Da li će "izbalansirani" predlog Brisela za ZSO biti šansa za dogovor ili još jedan kamen spoticanja?

Na sastanku krajem oktobra sa liderima Kosova i Srbije predstavnici Evropske unije izneli su, prema porukama koje stižu iz Brisela, "izbalansiran" predlog za osnivanje Zajednice srpskih opština na koju Srbi na Kosovu čekaju duže od decenije. Kakva konkretna rešenja predviđa ovaj dokument i dalje je nepoznanica, a sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da bi nova ponuda Brisela mogla biti šansa za dogovor a ne još jedan kamen spoticanja samo ukoliko sadrži i stare obaveze koje Priština mora da ispuni.

Prema rečima portparola EU Petera Stana, srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti nagovestili su "načelnu" spremnost da prihvate predlog EU. Stano je naveo da su obe strane imale preduslove koji su drugoj strani bili neprihvatljivi, i poručio da EU očekuje da implementacija ZSO počne bez daljeg odlaganja.

Predsednik Vučić rekao je da se dobar deo novog predloga već sadrži u principima usvojenim sporazumom iz 2013. godine i potvrdio spremnost Beograda da o njemu razgovara, ali je i izrazio bojazan da ZSO ipak „nećemo uskoro videti“. S druge strane, Kurti tvrdi da je predlog u skladu sa Ustavom Kosova i da ne znači da je to ZSO kakva je bila predviđena sporazumima iz Brisela iz 2013. i 2015. godine. 

Ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer rekao je danas da Amerika smatra da Zajednica srpskih opština treba da bude formirana u potpunosti u skladu sa postojećim Ustavom Kosova, kao i da bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda o tom pitanju. Naveo je da ne treba da postoje izvršne nadležnosti i da ne vidi da to može da bude autonomija pod tim uslovima.

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije prof. dr Slobodan Zečević ukazuje na to da je izbalansirani predlog za Zajednicu srpskih opština bio osnovni sporazum o ZSO iz 2013. godine, napominjući da se Srbija tada odrekla mnogo toga na severu Kosova u korist prištinskih institucija, a da je za uzvrat dobila mogućnost formiranja Zajednice sa značajnim ovlašćenjima.

Zečević za Kosovo onlajn kaže da to što EU sada predstavlja kao izbalansirani nacrt statuta Zajednice srpskih opština, s obzirom na to da su evropske institucije pod uticajem SAD koje su priznale nezavisnost Kosova, kao i pod uticajem Francuske i Nemačke koje takođe priznaju Kosovo kao nezavisno, može da ide u susret zahtevima Prištine. 

Napominje da je teško govoriti o dokumentu koji nije izašao na videlo i dodaje da se sada zaključci mogu izvući iz izjava čelnika EU i kosovskih institucija, eventualno neke izjave predstavnika državnih organa Srbije.

Prema Zečevićevim rečima, EU se sada suočava sa nekoliko problema, a prvi je da su u suprotnosti sa svojim izvornim dokumentom.

"U francusko-nemačkom planu iz februara ove godine navedeno je da će biti sprovedeni sporazumi koji su važili ranije. Briselski sporazum je nešto što je zaključeno ranije i što bi trebalo da se sprovede.  Ali, sada oni govore imamo novi, izbalansiran predlog, koji će odgovarati i jednoj i drugoj strani. To znači da mi možemo da izvučemo zaključak da izvorni sporazum o ZSO ne važi, da su preradili taj sporazum i napravili nešto drugo i u suprotnosti su sa svojim izvornim dokumentom na kojem insistiraju iz februara ove godine", navodi Zečević.

Kako kaže, problem može da predstavlja i to što je kosovski premijer Aljbin Kurti uvek povezivao formiranje ZSO sa međusobnim priznanjem i punom normalizacijom odnosa, na čemu i dalje insistira.

"Pitanje je koliko će sve to biti operativno s obzirom da sam Aljbin Kurti kaže - 'ali, mi bez međusobnog priznanja ne primenjujemo ništa'", ističe.

Dodaje da je mnogo nepoznanica i kao neke od njih navodi da je pitanje da li će Priština primeniti dogovoreno, kakav je dogovor, da li je prihvatljiv za Beograd, da li previše odstupa od onoga što je potpisano u Briselu 2013. godine.

"Naravno, to će se sve jasnije videti kada bude objavljen dokument koji je EU pripremila", dodaje.

Spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović kaže za Kosovo onlajn da se postavlja pitanje da li je predlog EU za formiranje Zajednice srpskih opština, za koji iz Brisela poručuju da je izbalansiran, dostavljen stranama po principu "uzmi ili ostavi" ili je ostavljena mogućnost njegove dorade. 

"Za sada se ne zna tačno šta sadrži taj nacrt statuta ZSO. Plašim se da se išlo u pravcu relativizacije onoga što je već bilo potpisivano u dva briselska sporazuma 2013. i 2015. godine i pitanje je koliko je to Beogradu prihvatljivo. Beograd je do sad zvanično insistirao da je ono što je tamo zapisano nepromenljivo i da tu treba staviti tačku", navodi Stojanović. 

Podseća da je izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak još pre leta pominjao 15 različitih modela autonomije koji postoje u Evropi, a koji bi se mogli primeniti na formiranje Zajednice. 

"Oni su očigledno pravili neke kombinacije, računajući i na stari Ahtisarijev plan, o tome kako bi zaista trebalo da izgleda ZSO. Više podataka o tome šta sadrži predlog EU za statut ZSO na neki način o tome stiže iz Prištine, posle sastanka koji su sa Lajčakom imali tamošnji opozicioni lideri. Tu je bi oveoma govorljiv, recimo, Ramuš Haradinaj, koji je rekao da je iščitao sve i koji uverava uveri srpsku zajednicu da je ona na dobitku. Ali, s druge strane, on sve vreme insistira da je to od početka do kraja, 'od A do Š' uklopljeno u pravni sistem Kosova", kaže Stojanović.

Naglašava da treba videti kakve će biti pozicije Beograda oko predloga EU, da li će srpska strana insistirati na tome da ono što je dogovoreno ne treba rastakati jer onda dolazimo u situaciju, upozorava "da se od prethodno postignutih sporazuma pravi neka vrsta haosa".

Dodaje da je međunarodna zajednica uvek izlazila sa nekim inicijativama i platformama, pa se jedno vreme insistiralo na standardima pre statusa.

"Standarde sada više niko gotovo i ne pominje. Među onima sam koji računaju da je normalizacija moguća, ne govorim o tome kakav će status Kosovo imati. Do sada je Beograd u tome bio nepopustljiv, da južnu srpsku pokrajinu neće prihvatiti kao nezavisnu državu. Ali u toj normalizaciji života, ljudima koji tamo žive, bez obzira da li su Srbi ili Albanci, treba obezbediti neku vrstu sigurnosti i izvesnosti, da ne dolazi do političkih minskih polja u svakoj situaciji, da li su to registarske tablice za vozila, roba koja ne može da pređe administrativne prelaze ili sada lekovi. Ta normalizacija je važna i ako postoji dobra volja i u međunarodnoj zajednici i u Beogradu i Prištini, to bi omogućilo ljudima da misle na sutrašnjicu. Sad je situacija krajnje neizvesna za sve i to je ono što je najgore. Uvek se u takvim situacijama mogu zapaliti neke male vatre koje se pretvaraju u neki veći požar", ukazuje Stojanović. 

On ističe da je bio i ostao ubeđen da se kosovski čvor ne može preseći preko noći i da je u toj kvadraturi kruga, pogotovo zbog tako udaljenih pozicija Prištine i Beograda, teško pronaći rešenje. 

"Promeniće se, verujem, još mnogo emisara koji će raditi na tome, ali sa manje uspeha. Ko se još seća baronice Ešton koja je počela ceo taj proces i Mogerinijeve koja je to nastavila. Verujem da, recimo, u novom slaganju karata posle izbora za Evropski parlament verovatno ni Lajčak, koji je dosta već na toj poziciji, neće biti na političkoj sceni sa takvim atributima sa kojima je inače došao. On je imao veliku podršku Nemaca, bio je izbor bivše kancelarke Angele Merkel, ali se stvari zaista nisu promenile", navodi naš sagovornik. 

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić veruje da postoji prostor za kompromis u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština kao i za to da principi iz 2015. budu implementirani uz izmene Ustava Kosova ili uz neko šire tumačenje određenih odredbi. Ističe i da je do dogovora lakše doći nego do njegove implementacije, jer za to mora da postoji volja Prištine da osnuje ZSO. 
Povodom poruka iz Brisela da je predložen izbalansiran model formiranja ZSO, Krstić za Kosovo onlajn kaže da šta konkretno sadrži nacrt statita Zajednice u ovom trenutku može samo da se nagađa iz izjava koje smo imali priliku prethodnih dana da čujemo od strane zvaničnika Beograda i Prištine.

"Predsednik Vučić je rekao kako je u tom nacrtu statuta sadržan najveći broj stvari koje su prethodno dogovorene. Da li to znači da ima nešto što nije sadržano, to ostaje da vidimo. Verovatno bi bilo rečeno da je sadržano sve. Isto tako verovatno bi, s druge strane, ako je reč o izbalansiranom pristupu, kako to naglašava EU, ako bi bilo sadržano sve što zahteva Beograd, to značilo da Priština to smatra neizbalansiranim", navodi Krstić.

Podseća da kada je reč o Prištini, ona zahteva da sve što se usvoji bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova, koji je proglasio neke odredbe, odnosno neke aspekte dogovora iz 2015. godine protivustavnim. 

"Naravno, postoji prostor za kompromis. Postoji prostor i za to da odredbe iz 2015. budu implementirane uz izmene Ustava Kosova ili uz neko šire tumačenje određenih odredbi. Da li je to ono što će sadržati ovaj statut, predlog kako da se ovi problemi, odnosno ova kolizija stavova reši, verujem da jeste. Verujem da se neće ići u pravcu odstupanja od osnovnih načela. Dakle, ono što je svojevrmeno predlagao Aljbin Kurti, a što je zapravo bilo odstupanje od temelja onoga što je dogovoreno 2013. i 2015. godine, sumnjam da može da bude deo dogovora na osnovu svega onog što je i Beograd jasno iznosio kao stav da hoće, odnosno da neće prihvatiti, i onoga što je međunarodna zajednica isticala da mora da bude sprovedeno", ističe Krstić. 

Kada je reč o pominjanju evropskih modela koji bi mogli da budu primenjeni na ZSO, Krstić navodi da postoje različiti primeri teritorijalne autonomije koji funkcionišu u Evropu, ali da je svaki od njih primenjen u drugačijim kontekstima i okolnostima poput južnog Tirola, Olandskih ostrva ili određenih regiona u Španiji. 

"Zajednica srpskih opština zapravo treba da predstavlja objedinjavanje već postojećih nadležnosti koje imaju Srbi kroz lokalnu samoupravu, plus dodavanje određenih elemenata samouprave. I, naravno, ono što je najvažnije, linkovanje svega toga za Beograd, odnosno za funkcionisanje institucija Republike Srbije. Koliko će stvari biti dodato, da li će te stvari biti izvršne i kako će se finansiranje sprovoditi u praksi, ostaje da se vidi. U tom pogledu ovo jeste jedan izuzetan kontekst, ali, nažalost, ne mislim da bilo koji predlog koji sada bude usvojen može da dostigne nivo neke veće samouprave koji postoji u, recimo, u navedenim slučajevima, a za koji mislim da bi bio neophodan za opstanak srpske zajednice na Kosovu. Ali, ne deluje mi da će bilo koji predlog ići u tom pravcu", kaže naš sagovornik. 

Na pitanje da li to što strane nisu odbacile predlog EU u vezi sa ZSO dobar znak da su mogući dalji pregovori ili je reč o velikom pritisku sa kojim su se suočili i Beograd i Priština, pa sad samo pokazuju bar minimum dobre volje i bar u ovoj fazi ne miniraju nastavak dijalog, Krstić smatra da je i jedno i druga na delu.

"Verujem da će biti napravljen jedan korak unapred, kao što je napravljen u Briselu i Ohridu u poglednu formalnog razgovora i napretka dijaloga. Sa druge strane, kada je reč o implementaciji, verujem da će i dalje biti kočenja i da će to prevashodno raditi Priština, kao što je radila i do sada. No, sad je i Beograd zbog Banjske pod pritiskom da i on napravi ustupke. Tako da je možda lakše doći do dogovora, ali da bi došlo i do njegove implementacije Priština definitivno mora da reši da želi da formira ZSO. Ne mislim da će se to uskoro desiti. Verovatno će biti nekog napretka, ući će se u proces formiranja, a onda ćemo da zapnemo za mesec-dva opet na nečemu sličnom", zaključuje Krstić.

Politička analitičarka iz Prištine Mimoza Gavrani kaže za Kosovo onlajn da je, kada je reč o predlogu nacrta Statuta Zajednice srpskih opština koji je ponudila Evropska unija, važno da lideri i Srbije i Kosova pokažu da su spremni da donose odgovorne političke odluke koje vode ka stabilizaciji i miru na Balkanu.
Gavrani je to poručila komentarišući poruku portparola EU Petera Stana da su predstavnici EU na poslednjim sastancima sa liderima Beograda i Prištine u Briselu izneli izbalansiran predlog za formiranje ZSO i da su srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti nagovestili "načelnu" spremnost da prihvate taj predlog.

Na pitanje šta bi iz ugla Prištine bio izbalansiran predlog za ZSO, Gavrani kaže da kada je reč o ZSO da je za Prištinu uvek bilo osetljivo i kritično pitanje da li će ona biti formirana prema sporazumu iz 2013. godine ili će biti nekih promena.
 
„Evropska unija pokušava, ne znam da li uspeva, ali pokušava da ima izbalansiran odnos što se tiče Kosova i Srbije, to je njihov stav i pozicija. Bitno je da gospodin Kurti i gospodin Vučić budu u situaciji da donose političke odluke koje će pokazati EU i ostalima koji pomažu dijalog da su Kosovo i Srbija spremni za stabilizaciju i mir na Balkanu. To je jako bitno u ovo teško vreme“, kaže Gavrani.

Naša sagovornica ukazuje da je teško spekulisati šta sadrži, kako kaže Stano, "izbalansiran predlog za ZSO". 

"Iako smo male zemlje, potrebno je da konačno nemamo tenzije i da ne pravimo političke greške", smatra ona.