Da li je alternativa ukidanju srpskih institucija na Kosovu licenciranje po modelu MTS-a i Elektrosevera?

Bez obzira na jasne osude međunarodne zajednice, vlasti u Prištini ne odustaju od zatvaranja srpskih institucija, pogotovo onih na severu. Katanče se ne samo komunalna preduzeća, centri za socijalni rad, nego i sporski objekti. Juče je na redu bio i Crveni krst. Sagovornici Kosovo onlajn upozoravaju da na ovaj način polako nestaju svi oni „stubovi“ koji su trebalo da čine Zajednicu srpskih opština. Kao moguće rešenje da sve te ustanove i preduzeća opstanu vide u njihovom licenciranju na način na koji su to prethodno uradili MTS i Elektrosever.

Piše: Đorđe Barović

Nema ambasade ili međunarodne organizacije koja nije osudila nasilne upade i zatvaranje srpskih institucija na severu. Ali, bez ikakve koristi. Odlučnost vlasti na Kosovu je takva da se Srbi na Kosovu jedino još pitaju šta je sledeće na redu, a većina strahuje da bi to mogli da budu školstvo i zdravstvo.

Licenciranje srpskih institucija moglo bi da bude rešenje, a primeri su MTS i Elektrosever.

MTS doo posluje na teritoriji Kosova od 2016. godine kao rezultat Briselskog sporazuma postignutog između Beograda i Prištine.

Priština je do sada u više navrata pokušala da spreči rad ove kompanije.

Najveći udar ova kompanija je doživela jula 2023. kada je Agencija za registraciju poslovanja u Prištini (ARBK) donela odluku o ukidanju ove kompanije.

Ipak, ova odluka je poništena.

„Ne samo da ćemo ostati već mi imamo ambiciozne planove da širimo poslovanje na ovoj teritoriji kao što smo radili u prethodne tri godine tako da budite sigurni da ćemo ispuniti naš cilj da na svakoj teritoriji budemo operator broj jedan i budite sigurni da ćemo u jednom trenutku i ovde biti operator broj jedan“, poručio je tada Lučić.

Prilikom nedavne posete Severnoj Mitrovici direktor MTS-a je ponovio da će ova kompanija insistirati na trećoj licenci, ali i poručio radnicima te kompanije da ona snažno stoji iza svojih zaposlenih, uprkos sve većim pritiscima administracije Aljbina Kurtija koja, kako kaže, nastoji da oteža rad srpskih institucija, uključujući i Mts d.o.o.

Druga srpska firma, Elektrosever, kompanija u vlasništvu Srbije osnovana je 22. juna 2022. godine sa ciljem da snabdeva strujom potrošače u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu.

U saopštenju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) tada je navedeno da su se glavni pregovarači Beograda i Prištine u Briselu usaglasili oko mape puta za implementaciju energetskih sporazuma u ​​dijalogu uz posredovanje EU, koji daje konkretne obaveze za obe strane. Mapa puta, kako je navedeno, postavlja jasan vremenski raspored i konkretne korake za implementaciju energetskih sporazuma iz 2013. i 2015. godine. Oba sporazuma, dodaje se, samo su delimično sprovedena sa relevantnim elementima koji su još uvek nerešeni.

Politički proces

Predsednik Opštine Štrpce Dalibor Jevtić ogorčeno primećuje da premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti vodi „politički proces“ i svesno zatvara srpske institucije kako bi nestao razlog za formiranje Zajednice srpskih opština.

„Kurti je pristupio procesu zatvaranja svih srpskih institucija na Kosovu i Metohiji sa ciljem da jednog dana u Briselu može da kaže da nema potrebe da se formira Zajednica srpskih opština jer srpske institucije više ne postoje“, ističe Jevtić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ipak, naglašava da institucije čine ljudi, a „oni su i dalje tu“.

„Nasilno zatvaranje objekata je korak koji u fizičkom smislu možda zatvara neku instituciju, ali praktično one će postojati dok god postoje ti ljudi i dok god ti ljudi budu primali plate za poslove koje obavljaju. U tom kontekstu ZSO jeste nešto na čemu ćemo insistirati, jer to jeste korak ka rešavanju statusa svih tih institucija koje Kurti pokušava da zatvori“, poručuje Jevtić.

Smatra da je zatvaranje srpskih institucija „politički proces etno-nacionaliste Aljbina Kurtija i režima u Prištini“ kojim se ne ide ka rešenju, već stvaranju problema.

Za srpsku zajednicu moguće rešenje moglo bi da bude licenciranje institucija.

Jevtić kaže da je to trenutno „praktično rešenje“ koje bi Srbima na Kosovu omogućilo normalno funkcionisanje do trenutka kada se formira Zajednica srpskih opština.

„Naravno da je u praksi vrlo dobro da se nalaze rešenja koja će omogućiti da određene institucije funkcionišu, kao što je to bilo pitanje rešavanja problema naplate električne energije, pa sada postoji kompanija Elektrosever, kao što je to bio način rešavanja pitanja telekomunikacija u srpskim sredinama, pa je MTS dobio licencu. Dakle, ta rešenja jesu u ovom trenutku dobrodošla i jesu praktična rešenja za situaciju u kojoj se nalazimo. Jer, ne želimo da dođemo u situaciju da građani ostanu bez telekomunikacija i bez struje, ali i bez drugih usluga koje treba da dobijaju“, kaže Jevtić.

Doduše, skeptičan je da bi Kurti prihvatio pokušaj licenciranja srpskih institucija.

„Ako njega pitate budite sigurni da će biti protiv toga. I bio je protiv toga da Elektrosever bude posebna kompanija, da imamo MTS na Kosovu i Metohiji, da imamo bilo šta što na neki način ima prefiks srpskog preduzeća“, precizira Jevtić.

Ističe da su građani Štrpca „žrtve tog procesa“.

„Opština Štrpce već više od tri godine zahteva da dobije licencu za formiranje jednog javnog lokalnog preduzeća. I to je dokaz i potvrda toga da Kurti uopšte ne želi da daje te licence. Ali, u cilju zaštite naših građana i usluga koje treba da imaju, deo tog procesa i praktičnog rešavanja dela tog problema, može biti licenciranje. Na kraju krajeva, da smo imali formiranu ZSO sva ova pitanja bi bila rešena i ne bismo bili u situaciji da neko koristi u političke svrhe i u cilju stvaranja tenzija, čitav ovaj proces“, podseća Jevtić.

Poslednji u nizu jednostanih poteza kosovskih vlasti bio je jučerašnji upad u prostorije Crvenog krsta na Gazivodama.

Jevtić objašnjava da je upravo ovo primer dvostrukih standarda Prištine zato što je reč o međunarodnoj organizaciji kojoj ne treba licenca za rad.

„Jedna međunarodna organizacija, Crveni krst Srbije, organizacija koja je međunarodno priznata, sada se tretira na drugačiji način, a za to ne treba licenca. Prosto, međunarodno priznata organizacija treba da bude prisutna, posebno organizacija koja se bavi humanitarnim pitanjima. Tako da sve što Kurti radi je potvrda da sve ima političku pozadinu sa ciljem stvaranja tenzija i posebno da se srpsko stanovništvo raseli“, zaključuje Jevtić.

Obesmišljavanje ZSO

I saradnik NVO „Nova društvena inicijativa“ Marko Milenković smatra da kontinuirani potezi vlasti u Prištini vode proizvodnji „nove realnosti“ na severu i obesmišljavanju integracije srpske zajednice, ali i razloga za postojanje Zajednice srpskih opština.

„Kroz jednostrano zauzimanje i prekid rada ovih institucija koje funkcionišu u srpskom sistemu obesmišljava se ceo proces integracija. Stavljate srpsku zajednicu u jedan veoma loš položaj po pitanju osnovnih usluga na koje svaki građanin treba da ima pravo. Dakle, potrebno je obezbediti adekvatne alternative i kroz neki suštinski dogovor i pregovore kakve smo imali ranije kroz MTS ili Elektrosever, obezbediti građanima pravu alternativu, pa tek onda krenuti u zatvaranju ili sprečavanje rada pojedinih institucija“, kaže Milenković za Kosovo onlajn.

Naglašava da je za nesmetano funkcionisanja srpskih institucija potreban politički dogovor.

„To nije stvar tehničke prirode, kao što smo u prethodnom periodu imali, kako je predstavljeno od kosovskih institucija. To je stvar političkog dogovora kao u prethodnim situacijama sa MTS-om i Elektroseverom. Potrebno je da se obe strane usaglase oko nekih načela i da imamo dijalog na te teme jer to je nešto što smo imali kao uspešan proces“, ističe Milenković.

Objašnjava da je u ovom trenutku više nepoznanica oko zatvorenih institucija, ali i sudbine zaposlenih.

„Trebalo bi da dođe do integracije zaposlenih, ali i do samog modela za funkcionisanje ovih preduzeća što je teško predvideti u ovom trenutku s obzirom da nemamo gotovo nikakvu političku saradnju ili napredak u dijalogu“, precizira suradnik NVO „Nova društvena inicijativa“.

Milenković kaže da jednostrani potezi Prištine bez obzira što nailaze na osudu međunarodne zajednice za cilj imaju promenu situacije na terenu.

„Da se stvari koje bi trebaloda budu obuhvaćene ZSO donekle anuliraju i da postoji što manje tih potencijalnih institucija koje rade u okviru Republike Srbije, a koje bi trebalo da budu obuhvaćene ovom Zajednicom. Menjanjem situacije na terenu dolazimo u lošiju pregovaračku poziciju po srpsku zajednicu kroz neki potencijalni dijalog u narednom periodu, ali i do obesmišljavanja ZSO“, ističe Milenković.

Briselski odgovori

S druge strane, politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići je krajnje pragmatičan.

Smatra da sva pitanja i nedoumice vezane za sudbinu srpskih institucija na Kosovu treba tražiti u Briselu i ocenio da je veći deo dogovora već postignut, ali da je potrebna i volja kako bi se proces normalizacije i završio.

„Ne znam tehnikalije šta je dogovoreno Briselskim sporazumom, a šta nije, tu ima raznih varijanti, ali znam da su u Briselu postignuti gotovo svi dogovori i svi su potpisani. Možda ima dva-tri koji nisu, treba da se prvo pregledaju. Znači, treba samo da postoji volja da se taj proces završi“, kaže Maljići za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima proces normalizacije nije moguće završiti dok se ne odluči o, kako je rekao, najbitnijem pitanju da li će Srbija priznati Kosovo dejure ili samo defakto ili uopšte neće.

„I da li će kosovska i srpska strana da implementiraju sporazum koji je verbalno postignut, kao i da li u ovoj situaciji Brisel može to da nastavi. Nema druge opcije. Ne može od početka sve“, precizira Maljići.

Nastavak dijaloga, tvrdi ovaj analitičar, zavisiće najviše od dogovora oko Ukrajine.  

Uveren je da će to rešenje razrešiti i mnoga druga otvorena pitanja u svetu, pa i kosovsko.

„Nisu samo Ukrajina i Kosovo, ima još dvadesetak zemalja, od toga desetak arapskih na Bliskom istoku koje su u rasulu posle ratova, kao Sirija. Dakle, treba da se nađe neko rešenje za ovakve situacije“, navodi Maljići.

Naglašava da bi trebalo da se formira i ZSO zato što je deo postignutog sporazuma.

„Na severu Kosova Srbi su većina i oni će morati da imaju neku svoju lokalnu samoupravu - kako kod se to bude zvalo. Zajednica srpskih opština je bila neki kompromis koji je još od Ahtisarija bio zapisan kao takav. Ostalo se kod praktičnih rešenja“, ističe Maljići

Objašnjava da je ostalo pitanje šta će od ovlašćenja srpskoj zajednici delegirati centralne vlasti u Prištini, ali podseća da neka ovlašćenja već postoje unutar lokalnih zajednica.

„Opštine na Kosovu imaju dosta ovlašćenja, nisu uvek zavisne. Recimo školski sistem i u ovim drugim opštinama je u nadležnosti lokalne samouprave. Ako postoji volja i ako se želi to može da se uradi. Srbija je na neki način uslovljena, mora da reši pitanje odnosa sa Kosovom ako želi u EU, ali Vučić uvek sedi na dve stolice“, smatra Maljići.

Populizam Prištine

Dobar poznavalac kosovskih (ne)prilika, politikolog Ognjen Gogić je uveren da je zatvaranje srpskih institucija na Kosovu deo populističke politike Prištine.

Zbog toga sumnja da je u ovom trenutku moguće postići dogovor o njihovom opstanku. Šansu vidi samo u tome da budu „prepoznate“ za kosovski sistem.

„Sve je to sada jako teško jer Priština insistira na njihovom zatvaranju. Ali, to bi zapravo mogao da bude i način da se one na neki način zaštite u kosovskom sistemu, da se na neki način prepoznaju kao legalne, kao što je na neki način prepoznat Univerzitet u Mitrovici, pa čak i škole i zdravstvene ustanove. One su na neki način suptilno prepoznate od nekih struktura vlasti na Kosovu i to ih onda štiti. Sada, u ovoj situaciji kada Kosovo vodi populističku politiku zatvaranja srpskih institucija na teatralan način, sa policijom koja nije ni potrebna, jako teško je postići dogovor oko toga“, ističe Gogić za Kosovo onlajn.

Mogućnost opstanka tih institucija vidi u njihovom licenciranju, ali smatra da se sa tim procesom zakasnilo.

„Kada je reč o institucijama Srbije na Kosovu tu su u velikoj meri propuštene šanse da se možda u neka mirnija vremena licenciraju neka javna preduzeća, da se generalno kroz kosovski pravni poredak prepoznaju neke ustanove Srbije koje deluju. To se moglo uraditi i u nekim situacijama se i činilo. Recimo Pošta u Gračanici je imala licencu. To je moglo da se uradi kada su Srbi bili u institucijama na severu Kosova i generalno kada je centralna vlast u Prištini bila otvorenija za neke takve inicijative“, kaže Gogić.

Smatra da će u slučaju dijaloga ključno pitanje biti oko kojih institucija je moguće postići dogovor.

„Kada je reč o svim institucijama Srbije koje još uvek deluju na Kosovu ili su nedavno zatvorene, one koje su u najboljoj poziciji su verovatno javna preduzeća komunalnog tipa jer su jedina u tim sredinama“, smatra ovaj politikolog.

Kao primer daje Javno komunalno preduzeće u Štrpcu koje je opstalo zato što je i Albancima to bilo u interesu.

„Kada je bio dijalog o dinaru, o platnom prometu, jedan od predloga je bio da se licencira Poštanska štedionica. To je srpska strana predložila kao rešenje, ali kosovska strana nije imala sluha, iako su i Albanci bili time pogođeni. Tako da je kompromis moguć, ali vrlo selektivno. Tamo gde Kosovo bude imalo interes da se tim ustanovama omogući da nastave da rade, daće neku vrstu ustupka, bilo tako što će izdati licence ili tako što će da ih preuzme u kosovski pravni okvir. Tamo gde nema njihovog interesa - neće dozvoliti njihov rad“, uveren je Gogić.

Objašnjava da bi u praksi to značilo da bi ove institucije zakonski bile prepoznate ili kao institucionalni deo kosovskog sistema ili kao privatna preduzeća koja rade uz licencu.

„Zavisno od statusa verovatno bi se razlikovalo od preduzeća do preduzeća, ali značilo bi da njegovo poslovanje legalno prema kosovskom pravnom okviru“, smatra Gogić.

Navodi dve mogućnosti kako bi neke od službi nastavile svoj rad.

Na primeru Vodovoda radnici bi mogli da se zaposle ili u okviru kosovskog sistema ili, u drugoj opciji, u privatnoj firmi koja bi sa dobijanjem licence stekla status pružaoca usluga.

„Srpski sistem je generalno za Kosovo nevidljiv. Srpske institucije za Kosovo ne postoje, kosovski pravni poredak ih ne prepoznaje. Ono što se dešava u praksi jeste da neka od tih preduzeća, čak i Trepča, ima i srpske upravne strukture“, objašnjava Gogić.