Da li EU i SAD odustaju od zahteva prema vlastima u Prištini o deeskalaciji na severu Kosova?

Kosovske vlasti nisu ispunile nijedan od zahteva za smirivanje tenzija na severu, među kojima su ključni povlačenje specijalne policije, raspisivanje izbora u četiri opštine sa srpskom većinom i formiranje Zajednice srpskih opština. Te obaveze Prištine, nakon tragičnih događaja u Banjskoj, u EU i SAD gotovo više niko i ne pominje.

Sagovornici Kosovo onlajn ukazuju da iznenadna "zaboravnost" zapadnih diplomata ne uliva optimizam i upozoravaju da bi bilo opasno ukoliko bi se pritisak kada je reč o deeskalaciji u potpunosti prebacio na Beograd, a da se u drugi plan gurnu pitanja koja su obaveza Prištine i tiču se zaštite Srba na Kosovu. 

Posle Banjske, primetna je nova retorika EU i SAD kada je reč o odnosima Srbije i Kosova. Poruke iz Brisela i Vašingtona koje su poslednjih meseci uglavnom bile kritički obojene na račun politike kosovskog premijera Aljbina Kurtija i njegovog odbijanja da sprovede korake za deeskalaciju, sada ne samo da vidljivo idu u pravcu popuštanja tih pritisaka, nego se fokus u velikoj meri prebacuje na Beograd, kao adresu koja treba da utiče na spuštanje tenzija. 

Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ocenio je za Kosovo onlajn da je posle dešavanja u Banjskoj glavna tema o kojoj se i dalje govori deeskalacija, ali da su poslednje poruke EU i SAD, čini se, pre svega umerene na veći pritisak na Beograd i manje poverenje u ideju o formiranju Zajednice srpskih opština.  

"Na osnovu debata koje su vođene u Evropskom parlamentu i ono što čujemo od evropskih zvaničnika, insistira se na nastavku dijaloga, ali sa akcentom na deeskalaciji što može u prevodu značiti pre svega veći politički pritisak prema Beogradu i manje poverenja u bilo kakvu ideju formiranja Zajednice srpskih opština", kaže Surlić, odgovarajući na pitanje da li posle dešavanja u Banjskoj "popuštaju" pritisci EU i SAD na Prištinu da deeskalira situaciju na severu i formira ZSO. 

Surlić dodaje da "ukoliko se deeskalacija u narednom periodu predstavi kao nešto što je odgovornost Beograda, onda će se i ZSO predstavljati više onako kako želi Priština". 

"A to je da je to neki remetilački, institucionalni okvir gde će zapravo Srbi samo otežati funkcionisanje institucija, a ne ostvariti ono što je za njih suštinski autonomija u vitalnim sferama", navodi. 

Ističe da je ZSO do sada bila prva tema i da su je formalno tako predstavljali i međunarodni zvaničnici i medijator, ali dodaje da, prema njegovom mišljenju, tema deeskalacije može i te kako da poremeti tu ideju. 

"Plašim se najgoreg mogućeg koncepta, ishoda daljeg dijaloga, da se Beogradu postavi konkretan, neprihvatljiv, politički uslov, a to je da se primene ostale tačke nemačko-francuskog sporazuma, a da se ZSO pomeri sa liste prioriteta", kaže Surlić. 

Smatra da je poslednjim događajima zaustavljeno i povlačenje kosovskih policijskih snaga sa severa. 

"To je zaustavljeno, Priština je sada dobila punu podršku međunarodnih aktera u smislu vladanja situacijom na terenu. Čujemo jednoglasnost da su Kosovska policija i njene jedinice uključujući i specijalne formacije su isključivo zadužene za bezbednost na severu, da će Euleks i Kfor samo pomagati tamo gde je to potrebno, ali da oni nisu primerne snage koje su zadužene za bezbednost što još više otežava poziciju srpske zajednice, pre svega, na severu Kosova", objašnjava Surlić. 

Državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Nemanja Starović kaže za Kosovo onlajn da deeskalacija danas, nakon tragičnih događaja u Banjskoj, predstavlja isto što je bila i pre njih, a to je ono što je sadržano i u zvaničnoj izjavi Evropske unije od 3. juna, a koja govori o potrebi da se bez odlaganja pristupi formiranju Zajednice srpskih opština i da dođe do povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije iz neposrednog okruženja opštinskih zgrada na severu Kosova.

"Kada se malo smire strasti i kada se obuzda ova jedna crna kampanja koja se vodi iz Prištine, ali nažalost i sa mnogih svetskih adresa, koja je usmerena ka tome da se nekakva krivica prebaci na državne organe Republike Srbije, a što ne prolazi ni test zdravog razuma ni elementarne logike, mislim da ćemo se vratiti onome što ostaje. A ostaje nam  zvanična izjava Evropske unije od 3. juna koja poziva na deeskalaciju i koja prilično detaljno objašnjava šta ta deeskalacija mora da podrazumeva", kaže Starović.

On podseća da ta izjava govori o potrebi da se pristupi bez odlaganja formiranju ZSO i da se specijalne jedinice kosovske policije povuku iz neposrednog okruženja opštinskih zgrada na severu Kosova. 

"Ta izjava evropske 27-orice govori o potrebi da se pristupi pod hitno, dakle odmah i bez odlaganja formiranju ZSO, da dođe do povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije iz neposrednog okruženja opštinskih zgrada na severu KiM. Bez obzira na to koliko prištinska strana sada pokušavala da incidentima od 24. septembra retroaktivno opravda sve svoje jednostrane poteze, koji su i doveli do deeskalacije u poslednjih 20 meseci, želim da verujem da to neće biti slučaj i da ćemo zaista pristupiti suštinskoj deeskalaciji kojom bi se uklonio taj neverovatan pritisak kojem je srpsko stanovništvo na severu KiM već punih 20 meseci izloženo", kaže Starović.

Nakon poslednjih dešavanja na severu i tragičnih događaja u Banjskoj, od Prištine se više ništa ne zahteva i sve joj je dozvoljeno, poručuje za Kosovo onlajn novinar i književnik Živojin Rakočević.

Rakočević je komentarišući da li je posle tragičnih događaja od 24. septembra kada su poginula trojica Srba i albanski policajac splasnuo višemesečni pritisak EU i SAD na kosovske vlasti da spuste tenzije na severu i počnu da sprovode obaveze preuzete iz dijaloga, ukazao da su se stvari očigledno promenile, i da "Banjska i Zajednica srpskih opština sada uopšte ne idu zajedno".

„Mi smo stavljeni van sistema, van zakona, i u nekim slučajevima potpuno van života. Banjska i Zajednica srpskih opština sada uopšte ne idu zajedno i Zajednica srpskih opština je nešto što se uopšte ne pominje, a da budemo iskreni, mi i ne znamo niti smo ikada saznali šta je to ZSO i šta bi ona mogla da bude. Danas je ona najdalje što se svih nas tiče“, rekao je Rakočević.

On podseća na podršku koju je Priština oduvek imala od strane međunarodne zajednice, a koja se nakon dešavanja u Banjskoj, na neki način, i povećala.

„Aljbin Kurti je dete međunarodne zajednice i albanska politika je dete međunarodne zajednice, oni neće dozvoliti da se ta politika uruši i da nestane. Često međunarodna zajednica, i Brisel i Vašington, Kosovu i političkim elitama kosovskih Albanaca misle bolje nego oni sami i oni su uradili ovaj posao i oni će živeti na katastrofi Banjske godinama. Biće potrebne godine da nas izvedu iz ovog političkog i opšteg očaja koji nas je zahvatio“, zaključio je Rakočević.