Da li je glavni most na Ibru podelio Kvintu?

Svi su jasni i jednoglasni. I svi osuđuju jednostrane poteze. Članice Kvinte do sada su izdale na desetine istovetnih saopštenja u kojima poručuju da „ne podržavaju“. Priština je za to vreme radila po svome, pa se u tim saopštenjima menjala samo ključna reč: „dinar“, „pošte“, „gradonačelnici“, „spacijalci“. I došlo se do „mosta“. Ipak, prošle nedelje Francuska je prvi put oštro poručila da jednostrane akcije utiču na svakodnevni život srpske zajednice. Da li je pitanje (ne)otvaranja glavnog mosta između Južne i Severne Mitrovice „kap koja je prelila čašu“ i podelila ili ujedinila Kvintu?

Piše: Arsenije Vučković

"Francuska oštro osuđuje porast jednostranih akcija kosovskih vlasti na severu zemlje koje utiču na svakodnevni život srpske zajednice. Ove akcije ugrožavaju napore za normalizaciju odnosa sa Srbijom, koji su preduslov za ostvarenje evropske perspektive za obe zemlje“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Francuske.

I nemački ambasador u Prištini Jorn Rode bio je krajnje jasan - nema govora o otvaranju glavnog mosta na Ibru.

„Ocena trenutne bezbednosne situacije jasno je pokazala da nije trenutak za otvaranje mosta. Sve dok smatramo da nije pravi trenutak za otvaranje mosta, moramo ostati u trenutnoj situaciji“, kazao je Rode.

I dok su vlasti u Prištini „prečule“ ova upozorenja, analitičar Muhamed Keljmendi izvlači zaključak da se Francuska direktno protivi otvaranju glavnog mosta na Ibru. 

"Francuska je ta koja insistira da most ostane onakav kakav jeste. Verujem i imam nadu da SAD, Nemačke i Engleske da most neće ostati granica usred Kosova. Ne možemo reći da Kurti nije znao koliki značaj ima most na Ibru za Amerikance", rekao je Keljmendi.

Analitičar Arben Meće otišao je i korak dalje rekavši da je „uznemirujući stepen neusklađenosti“ stavova premijera Aljbina Kurtija sa SAD i EU zbog čega je Kosovo postalo „vruća tačka“ u kojoj bi eventualni sukobi mogli da „isprovociraju eksplozije“.

Scenario (ne)poverenja

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Londonu Aleksandra Joksimović kaže da se Zapad, a posebno članice Kvinte, najviše pribojavaju upravo takvog scenarija i da njihova upozorenja ne treba shvatati olako.

„Ukoliko takve zemlje imaju procene da postoji bezbednosni rizik, mislim da oni verovatno imaju mnogo više informacija nego što mi o tome možemo komentarisati. Ali jako bitan aspekt je da bi u slučaju bilo kakvog izbijanja nemira zapravo Kfor bio na udaru i to je nešto što će oni koji su prisutni u Kforu svakako pokušati da izbegnu na svaki način“, ističe Joksimović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Naglašava da se namera otvaranja glavnog mosta na Ibru razlikuje od svih prethodnih poteza Prištine upravo po činjenici da bi mogla da ugrozi bezbednost pripadnika Kfora.

„Kfor je dao saopštenje da je spreman da ostane na mostu bez obzira na ono što se bude dešavalo, što znači da potencijalno Kfor biva ugrožen eventualnim akcijama i bezbednosnom destabilizacijom ukoliko Kurti bude nastavio da insistira na punom otvaranju mosta. U tom kontekstu se čini da je načinjeno i nekoliko poseta Prištini u pokušaju da se Kurti upozori da ne radi ništa nekoordinisano. Vidimo da je i direktor CIA bio tamo, treći čovek Natoa“, objašnjava Joksimović.

Jednostrani potezi Prištine, dodaje, za posledicu imaju i sve manje poverenja članica Kvinte u aktuelnog premijera.

„Već izvesno vreme Kurti svojim aktivnostima na određeni način gradi nepoverenje sa članicama Kvinte, koje su ga u velikoj meri podržavale. Međutim, nekoordinisane akcije su dovele do gubitka poverenja i sa podozrenjem se posmatraju najave nekakvih budućih akcija. Jedno od njih je i tema potpunog otvaranja mosta na Ibru. Ono što je bitno reći je da sve članice Kvinte smatraju da ne treba kretati u takvu akciju u ovom trenutku, da ona može biti veoma rizična“, ističe Joksimović.

Navodi da je Kvintu najviše brine mogućnost da se posle Ukrajine otvori neko novo krizno žarište u Evropi, a jednostrana akcija otvaranja glavnog mosta na Ibru bi, smatra, mogla da bude okidač u tom smeru.

„Svi su zabrinuti da se ne otvori neki novi bezbednosni problem i kao potencijal se vidi mogućnost da, recimo, jedna ovakva aktivnost može da pređe u nekontrolisani bezbednostni rizik. U tom kontekstu treba reći da su sve članice Kvinte realno protiv“, precizirala.

Komentarišući nedavno oštro saopštenje francuskog ministarstva spoljnih poslova u kome je od Prištine zatraženo da obustavi jednostrane akcije koje onemogućavaju život srpskoj zajednici na severu Kosova, Joksimović kaže da je ova zemlja, u odnosu na ostale članice Kvinte, od početka imala više razumevanja za poziciju Srba i Beograda.

„Francuska je uvek ta koja u određenim nijansama ima više razumevanja za poziciju Srba i Beograda i možda uvek ima za neku nijansu i snažnije, odlučnije izjave u odnosno na ostale. Ali, čini se da Kvinta u ovom trenutku nepodeljeno stoji iza toga da smatra da bilo kakva tema otvaranja mosta na Ibru za saobraćaj u ovom trenutku predstavlja bezbednostni rizik“, naglašava Joksimović.

Razloge vidi ne samo u tradicionalnim istorijskim vezama dve države, već i u aktuelnim bilateralnim odnosima Pariza i Beograda.

Otuda i saopštenje MSP Francuske vidi i kao svojevrsnu najavu posete predsednika Emanuela Makrona Srbiji.

„Postoje istorijske veze sa Francuskom. Postoji bliska i tesna saradnja u današnjem trenutku koja ima velike ekonomske aspekte, postoje česte postoje. Vidimo da predsednik Makron dolazi u svoju drugu posetu. Veoma značajno je reći da kada predsednik jedne takve zemlje dolazi po drugi put, to ima veliki značaj. Znači da Srbija za njega predstavlja bilateralno veoma važnog partnera i u tom kontekstu

možemo čak reći da je ova izjava jedan vid pripreme njegove posete gde su možda želeli da istaknu da Francuska ima razumevanja za određene bojazni, strahovanja i pozicije Srbije kada je u pitanju, evo u ovom trenutku, tema mosta na Ibru“, ocenjuje nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji.

(Predizborni) status kvo

Stručnjak za bezbednost iz Prištine Nuredin Ibiši kaže da je pitanje otvaranja glavnog mosta na Ibru neupitno zato što je dogovoreno 2017. godine, ali da je ova tema trenutno - status kvo.

„Sada smo između statusa kvo, između nesprovođenja i neotvaranja mosta i onoga što je Vlada Kosova navela da se to učini posle atesta mosta i drugih mera. Ali, verovatno će to biti u dosluhu ili u sporazumu sa međunarodnim faktorima, pogotovo sa našim strateškim partnerima“, objašnjava Ibiši za Kosovo onlajn.

Nema dilemu da bi jednostrani potezi bili pogrešni i da bi proizveli dodatne tenzije i napetosti.

„Ne možemo mi to da učinimo sami, suviše smo mali. Ne samo mi, nego i Srbija i Hrvatska u odnosu na velike sile. Može samo da proizvede da se ponovo govori o ratu i miru u ovom regionu. Zato sve mora biti u dogovoru i koordinaciji sa međunarodnim faktorom“, smatra Ibiši.

Bez obzira što ne dovodi u pitanje razloge da most bude otvoren, ne isključuje mogućnost da je otvaranje glavnog mosta na Ibru postalo i jedno od predizbornih tema.

„Ne ulazim u političke procene, može biti i to. Ali mostovi služe da se povezuju ljudi, zajednice, za protok vozila, robe... Nezamislivo je da se taj most konačno ne otvara zato što su svi ostali mostovi u funkciji. Međutim, verovatno u ovom trenutku postoji procena da to možda treba uraditi u neko dogledno vreme. Prema tome, ne bih rekao da li sada neka koalicija u vlasti ili neko drugi koristi ili je kritičan zbog toga, ali mislim da realno taj most treba da se otvori. Međutim, to se mora učiniti uz dogovor sa međunarodnim prisustvom na Kosovu i uz procenu situacije kako se situacija ne bi pogoršala. Ali, i to ne sme trajati unedogled“, zaključio je Ibiši.

Širi kontekst

Francuski istoričar i profesor geopolitike Univerziteta u Versaju Aleksis Trud ocenjuje za Kosovo onlajn da situacija oko Kosova mora da se sagledava u širom kontekstu slabljenja EU zbog čega i podrška Kvinte Prištini nije ista kao 2016. godine što je, ističe, dobra vest i za Srbiju i za Evropu.

„Situacija sa Kvintom nije ista kao 2016. godine kada se stvorio taj dogovor oko Kosova i Metohije. Javno mnjenje u Francuskoj se promenilo. Isto je i u Nemačkoj. Podrška Nemačke albanskoj strani nije toliko jaka kao pre osam ili deset godina. Kvinta je ipak podeljena i mislim da je to dobra vest ne samo za Srbiju već i za Evropu zato što situacija na Kosovu mora da se sagleda u širem kontekstu, uključujući i slabljenja evropske zajednice, evropske vojne snage i u kontekstu novog svetskog poretka“, kaže Trud.

Komentarišući reakciju Ministarstva spoljnih poslova Francuske da jednostrani potezi Prištine utiču na svakodnevni život srpske zajednice Trud kaže da Kvinta u tom smislu nije podeljena, ali da zvanični Pariz od 1999. godine ima ambiciju da štiti sve manjine na Kosovu.

„Jedina stvar koja je nova je da ipak, po mom mišljenju, a to se vidi svaki dan i u Briselu i u Njujorku, da albanska strana ima sve manje i manje podrške velikih sila. To je veoma interesantno jer valjda će to prouzrokovati da se u miru donose odluke u korist manjinskih zajednica“, smatra ovaj istoričar.

Dodaje da politika aktuelnog premijera Aljbina Kurtija nailazi i na sve manje podrške među samim Albancima.

„Politiku Aljbina Kurtija ne podržava albanski narod. Dosta Albanaca sa Kosova je otišlo u inostranstvo. Otišli su da rade po celoj Evropi“, ističe Trud.

Odbacuje mogućnost da bi jednostrana odluka o otvaranju glavnog mosta na Ibru mogla da proizvede veće tenzije ili čak, kako navode neki albanski analitičari „eksploziju“ nasilja.

„Kao i svaki put, mislim da će biti tenzija, provokacija naročito sa albanske strane, ali da to ipak neće prouzrokovati veliki sukob. Moramo da razmišljamo da taj sukob ne bi bio ni u interesu Amerike, a još manje Rusije. Znamo takođe i pozicije Kine koja je uvek bila jaka po pitanju Kosova i Metohije i ona nikada ne bi podržala nove tenzije i neki novi rat“, zaključuje profesor Trud.

Rizici i očekivanja

Programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić smatra da zemlje Kvinte, a pre svega SAD i EU „imaju alate“ za odvraćanje od jednostranih poteza, uključujući i otvaranje glavnog mosta na Ibru, a da Priština očekuje da bi Nemačka i Velika Britanija mogle tome da se suprostave.

U razgovoru za Kosovo onlajn Milić ističe da je za Prištinu najveći rizik ukoliko EU direktno, zajedno sa SAD zapreti konkretnim negativnim merama koje bi mogle da proizvedu neki oblik sankcija Kosovu.

„To bi bio najveći alat za odvraćanje. I to bi podrazumevalo sve države koje se manje ili više ne slažu sa tom odlukom bez obzira da li su to javno proklamovale ili ne. Ukoliko to bude zvanična američka i evropska pozicija poruka je vrlo jasna“, kaže Milić.

Podseća da su zemlje članice Kvinte do sada pokazale jedinstvo po pitanju suprostavljanja odluci o jednostranom otvaranju glavnog mosta na Ibru, ali da se Priština nada da bi Nemačka i delimično Velika Britanija mogle da po tom pitanju imaju „nešto pomiriljivije tonove“

„Do ovog trenutka nismo čuli ni jednog zvaničnika iz Kvinte, iz bilo koje države Kvinte ko je javno podržao ovu odluku. Čak naprotiv, videli smo nekoliko zvaničnika, predstavnika ovih država koji su osuduli ovu odluku i smatraju je nepotrebnom eskalatornom merom. To smo mogli da čujemo iz Francuske, SAD. Ono što pretpostavljam postoji kao očekivanje Prištine je da bi Nemačka mogla da ima nešto više pomirljiv ton u odnosu na konkretno delovanje i pretpostavljam i u odnosu na Veliku Britaniju, ali više oslanjajući se na prethodne obrasce“, kazao je Milić.

Podsetio je da je prethodna vlada Velike Britanije na čelu sa Konzervativcima, ali i kroz Odbor za spoljne poslove parlamenta „definitino stajala na pozicijama Prištine“.

„S obzirom da je došlo do promene vlade u Velikoj Britaniji nismo još videli toliko jasne pozicije Laburističke partije po ovom pitanju zato što se tom temom nije bavila“.

Kada je reč o stavu Nemačke Milić ne isključuje mogućnost promene „tona“ u odnosu na ostale članice Kvinte.

„Pretpostavljam da u ovoj ponudi država najviše bismo mogli da vidimo od Nemačke neki ton koji bi mogao da bude različit, ali ga još ne vidimo, makar ne javno“, zaključio je Milić.