Da li će haška presuda Tačiju i drugim liderima OVK uticati na odnose Beograda i Tirane?

Na ciljeve i karakter koje je imala OVK Srbija i Albanija različito gledaju, zbog čega presuda Specijalnog suda u Hagu u slučaju Hašima Tačija i još trojice bivših lidera ove organizacije teško može biti po volji i jednih i drugih. Kakva god da bude odluka arbitara koja se uskoro očekuje, prema oceni poznavaoca međunarodnih prilika iz Beograda i Tirane, svako će je tumačiti na svoj način ali se neće negativno odraziti na odnose Srbije i Albanije.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

U znak podrške bivšim liderima OVK, Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, kojima se sudi za ratne zločine u Hagu, hiljade ljudi okupile su se u centru Tirane u oktobru prošle godine.

Stav premijera Albanije prema Specijalnom sudu jasan je od njegovog osnivanja. Edi Rama ne štedi reči kritike, nazivajući ga „pozorištem srama međunarodne pravde“, dok lidere bivše OVK smatra vođama u oslobodilačkom ratu.

Nakon što je glavna tužiteljka u Specijalnom sudu u Hagu Kim Vest 9. februara zatražila da sud optužene proglasi krivima po svih deset tačaka optužnice i osudi ih na jedinstvene kazne od po 45 godina zatvora, Skupština Albanije je 12. februara izglasala deklaraciju kojom je iskazana zabrinutost što zahtev tužioca rizikuje stvaranje opasnog iskrivljavanja istorije. 

Na drugoj strani, iz perspektive Beograda, OVK je bila teroristička organizacija i smatra se odgovornom za brojne zločine počinjene nad srpskim civilima. Povodom slučaja u Hagu, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun uveren je da je Specijalizovano tužilaštvo uspelo da dokaže da su optuženi odgovorni za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Prvostepena presuda biće poznata najdalje do jula i ona će, prema oceni, direktorke Centra za spoljnu politiku u Beogradu Aleksandre Joksimović svakako odjeknuti, ali kada je reč o njenom uticaju na odnose Srbije i Albanije, ona kaže da su dve zemlje našle modalitet na koji način da zaobilaze problematično pitanje odnosa prema Prištini.

Joksimović ukazuje i da je svaka presuda koju su donosili sudovi u Hagu uvek imala ozbiljan uticaj na čitav region, dok u konkretnom slučaju Hašima Tačija i još trojice bivših lidera OVK smatra da će odluka Specijalnog suda najpre imati uticaj na unutrašnja politička zbivanja u samoj Prištini. 

„Srbija i Albanija, kako bi Englezi rekli, imaju slona u sobi, a to je odnos prema Prištini. Ali, mislim da je pronađen modalitet na koji način da se taj problem zaobiđe, da bi se svi drugi aspekti saradnje razvijali na adekvatan način, onako kako je to potrebno za region“, ocenila je Joksimović za Kosovo onlajn.

Smatra i da će presuda Specijalnog suda, kakva god da bude, imati različita tumačenja. 

„Svako će tumačiti na onaj način na koji je on vidi. Da li će odjeknuti? Da. Ali, da li će to imati nekakav dugoročni impakt, mislim da ne, zato što je svaka takva presuda na kraju negde otišla, ne mogu da kažem u zaborav, već je uvek nova dinamika u politici prekrila sve ono što je kao impakt takva presuda imala“, navela je naša sagovornica.

Odnosi između Srbije i Albanije u ovom momentu, prema njenoj oceni, imaju neku novu dinamiku, imajući u vidu zajedničko pismo lidera dve zemlje prema Evropskoj uniji.

„Ti odnosi imaju svoju dinamiku i amplitude koje se stalno kreću“, zaključuje Joksimović. 

Predsednik Albanskog instituta za međunarodne studije Aljbert Rakipi takođe smatra da presuda u Hagu neće uticati negativno na odnose Albanije i Srbije već da će imati uticaj na politiku unutar Kosova. 

„Nadam se i verujem da će odluka biti u korist rukovodstva Kosova, jer u početku smo videli optužbe i istragu o trgovini organima i drugim stvarima koje su bile potpuno lažne. Naravno, odluka u Hagu će uticati na politiku unutar Kosova. Mislim da bi to neko vreme apsolutno uticalo na razvoj stvari unutar Kosova. Ali ne mislim da će odluka uticati na odnose Albanije i Srbije. Jer, Kosovo je treća zemlja. Za nas“, naveo je Rakipi za Kosovo onlajn.

Na skali od jedan do deset, odnosima Albanije i Srbije Rakipi daje ocenu sedam i kaže da su oni trenutno u nekoj vrsti statusa kvo. 

Istu ocenu, kako dodaje, obično koristi i za svoje studente.

„Ne da bih ih kaznio, već da bih ih ohrabrio da se usavršavaju. Zato što mislim da postoji prostor za Albaniju i Srbiju da razvijaju odnose, uvek izbegavajući debate i pitanja koja nisu deo te dve zemlje“, navodi on. 

Rakipi ukazuje da je tokom poslednje decenije bilo aktivnosti sa obe strane, kao što je bio zamah 2014-2015. godine u razvoju odnosa na osnovu formule „slažemo se da se ne slažemo“, što je bio pragmatičan pristup. 

„I ja, a i drugi ljudi, zaista smo mislili da će rukovodstva obeju zemalja razvijati odnose na osnovu ovog pristupa. Ali, nažalost, videli smo da su tokom poslednjih deset godina izbegavali ovu formulu 'slažemo se da se ne slažemo', i da su umesto toga primenjivali posrednički i populistički pristup kada je u pitanju treća zemlja, a to je Kosovo“, kaže on. 

Albanski premijer Edi Rama 2014. godine prilikom posete Beogradu, kako podseća, u jednoj od izjava govorio je o tome šta Srbija treba da uradi po pitanju Kosova.

„To znači da je apsolutno suprotno pristupu 'slažemo se da se ne slažemo' pozvao treću zemlju u bilateralne odnose. Za Albaniju je Kosovo nezavisna zemlja, za Srbiju je drugačije. Ali na osnovu formule 'slažemo se da se ne slažemo', zemlje mogu da grade odnose, ekonomiju, trgovinu, investicije...“, ocenjuje. 

Zatim je, kako smatra, bilo sporno to što je 2015. godine Federika Mogerini, u to vreme ministarka spoljnih poslova Italije, preuzela inicijativu da posreduje između Albanije i Srbije.

„Između Albanije i Srbije nema sukoba, spora oko teritorije ili drugih stvari, jer je Kosovo treća zemlja. I moje pitanje u to vreme, je bilo u čemu Italija posreduje? A treće pitanje je opet bila kasnija izjava premijera Rame, kada je rekao da Albanija i Srbija mogu da urade ono što su Nemačka i Francuska uradile posle Drugog svetskog rata. Ova jednačina je potpuno pogrešna jer nije bilo rata između Albanije i Srbije. Dok su se Nemačka i Francuska borile više od jednog veka, to nije slučaj sa Albanijom i Srbijom. Dakle, ideja je bila da pomirenje između Albanaca i Srba na Balkanu zavisi od Albanije i Srbije, što nije slučaj“, naveo je predsednik Albanskog instituta za međunarodne studije.  

Inače, većanja u Hagu u slučaju „Tači i drugi“ su u toku. 

Kako je pre dve nedelje saopšteno iz Specijalizovanih veća, započelo se sa sastancima u cilju donošenja presude, ali su oni poverljivi.

„Nakon završetka sudskog postupka, većanja su počela. U skladu sa Pravilnikom, tokom poverljivih većanja, svaki sudija iznosi svoje stavove i zaključke u vezi sa svakom tačkom koja se razmatra. Sudije će proceniti svaki dokaz uzimajući u obzir ukupnost dokaza koje su izneli na suđenju. Krivica se utvrđuje samo ako je sudsko veće uvereno da je krivica dokazana van razumne sumnje“, saopštila su Specijalizovana veća. 

U optužnici protiv četvorice bivših lidera OVK za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti navodi se da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.