Prištini, a nemamo ni nju ni Skupštinu, kao i da u Srbiji ima više političke volje i više legitimiteta vlasti zbog protesta i lokalnih dešavanja“, smatra Kamberi.

On dodaje da bi dijalog poslanika mogao da napravi određen pritisak na izvršne vlasti, ali istovremeno ukazuje da i ova inicijativa dokazuje da je sama Evropska unija u nekakvoj krizi što se tiče dijaloga Kosova i Srbije.

„Izgleda da nisu samo SAD te koje nisu mnogo aktivne na Balkanu, nego i da Evropska unija nema viziju što se tiče dijaloga Kosova i Srbije. Za razliku od Albanije i Crne Gore za koje se najavljuje mogućnost da mogu da se priključe Evropskoj uniji, što se tiče dijaloga Kosova i Srbije izgleda da smo u nekom vakuumu“, ocenjuje Kamberi.

Povodom druge najave Terasa, da bi mogao da započne dijalog sa pet članica EU koje ne priznaju Kosovo, kako bi one počele proces priznavanja, Kamberi kaže da je priznanje Kosova od strane tih država EU stvar bilateralnih odnosa i odluke tih suverenih država.

„Drugo, neke od njih su ovo pitanje povezale sa normalizacijom odnosa Kosova i Srbije preko dijaloga u Briselu. U postojećem geopolitičkom kontekstu bilo bi iznenađenje da imamo nova priznanja Kosova od strane pet država Evropske unije koje nisu priznale Kosovo. Kako bilo, mislim da je vrlo važno da normalizacija odnosa Kosova i Srbije i dijalog u Briselu što više napreduju, a to bi posle moglo da ima efekta na pitanje priznavanja Republike Kosova od strane tih pet država“, kaže Kamberi.