Da li će Crna Gora promeniti odnos prema Kosovu posle ulaska Srba u Spajićevu vladu?

Ulazak srpskih političkih partija u Crnoj Gori u rekonstruisanu vladu te zemlje donekle bi moglo da utiče na politiku zvanične Podgorice prema Kosovu, ali, kako ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, povlačenje priznanja Kosova u ovom trenutku nije realna opcija.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Poslanici u Skupštini Crne Gore podržali su prošle nedelje rekonstrukciju Vlade Milojka Spajića u koju su ušli predstavnici koalicije "Za budućnost Crne Gore", odnosno Demokratska narodna partija Milana Kneževića i Nova srpska demokratija Andrije Mandića, čime su Srbi od proglašenja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine prvi put dobili svoje predstavnike u vladi. U rekonstruisanu vladu ušla je i Bošnjačka stranka, tako da Spajićev kabinet sada ima sedam potpredsednika, 25 ministarstava i ministra bez portfelja.

Crna Gora je priznala Kosovo 9. oktobra 2008. godine, osam meseci pošto je u Prištini jednostrano proglašena nezavisnost, a diplomatski odnosi Crne Gore i Kosova uspostavljeni su 15. januara 2010. Podgorica je glasala za ulazak Kosova u Unesko 2015. godine i za njegov prijem u Interpol 2018, ali Kosovo do danas nije postalo član ovih organizacija. Aktuelna ambasadorka Kosova u Podgorici je Ariana Žerka Hodža, dok je u februaru ove godine iz crnogorske vlade rečeno da je imenovanje ambasadora Crne Gore na Kosovu "u procesu".

Odnos Kneževića i Mandića prema Kosovu dobro je poznat. Knežević je prošle jeseni izjavio da ako je uslov da bude ministar u vladi da prizna Kosovo, da će radije otići u Zetu da sadi paradajz, jer mu je miliji obraz, a Mandić je iz protesta štrajkovao glađu kada je Crna Gora donela odluku da prizna Kosovo. 

Pa ipak, pitanje je koliko će predstavnici njihovih stranaka sa pet mesta u izvršnoj vlasti moći da utiču da se koriguje kurs Podgorice prema Prištini? 

Naučni saradnik Balkanološkog instituta u Beogradu Bogdan Živković kaže za Kosovo onlajn da će ulazak predstavnika srpskih političkih partija u Vladu Crne Gore omogućiti da oni glasnije postave neka pitanja o preuređivanju politike te zemlje prema Kosovu, poput spuštanja nivoa kontakata i diplomatskih odnosa sa Kosovom, ali ne i o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova.

Kako kaže, imajući u vidu sastav rekonstruisane crnogorske vlade, uticaji po pitanju Kosova biće kontradiktorni.

"Jasno je da će EU i Zapad, ali i albanske stranke i Bošnjačka stranka, pritiskati u drugom smeru. U tom smislu je teško dati neka preciznija predviđanja, ali jasno je da su neke šanse za odbranu srpskih nacionalnih interesa sada daleko bolje", smatra Živković.

On ističe da je gledano iz Beograda, iz srpske perspektive, ono što se desilo u Podgorici velika vest jer su nakon decenije izolacije glavnih političkih predstavnika Srba u Crnoj Gori u vladu konačno ušle stranake koje predstavljuju najveći broj Srba, odnosno Demokratska narodna partija Milana Kneževića i Nova srpska demokratija Andrije Mandića.

Kako napominje, i u vreme nakon pada DPS oni nisu mogli da budu deo vlade, dok su u poslednje vreme vladi davali manjinsku podršku. 

"Ovo je korak dalje u snaženju prisustva srpskog elementa u politici Crne Gore. Naravno, i nedavni događaji su nam pokazali da je ta pozicija Srba iako jača, u mnogo čemu kontradiktorna. Dakle, sa jedne strane smo videli da je Crna Gora glasala za Rezoluciju o Srebrenici, ali da su sa druge strane srpske stranke uspele da proguraju rezoluciju o Jasenovcu. Prethodne godine nam govore da je uticaj srpskih stranaka jači nego pre, ali da je i dalje uokviren i ograničen mnogim stvarima, pre svega jakim zapadnim uticajem u Crnoj Gori, ali i uticajem albanske i Bošnjačke stranke koja je sada takođe ušla u vladu", navodi Živković.

O tome da li je uz novu crnogorsku vladu izvesnije poboljšanje odnosa Podgorice i Beograda, Živković kaže da je sam izbor Andrije Mandića za predsednika crnogorskog parlamenta doneo značajno poboljšanje odnosa Srbije i Crne Gore, a da će ovaj novi stepen političke inkluzije Srba u Crnoj Gori sa ulaskom u vladu nesumnjivo popraviti te odnose. Kako smatra, kada nestane političkog nezadovoljstva Srba u Crnoj Gori koje je postojalo prethodnih decenija zbog političke marginalizacije, biće zadovoljniji i Beograd i dijalog će biti plodotvorniji. 

"To opet ne znači da će uticaj Zapada koji uglavnom vuče protiv srpskih nacionalnih interesa biti marginalizovan ili da ne možemo očekivati neke odluke Crne Gore koje neće biti u skladu sa srpskim nacionalnim interesima. Ali, svakako je ovo značajan korak napred i jedan presedan koji uspostavlja pravo srpskih stranaka da budu u crnogorskoj vlasti. Vidimo da se ništa radikalno nije promenilo i desilo u Crnoj Gori i da će to dozvoliti da se i u budućim vladama stvori manevarski prostor a i unutar Crne Gore u političkom polju borbe, da srpske stranke mogu biti deo vlasti i da one ni na koji način ne ugrožavaju suverenitet Crne Gore niti dramatično menjaju stvar u zemlji. Zbog toga mislim da je ovo važan presedan koji nije samo dnevno-politički, već da će imati duži značaj", kaže Živković.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Podgorici i predsednik UO Centra za monitoring i istraživanja Zlatko Vujović ocenjuje da se posle ulaska u Vladu Crne Gore predstavnika srpskih političkih partija od njih može očekivati da pokušaju gde god budu mogli da spuste nivo odnosa sa Kosovom na minimalni i da ih vrate unazad. 

Ako bi nova vladajuća većina duže opstala, on ne isključuje ni mogućnost donošenja odluke o povlačenju priznanja Kosova.

"Trenutna vlada Crne Gore, odnosno većina u kojoj dominiraju prosrpske i proruske partije, ima negativan stav prema Kosovu i prema kosovskoj nezavisnosti i nije zainteresovana za dobrosusedske odnose sa Kosovom. Ono što će oni verovatno taktički raditi je da će se potruditi  kada je reč o delovanju nekih ministarstava, kao što je ministarstvo spoljnih poslova ili evropskih integracija, da to ne bude alarmantno ponašanje za naše zapadne partnere, da ne bi ugrožavali neke svoje interese. Međutim, gde god budu mogli, oni će u narednom periodu pokušavati da spuste nivo odnosa sa Kosovom na minimalni i da te odnose vrate unazad. Kada govorimo o eventualnom povlačenju priznanja to je teško raditi u ovom trenutku zbog pritiska Zapada, ali u neko dogledno vreme, ukoliko bi ova vladajuća većina ostala, ne bih isključio ni tu mogućnost, posebno u slučaju da nešto krene loše sa evropskim integracijama", kaže Vujović za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, "šagarepa - da Crna Gora može biti u EU 2030. godine, sa jedne strane utiče da su neki više motivisani, a s druge strane utiče tako da se povećava pritisak Belograda koji pokušava da na svaki način zaustavi ulazak Crne Gore u EU". Ističe da se radi o složenom odnosu isprepletenih interesa i intervencija, u kojem se nekad ne zna koji će biti potez crnogorske vlade. 

"Ukoliko bi se desilo da perspektiva evropskih integracija bude gotovo nepostojeća, ukoliko bi se desilo da se to sruši pod pritiskom Beograda, onda ova vladajuća koalicija ne bi imala neki motiv da održava odnose sa Kosovom. Kao što su usvojili Deklaraciju o Jasenovcu iako je stav zapadnih partnera bio da to ne rade, tako u nekom trenutku kada Mandić i Knežević budu želeli da dokazuju lojalnost zvaničnom Beogradu ne treba isključiti ni takvu odluku jer za nju nije ni potrebno da glasa parlament, potrebna je većina u vladi, a sada je ta većina u vladi prilično drugačija nego što je izgledala pre rekonstrukcije", navodi Vujović. 

Istoričar Aleksandar Raković kaže da su predstavnici srpskih političkih partija koji su postali deo Vlade Crne Gore prilikom njene rekonstrukcije manjina u ovoj vladi i da zbog toga ne treba očekivati da dođe do povlačenja priznanja Kosova.

"Odlično je što su Srbi ušli u Vladu Crne Gore ali kada pogledamo broj članova te vlade vidimo da su oni u manjini. Što se tiče resora koje su Srbi dobili oni izvesno neće uspostavljati komunikaciju sa resorima takozvanog Kosova. Ali što se tiče donošenja odluka oko odnosa i pitanja između Crne Gore i takozvanog Kosova, Srbi će tu biti u manjini. I to je realnost koju treba da prihvatimo. Da prihvatimo to da naši sunarodnici u Crnoj Gori neće moći da urade sve ono što bismo mi očekivali, želeli i voleli jer to nije moguće. Neće biti nikakvog otpriznavanja takozvanog Kosova, budući da ni u Skupštini, a ni u Vladi ne postoji većina za to. Neki sledeći moment biće sigurno povoljniji, ali sada u ovom momentu je najvažnije što su Srbi ušli u Vladu Crne Gore", kaže Raković za Kosovo onlajn. 

Mada smatra da će odnosi Podgorice i Beograda verovatno biti nešto mekši, Raković ističe da će to zavisiti od inostranih sponzora koji, kako navodi, kontrolišu većinu u Vladi Crne Gore. 

"A ta većina u vladi je glasala za rezoluciju o takozvanom genocidu u Srebrenici. Oni i dalje imaju većinu. I to su uradili uprkos tome što su razumeli da to šteti interesima Republike Srbije. Sa Rezolucijom o Jasenovcu prilike su izvesno malo ispravljene, ali ćemo prepustiti vremenu da ono pokaže kako će (Milojko) Spajić odigrati tu partiju koju ne igra sam. On ima dirigente koji mu diriguju", ocenjuje Raković, kojem je od 2018. godine zabranjen ulazak u Crnu Goru. 

Iako je crnogorski premijer Spajić rekao prošle nedelje da će njegova vlada trajati još tri i po godine i da će u tom periodu postići istorijske rezultate, na njen vek, smatraju analitičari uticaće i rezultati vanrednih lokalnih izbora u Podgorici zakazanih za 29. septembar.

Zlatko Vujović ukazuje da je rekonstruisana vlada izuzetno nestabilna iako ima dve trećine poslanika u crnogorskom parlamentu, koliko god to, kako kaže, zvučalo apsurdno jer bi broj poslanika koji podržava vladu trebalo da bude osnovni kriterijum njene stabilnosti. 

"Ovde je međutim reč o veoma raznorodnim, s jedne strane, programskim i identitetskim političkim partijama, a s druge strane i ogromnom personalnom nepoverenju između lidera tih partija. Neki su napravili salto mortale. Bošnjačka stranka je suprotno stavovima biračkog tela, zarad prilično velikih benefita za njihovo rukovodstvo, odlučila da podrži Andriju Mandića, Bečića i Spajića, ali s druge strane, to je prouzrokovalo ogromne turbulencije unutar partije i već je jedan deo funkcionera te partije osnovao drugu partiju, Bošnjački demokratski pokret i ostaje pitanje kako će to uticati na rejting Bošnjačke stranke", kaže Vujović.

Ističe i da će na stabilnost rekonstruisane vlade uticaj imati rezultat predstojećih lokalnih izbora u Podgorici, na kojima prema nekim procenama, kako dodaje, sadašnja vladajuća koalicija koja ima dve trećine poslanika u nacionalnom parlamentu teško može da se nada  apsolutnoj većini. 

"Mislim da će ostati daleko od potrebne većine da formiraju vlast, a ukoliko bi se desilo da lider vladajuće većine Pokret Evropa sad gospodina Milojka Spajića doživi, kao što mnogi analitičari očekuju, drastičan pad podrške u Podgorici, gde su imali skoro 25, 26 odsto, onda bi se desilo da bi pritisak na vladu bio toliki da bi ona verovatno pala i otišlo bi se na nove izbore. Najmanje realan scenario je da ova vlada sa ovom vladajućem većinom preživi. Možda premijer preživi nekom novom rekonstrukcijom, ali ova vladajuća većina ima minimalne šanse da preživi", mišljenja je Vujović.

I Bogdan Živković je mišljenja da će od izbora u Podgorici i rezultata koje tamo bude imao Pokret Evropa sad Milojka Spajića zavisiti dugovečnost nove crnogorske vlade. 

On ocenjuje da se Crna Gora od pada DPS-a, kao Srbija posle 5. oktobra 2000. godine, nalazi u političkom interregnumu ili vakuumu moći, u kom nema jasnog hegemona i dominantne stranke. 

"Iako je sad najjači politički akter Milojko Spajić on i dalje nema moć da sam donese neke odluke. Uključenjem i Bošnjačke stranke u vladu on je dobio neke poene na Zapadu, ali i značajno proširio svoju vladajuću većinu. Polako izoluje stranke koje su protiv njega u opoziciji. I to je jedan potez koji ga je mnogo osnažio i koji bi nam rekao da ovoj vladi sledi duži vek. Ali kao glavno pitanje sada dolaze izbori u Podgorici i tu od rezultata Pokreta Evropa sad Milojka Spajića zavisi dugovečnost ove vlade. Ako uspeju da odbrane svoj rezultat u Podgorici, šanse za njihovu dugu vladavinu biće stabilnije, ako tamo dođe do pada, onda će biti ugrožena i ova vlada", ocenjuje Živković.