Da li je izlazak Srbije odgovor na ulazak Kosova u međunarodne organizacije?

Najava da bi Srbija, ukoliko Kosovo dobije članstvo u Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama, mogla da izađe iz istih, podstakla je debatu u stručnoj i široj javnosti. Ali koliko god vagali prednosti i mane takvog postupka, politika nije matematika i do rezultata je teško doći. Možda je najtačnija ocena da je takva situacija slična dilemi u čuvenom Tamnom vilajetu, koja bi u ovom slučaju glasila: Ako izađe – kajaće se, ako ne izađe – opet će se kajati.

O mogućem istupanju iz Saveta Evrope govorio je i sam predsednik Srbije, a sličnu poruku imao je i Vladimir Đukanović, kada je u pitanju Parlamentarna skupština Natoa.

Nikome se, sigurno, ne izlazi iz međunarodnih foruma gde se glas Srbije ipak čuje – koliko god da se postupa suprotno njenim interesima – u nadi da su neki delovi međunarodnog prava ipak preživeli gruba kršenja i da će, kad-tad, početi opet da se poštuju.

Ono na šta zvanični Beograd pokušava da upozori, a sa čim su saglasni i naši sagovornici, jeste činjenica da je ovakvim postupcima ugrožena ne samo pozicija Srbije, već da međunarodna zajednica sama sebi izmiče tlo ispod nogu.

Otvaranjem vrata za presedan ovog ranga, otvara se i Pandorina kutija za sve ostale izuzetke od pravila, koji, kao rđa, počinju da nagrizaju ustaljene principe, sve dok ih potpuno ne onesposobe.

Srbija ne bi trebalo da napušta međunarodne organizacije čak i ako Kosovo dobije članstvo, jer je učešće u njima prilika da se iznesu stavovi i argumenti, što je bolje nego da bude odstranjena iz odlučivanja, kaže za Kosovo onlajn spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović i ocenjuje da situacija liči na jednu vrstu tamnog vilajeta - "možete se kajati ako jedno učinite, a možete se kajati i ako to ne učinite". 

"Moje stanovište je da ne treba napuštati te organizacije, bez obzira što sam rekao da je krajnje delikatna situacija da budete u jednoj organizaciji kao što je Savet Evrope zajedno sa delom svoje teritorije, to je apsurdna situacija", ističe Stojanović.

On ističe da ovakva situacija nikada do sada nije postojala u istoriji te evropske organizacije. 

"I iz onih razloga koji su se ovde često koristili kao metafora da je bolje biti za stolom, nego na stolu, biti na neki način subjekt, a ne objekt, učestvovati u jednoj organizaciji gde možete saopštiti neke svoje argumente i stavove bolje je nego da budete potpuno odstranjeni, jer je svaki novi ulazak u te organizacije malo komlikovaniji i dramatičniji", objašnjava naš sagovornik, podsećajući da je napravljen prekid nakon bivše Jugoslavije i da je Srbija tek 2003. ušla u tu organizaciju.

Stojanović podseća da je Savet Evrope neka vrsta legitimacije demokratskih odnosa, vladavine prava i pogotovu odnosa prema manjinama u jednoj zemlji.

"Zbog toga je krajnje čudno da je recimo to favorizovanje Kosova, koje ne ispunjava – nezavisno od one liste koju je Bakojani pomenula – te elementarne uslove za ulazak: niti je država, niti štiti manjinska prava po standardima kakvi su evropski. Iz svih tih razloga apsurdno je sedeti za istim stolom sa delom svoje pokrajine. Vagaće se šta je dobro, a šta nije, ako se povuče jedan potez ili drugi. To otprilike liči na neku vrstu tamnog vilajeta. Možete se kajati ako jedno učinite, a možete se kajati i ako to ne učinite", navodi. 

Dodaje da je ista situacija i što se tiče Parlamentarne skupštine Natoa, ali da je ipak sada prva stepenica Savet Evrope.

"Ja ne verujem da će to brzo bit realizovano i biće vrlo interesantno kako će se ponašati zemlje koje su u ovom času, u ovom komitetu glasale za prijem, jer to su pojedinci i poslanici. Biće interesantno kako će se odlučivati u Skupštini gde treba dve trećine. Hoće li zaista Kosovo, bez obzira na tu snažnu podršku koju ima od veoma moćnih zemalja, to obezbediti i kako će se konačno glasati u Komitetu ministara koji definitivno odlučuje, to je ta treća stepenica", kaže Stojanović.

Podseća da se u Crnoj Gori otvorila politička rasprava jer je njihova predstavnica u SE glasala protiv ulaska Kosova, ali su dosta partija koje su se javile i oglasile bile veoma kritične prema tom postupku.

"Vrlo će biti interesantno na tim novim stepenicama, to se neće brzo završiti", zaključuje Stojanović.

Najvažnije je u diplomatiji imati otvorena vrata da svoje stavove i poglede na određene stvari plasirate na pravo mesto, tako da nije rešenje da se Srbija povuče iz Saveta Evrope, čak i da Kosovo dobije članstvo u toj organizaciji, navodi za Kosovo onlajn bivši ambasador Srbije pri UN Branko Branković.

"Ja sam ubeđen da podhitno treba poslati svim našim ambasadama i ambasadorima u zemljama članicama SE da krenu u akciju na najvišem mogućem nivou, što će reći da traže prijem kod ministara i da objasne, a ne treba mnogo objašnjavati, glavnu stvar - Kosovo nije država. Po pravilima koja su do sada poštovana, samo su države članice UN primane u SE", ističe Branković. 

Podseća da članstvo Kosova još uvek nije rešena stvar, jer treba da prođe Parlamentarnu skupštinu SE i Savet ministara i dodaje da je "politika čudna stvar i u politici što je danas da, sutra je ne".

On ističe i da je postojeći međunarodni poredak "gotov", uključujući i Nato koji je, kako ocenjuje, postao poluozbiljna organizacija.

"U ovom trenutku sve te zemlje koje guraju Kosovo, a to je, kako ih ja zovem, Trijumvirat – SAD, Nemačka i Velika Britanija – pošto-poto hoće da nešto izvuku ne bi li rekli 'Evo, vidite, to je opravdanje zašto smo bombardovali Jugoslaviju'. Ali to ne mogu da nađu", poručuje Branković.

Prema njegovim rečima, ako Kosovo i uđe u SE, a Srbija ostane u toj organizaciji, to ne znači da Srbija prihvata to članstvo. 

"Mi smo u UN, ali ne znači da moramo da imamo diplomatske odnose sa svima. U UN postoje od SAD pa na dalje evropske zemlje koje su priznale Kosovo, ali to ne znači da smo mi izašli iz UN. Najvažnije je u diplomatiji, u politici imati otvorena vrata za pristup da svoje stavove i poglede na određene stvari plasiraš na pravo mesto. Prema tome, nije rešenje da se negde povučemo, naprotiv, treba da ostanemo u SE", smatra naš sagovornik. 

Štaviše, dodaje, treba da budemo svugde, jer su Srbiji na taj način vrata otvorena da kaže šta misli.

"Ali ako nismo, gde ćemo da kažemo? To što će naše novine da pričaju ili televizija, to je lepo, ali u SE, to što imamo da kažemo moraju svi da čuju i to će da ode u sva moguća sredstva javnog informisanja, a otići će i u vrh država koje su članice", zaključuje Branković.

Ne bi bilo dobro da Srbija izađe iz Saveta Evrope ukoliko Priština postane član te međunarodne organizacije, ističe za Kosovo onlajn Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike i napominje da ostanak u Savetu Evrope, Srbiju ni pravno, ni politički ne karakteriše kao zemlju koja priznaje Kosovo.

Subotić podseća da je Srbija postala članica Saveta Evrope 2003. godine, što je bio civilizacijski iskorak koji je zemlju nakon 5. oktobra 2000. godine uvrstio u red savremenih evropskih demokratija.

Upozorava, međutim, da postoje brojne optužbe da Srbija demokratski stagnira ili nazaduje, pa bi se ti strahovi dodatno uvećali potencijalnim izlaskom iz Saveta Evrope.

"Savet Evrope je organizacija na evropskom nivou koja okuplja države koje hoće da zagovaraju razvoj demokratije i ljudskih prava, a izlaskom bi se onemogućilo našim građanima da imaju pristup Sudu za ljudska prava u Strazburu, što je do sada bio slučaj. I konačno, članstvo u Savetu Evope je jedan međukorak ka punopravnom članstvu u EU. Ne mogu da zamislim članstvo u EU, ukoliko nema članstva u SE i mislim da su naši lideri svesni toga", kaže Subotić.

Ocenjuje da se oni zbog toga i fokusiraju na "podizanje uloga" i , kako kaže, "bave politikom strateške dvosmislenosti, šireći strahove da Srbija može na taj način da reaguje".

Smatra, ipak, da je realističnije da će Srbija početi da bojkotuje određene sastanke, konfiguracije i na taj način pošalje poruku da neće tolerisati članstvo Kosova u Savetu Evope.

Prema njegovim rečima, ostanak Srbije u Savetu Evrope u slučaju članstva Kosova, ne znači da se Srbija miri sa tim, jer je više puta rekla da ni na koji način ne priznaje "de jure" nezavisnost Kosova.

"Mi već sedimo sa njima na brojnim sastancima na regionalnom nivou, na nivou EU, pozivani smo svi zajedno na najvišem nivou, učestvujemo u velikom broju organizacija i šire od toga. Dakle, dosadašnje članstvo u organizacijama nije predstavljalo signal da Srbija priznaje Kosovo. Sa Savetom Evrope, to bi značilo da će Kosovo barem težiti da pošalje poruku državama u Evropi koje ne priznaju Kosovo da su oni država koja je savremena, demokratska i poštuje ljudska prava. Tako će želeti njih da ubede. Ali, iz perspektive Srbije, to nas pravno, politički, ni na koji način ne karakteriše kao zemlju koja priznaje Kosovo", zaključuje Subotić.