Da li je odluka o srpskim sudijama i tužiocima pokazala da poruke EU ne utiču na Kurtija?

Kritike i preporuke iz Evropske unije nemaju veliki uticaj, štaviše, ne dotiču lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, slažu se sagovornici Kosovo onlajna. Tako je bilo i u slučaju srpskih sudija i administrativnog osoblja, čiji su zahtevi za povratak u kosovske institucije odbijeni, uprkos naporima Brisela da omogući njihovu reintegraciju, za koje pojedini sagovornici smatraju da su bili zakasneli i nedovoljno odlučni.

Piše: Veljko Nestorović

Iz Evropske unije su saopštili da su dosledno pozivali Kosovo da omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz redova kosovskih Srba, u skladu sa kosovskim zakonima i sporazumima postignutim u okviru dijaloga, kao i da su odluke Sudskog saveta Kosova i Tužilačkog saveta Kosova nespojive sa kosovskim zakonima, pravičnim postupkom i opštim zahtevima vladavine prava na Kosovu.

S druge strane, vršilac dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju pozdravila je pomenutu odluku, dok je ministarka pravde Kosova u tehničkom mandatu Donika Gervala izjavila da je odluka Sudskog saveta Kosova (SSK) da odbije zahtev za povlačenje ostavki srpskih sudija i sudskog osoblja podnetih 2022. godine i predloži njihovo razrešenje doneta u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.

Istovremeno, uprkos reakcijama EU, Oebsa, Unmika... rušenje na Gazivodama je nastavljeno danas, iako je Brisel i tu tražio da se rušenja obustave dok se ne pronađe održivo rešenje.

Vršilac dužnosti šefa Kancelarije EU u Prištini Eva Palatova pre odlaska iz Prištine uputila je kosovskim vlastima i političkim akterima poziv da sa EU sarađuju na konstruktivan način. U međuvremenu, Dirk Šibel je 2. septembra preuzeo dužnost ambasadora Evropske unije na Kosovu.

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da je premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti navikao da iza oštrih reči i retorike EU ne dolaze konkretne posledice, kao i da je situacija koja se tiče srpskih tužilaca i sudija na Kosovu bez presedana i generalno apsurdna i bizarna.

Gogić podseća da se, čak i kada je Kosovo imalo sankcije koje je Unija uvela zbog dešavanja na severu 2023. godine, njihov uticaj realno nije osetio.

„Znači, one su bile više formalno uvedene. Dakle, Kurti je naučio da njegovo oglušivanje o preporuke Unije i njihovo ignorisanje neće imati praktične posledice. Zato on može da nastavi. Jedina situacija kada je bilo drugačije jeste kada je, u vezi sa zakonima o strancima, prihvatio da napravi kompromis i uvede olakšice za Srbe. Tu je, pred poslednji rok, zapravo došlo do jasnih poruka da će to dovesti do nekih posledica u odnosima između njega i država Unije, pa je on tu morao da se povinuje. A u drugim situacijama on, zapravo, zna da neće biti posledica“, kaže Gogić.

Gogić kaže da se ova situacija sa sudijama i tužiocima nije često ponavljala, odnosno da Brisel zapravo reaguje naknadno.

„Kada se nešto desi, dakle, kada se desi, recimo, zatvaranje srpskih institucija i kada Evropska unija kaže da to mora da se sprovodi na drugačiji način, u koordinaciji i dogovoru sa srpskom stranom, to je uvek naknadno, kada je, zapravo, stvar završena. Dakle, kada je svršen čin već nastao. Tako da nije bilo mnogo takvih primera kada je, zapravo, unapred rečeno da nešto ne može, a on se na to oglušio. Možda je najbolji, odnosno najbliži primer tome zabrana dinara, u vezi sa kojom je pregovarao sa Srbijom. Tada je to bio proces koji je trajao dugo. Dakle, to je nešto što se odvijalo u jednom periodu, kada je sprečen ulazak, odnosno unos gotovine i novca na Kosovo iz Srbije, pa onda kada su zatvorene filijale, pošte, menjačnice i druge institucije“, kaže Gogić.

Profesor prava Kolj Krasnići kaže za Kosovo onlajn da nedavne odluke Sudskog saveta i Tužilačkog saveta Kosova o srpskim sudijama i tužiocima ne podrazumevaju odustajanje od relevantnih sporazuma ili principa multietničkog pravosudnog sistema.

Krasnići dalje navodi da one predstavljaju odbacivanje automatskog i kolektivnog povratka na posao srpskih sudija i tužilaca, koji su 2022. godine organizovano napustili kosovske institucije.

„Njihove ostavke bile su deo koordinisane političke akcije i, posledično, proizvele su pravne i institucionalne posledice. Sudije i tužioci su nosioci državne vlasti i moraju biti nezavisni od bilo kakvog političkog ili etničkog uticaja, kao i od vlasti van ustavnog poretka Kosova. Stoga se ne može zahtevati da se, nakon skoro četiri godine, kolektivno vrate na posao kao da njihove ostavke nisu proizvele pravne posledice. Međutim, Kosovo ostaje obavezno da očuva multietnički karakter pravosudnog sistema. Najpravednije rešenje bilo bi raspisivanje novih, otvorenih i transparentnih konkursa, na koje bi bivše srpske sudije i tužioci takođe mogli pojedinačno da se prijave, uz procenu njihovog integriteta, profesionalizma, nepristrasnosti i nezavisnosti od političkog uticaja“, kaže Krasnići.

On smatra i da EU ne može da diktira Sudskom savetu i Tužilačkom savetu kako da odlučuju.

„Njihova nezavisnost znači nezavisnost ne samo od Vlade i političkih stranaka Kosova već i od Beograda, Brisela i bilo koje druge spoljne vlasti. Evropska unija može da daje preporuke, zahteva sprovođenje sporazuma i posreduje u postizanju novih sporazuma, ali konačna odluka pripada nadležnim institucijama Kosova, u skladu sa Ustavom i zakonom“, smatra Krasnići.

Ipak, ističe da je Evropska unija trebalo da se uključi mnogo ranije.

„Skoro četiri godine pravni status ovih ostavki ostao je nerešen. Kao posrednik u dijalogu, mogla je da pomogne u stvaranju pravnog, individualnog i transparentnog mehanizma za njihovu postepenu reintegraciju u pravosudni sistem Kosova, umesto da sada, posle četiri godine, podnosi zahtev za njihov kolektivni i automatski povratak“, kaže on.

Istovremeno, kosovske institucije nisu uvek sledile zahteve Evropske unije za prethodnom koordinacijom.

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da su ostavke srpskih sudija i tužilaca bile greška i veliki udarac za pravosuđe Kosova, ali i da je potvrđivanje tih ostavki takođe veoma štetno za Kosovo. On smatra da je reč o kvalitetnim sudijama, ali da sada treba regrutovati nove kadrove i nove sudije.

„Izgubili smo sudije koje su imale iskustvo i koje su bile profesionalci u svom poslu. Velika je šteta za pravosuđe Kosova. S druge strane, kada je reč o preporukama Evropske unije, mislim da je vlada Aljbina Kurtija postala imuna na takve zamerke, tako da to ipak nije velika stvar. Velika stvar je to što Kosovo gubi na kvalitetu pravosuđa“, kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

Spahiu smatra da Kurtiju odbijanje preporuka EU ne može naneti političku štetu.

„Mislim da će Kurtiju štetu naneti kada narod vidi da on ništa ne radi, da okuplja samo neznalice oko sebe i da nema nikakvog uspeha. Jedini njegov uspeh je što je oduzeo kontrolu na severu od države Srbije i prebacio je pod kontrolu države Kosovo i to je sve. Sve ostalo je veliki promašaj, tako da taj kredit ne može da ga drži zauvek. Ljudi su već počeli da zaboravljaju na to i na kraju će odlučiti prema onome što on radi, odnosno ne radi na Kosovu“, završava Spahiu.