Da li je Kosovo bliže „vladi jedinstva“ ili novim izborima?

Izvor: Kosovo Online/Ilustracija

Igra se do 61, ali rezultat na semaforu isti, već mesecima. Rešenje nudi lider DSK Ljumir Abdidžiku kroz „vladu jedinstva“. „Sakupite 19 glasova, ostale pribavljam ja“, odmah je odgovorio novo-stari predsednik DPK Memlji Krasnići. I opozicija i Pokret Samoopredeljenja da bi došli do većine „jure“ podršku manjina, ali pitanje je, sve i da ih „ujure“, koliko bi takva koalicija bila stabilna, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

Matematika je jasna - nema matematike. Ovom logikom je propao i 35. pokušaj da se konstituiše devet saziv kosovskog parlamenta.

„Za je glasao 51 poslanik, jedan protiv, nema uzdržanih. Nema kvoruma. Vidimo se ponedeljak u 11 časova“, kazao je predsedavajući Avni Dehari.

Nema na Kosovu ni naznake na koji način bi moglo da se izađe iz institucionalne krize. Jedno od mogućih rešenja je ponudio Abdidžiku - „plan od 15 tačaka“.

Ambiciozne ustavne reforme, povećanje plata, rešenje za energetsku krizu, obnova partnerstva sa SAD i EU… samo su neke od tačaka tog programa.

„Predložio sam ga zato što je država blokirana. Zato što nema funkcionalne skupštine. Zato što nema funkcionalne vlade. Zato što nema legitimnog predstavljanja. Zato što, pre svega, nema ničeg drugog poštenog što se dešava iza kulisa što nas vodi ka približavanju i rešenju - šta god to bilo“, objasnio je Abdidžiku.

Plan predviđa i „vladu nacionalnog jedinstva“ koja bi, kako je objasnio, bila „kraj blokade i početak nacionalne stabilnosti“ , a trajala bi do izbora novog predsednika Kosova.

„Matematika je vrlo jednostavna - samo 19 glasova DSK, ostalo pribavljam ja i stižemo do 61. Matematiku znate i vi, i ja, i svako - ovde ima poslanika Kosova, bez Srpske liste, s kojima bivše opozicione stranke mogu da formiraju većinu od 61 glasa“, uzvratio je lider DPK Memlji Krasnići.

„Magična brojka“

I saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković uz pomoć matematike objašnjava institucionalnu krizu na Kosovu.

„Matematika je jasna. Samoupredeljenje ima 48 mandata, tri najveće opozicijalne stranke, DPK, DSK i ABK-Nisma imaju zajedno 54. Dakle, njima treba ta 'magična' brojka od 61. Jedna opcija je zapravo da privole deset manjinskih glasova, ali ne Srpske liste, nego deset manjinskih glasova ostalih nacionalnih manjina, dakle Bošnjaka, Roma, Aškala i Egipćana. Uz tih deset glasova opozicija bi u teoriji mogla da skupi 64 glasa, odnosno 64 mandata u parlamentu i bez Srpske liste“, kaže Pavković.

Ipak, u razgovoru za Kosovo onlajn podseća da su „brojke i statistiika“ jedno, a realnost nešto sasvim drugo.

„Videli smo da je teško i za Kurtija da pridobije glasove manjina, a još će teže biti i za opoziciju, jer to je već jedna koalicija od tri, odnosno četiri stranke, plus stranke nacionalnih manjina. I to bi svakako bila jedna vrlo nestabilna vlada, kao što bi bila i neka Kurtijeva sa manjinama. To bi u političkoj teoriji bila neka 'minimalna vlada' sa 61, 62 ili 63 glasa koja bi bila sklona lakom obaranju“, smatra Pavković.

Prvi izazov za takvu vladu, bez obzira ko je bude fomirao, biće predstojeći izbor predsednika Kosova u parlamentu.

„Taj izbori dolazi početkom 2026. i to će biti ozbiljan test za vladu ko kod da je formira“, uveren je Pavković.

Na pitanje koliko je izvesno da dođe do dogovora između DSK i DPK ovaj analitičar smatra da je ključna tačka sporenja ko bi bio novi premijer.

„To je pitanje njihovih međusobnih odnosa, lidera ove tri stranke, i da li bi se otvorilo pitanje ko bi bio premijer. To je pitanje koje može zapravo u startu da uništi pregovore zato što i DPK i DSK imaju ambicije da dobiju premijersku poziciju i to samim tim otežava bilo kakav koalicioni sporazum. Da li će oni staviti iznad svega interes da smene Kurtija i Samopredeljenje, ili pak lične ambicije, to ostaje da se vidi, ali ukoliko lične ambicije budu u prvom planu onda teško da će opozicija smoći snage da formira vladu“, uveren je Pavković.

Kapacitet „političke klase“

Profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku ne želi da se previše bavi matematikom.

Uveren je da dosadašnji tok konstitutivne sednice kosovskog parlamenta pokazuje da „političke klade“, stranke i vlasti i opozicije, „pokazuju kapacitet“ da se bave isključivo „malim političkih problemima“, a ne ključnim pitanjima kao što su članstvo u EU ili pristupanje Natou.

„Ne mislim da se ono što se dešava na Kosovu ikada dogodilo u svetskoj parlamentarnoj političkoj istoriji. Oni ne uzimaju u obzir interes države, a to je stvaranje institucija. Dakle, kapacitet ove političke klase je da se nosi sa veoma malim političkim problemima. Zato se postavlja pitanje kakav je pristup ove političke klase uopšte rešavanju drugih problema: članstvom Kosova u EU, pitanjem priznanja pet zemalja EU, članstvom u Natou i drugim globalnim pitanjima u koja su mnogo važnija za Kosovo od ovih u parlamentu“, kaže Mazreku za Kosovo onlajn.

Komentarišući ideju DSK o formiranju „vlade jedinstva“ Mazreku ističe da je najoptimalnije rešenje kako bi se prebrodila politička kriza stvaranje šire koalicije u kojoj bi bila i većinska stranka, Pokret Samoopredeljenje.

„Ali ta ideja je propala. Opozicija u ovom slučaju ima pravo. Ne bi trebalo da blokadama uslovljavamo jedni druge jer time se šteti interesu Kosova, a to je formiranje stabilne vlade“, naglašava Mazreku.

Otuda dosadašnji tok konstituisanja parlamenta ocenjuje štetnim, a za to krivi i pobedničku, ali opozicinine stanke.

Pokret Samoopredeljnja zato što insistira na Aljbuljeni Hadžiu kao novoj predsednici Skupštine, a ostale zato što insistiraju da se o njoj ne glasa.

„Ove stranke su dovele Kosovo do tačke u kojoj treba da se reši problem koji, po mom mišjenju, ne postoji. Nema političih argumenata za to jer predsednik skupštine nema nikakva izvršna ovlašćenja, već treba da bude ujedinjujuća figura koja obezbeđuje nesmetan rad parlamentarnih sednica. Možda bih uspeo da shvatim da se radilo o insistiranju na stvaranju vladajuće koalicije“, precizira Mazreku.

Dodaje da bez obzira što ne razume predsednika Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija zbog čega insistira na izboru Hadžiju, on bi, da je u politici, bezuslovno glasao za kandidata koga predlaže najveća stranka.

„U međuvremenu, kosovska politička klasa se ponaša kao da Kosovo nema političkih problema“, uveren je Mazreku.

Upitan zbog čega i Pokret Samoopredeljenje, ali i opozicione partije ne vide moguću koaliciju sa Srpskom listom, a premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti ističe da je trebalo da bude zabranjena, Mazreku ističe da je SL važeća stranka na Kosovu koja je učestvovala na izborima.

„Ako se pozivamo na Radoičića ili nekog drugog visokog funkcionera SL, nije da ni u drugim strankama nije bilo slučajeva gde su lideri bili umešani u nezakonite situacije“, podseća.

Tvrdi da otuda treba razgraničiti odgovornost Radoičića za krivična dela koja mu se stavljaju na teret i rad Srpske liste.

„Interes Kosova je u koracima koji vode ka integraciji onih koji još uvek nisu konstruktivni u njegovom ustavnopravnom sistemu“, smatra Mazreku.

Koalicioni „potencijal“

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić nas vraća na „matematiku“.

„Ako opozicione partije imaju dovoljno glasova da mogu da formiraju vladu, verujem da će naći i dovoljno glasova da mogu da formiraju i parlament. Kosovo je ušlo u institucionalnu krizu iz koje nema jednostavnog izlaza. Ovde nije u pitanju samo izbor predsednika Skupštine, nego i formiranja jedne nove skupštinske većine. Sva je prilika da će se pre ići na neke nove izbore, nego što će se političke partije međusobno usuglasiti da mogu da formiraju vladu“, kaže Mijačić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Za njega je jedino dilema da li će ti vanredni izbori biti organizovani zajedno sa lokalnim, ili pre ili kasnije.

„Svaka odluka će nositi neke svoje izazove, ali vreme će pokazati. Mislim da je u ovakvim okolnostima jako teško da se formiraju institucije, pre svega skupština, a kasnije i vlada“, naglašava.

Komentarišući moguću saradnju DPK i DSK, Mijačić podseća da je takva koalicija već postojala, a njena „repriza“ ne bi bila uspešna zbog činjenice da bi stranka Aljbina Kurtija predstavljala „jaku opoziciju“.

„To bi uvelo Kosovo u jednu dodatnu političku nestabilnost. Aljbin Kurti nije pobedio na izborima, ali je osvojio najviše glasova. On će predstavljati jednu jaku opoziciju i verujem da takva vlada ne bi mogla da dugo traje. Prosto, negde se sve čeka i na izbor predsednika Kosova koji sledi sledeće godine u martu. I to je veliki deo ovog kalkulusa“, uveren je Mijačić.

Ključni problem vidi u činjenici da ni jedna stranka nema dovoljno veliki „koalicioni potencijal“.

„Kurti koji je ubedio sebe da može samostalno da vlada, to više ne može ili može uz pomoć manjinskih stranaka što je opet na nivou 61. glasa što nije stabilnost koju je imao u prethodnom periodu, a jako teško se odriče te stabilnosti i samovolje u vladanju. On je poslednje četiri godine samovoljno vladao kako je hteo. S druge strane, opozicione partije nemaju dovoljno glasova da mogu da obezbede društvenu stabilnost na Kosovu“, naglašava Mijačić.

Otuda, ponavlja, rešenje su ili novi izbori ili će se u jednom trenutku u ovaj proces uključiti SAD.

„Oni će formirati vladu onako kako njima najviše odgovara“, smatra on.

Upitan koliko je realno očekivati formiranje „vlade jedinstva“ Mijačić je tu skeptičan.

„Mislim da nije. Vlada nacionalnog jedinstva je već postojala za vreme Unmik mandata i to nije funkcionisalo. Ne verujem da to može biti opcija“, smatra Mijačić.