Ljači: Odluka u slučaju protiv Tačija i ostalih ima za cilj da okalja OVK

Novinar i analitičar Dritan Ljači kaže za Kosovo onlajn da je očekivao da četvorica bivših lidera OVK budu proglašeni krivim, ali da, gledajući presudu i obrazloženje koje je dato uz nju, smatra da u njoj postoji mnogo nedostataka, odnosno da je reč o nekoj vrsti kolektivne kazne.

Ljači kaže i da je očekivao daleko blažu kaznu od one koju je tražilo tužilaštvo, u visini od 45 godina zatvora.

„Iako je od početka rečeno da ovo nije presuda protiv OVK, niti protiv rata OVK, koji smatram ratom za slobodu, već da je reč o individualnoj presudi za zločine koje su počinili ljudi sa liderskim odgovornostima u tom ratu, kada je reč o odgovornosti pojedinca, govorimo o ljudima koji su se borili za svoj narod na Kosovu i pomogli Kosovu da postigne nezavisnost. Dakle, bili su spremni da žrtvuju svoje živote. U tom smislu, razumljivo je da je teško odvojiti njihovu odgovornost od odgovornosti OVK. Vidim ovo kao odluku koja u suštini, čini se, indirektno ima za cilj da okalja oslobodilački rat OVK, iako to sudije nisu rekle. Bilo bi logično da se ovo ne kaže u ovoj formi“, kaže Ljači.

On ističe i da ovo deluje kao opšta odluka, a ne odluka koja se odnosi na pojedinca.

„Dakle, uloga Hašima Tačija kao političkog lidera naglašena je u saopštenjima koja je izdala sama OVK, kao, na primer, u saopštenjima o kolaboratorima. Zamislimo sebe na terenu gde se vode borbe, gde postoje različite zaraćene snage, gde postoji uticaj agencija, postoje kolaboratori i tako dalje. Da li se jedna ili više izjava protiv kolaboratora mogu uzeti kao osnova za osudu političkog lidera? To je, defakto, uradio Specijalizovani sud u Hagu. Vidimo da imena svedoka nisu navedena. Kaže se da je neko video nekoga kako krvari ili je video ljude vezane lancima, ali nam se zapravo ne kaže ko su ti ljudi. Dakle, ko su ti ljudi koji su mučeni i kakva je bila njihova uloga u ovom ratu? Da li su oni zaista bili kolaboratori?“, rekao je Ljači.

On podseća i da je Kosovo na neki način dalo ovu vrstu legitimiteta Specijalizovanim većima u Hagu.

„Dakle, moramo reći da je to i naša greška, odnosno greška Kosova, koje je oduzelo sopstveni pravni legitimitet i dalo ga Specijalizovanom sudu, kao što je onaj u Hagu. Ako tražite primere, ne verujem da postoji bilo koja druga zemlja u Evropi koja, uprkos tome što je umešana u određeni rat i uprkos zločinima koji su počinjeni, ima Specijalizovani sud u Hagu koji osuđuje te zločine i ljude poziva na odgovornost za učešće u njima. Osim toga, ovo postaje očiglednije kada se vidi da druga zaraćena strana, koja je takođe počinila masakre, nedostaje pred ovim sudom. Govorimo o masakrima koji nisu počinjeni samo na Kosovu, već i o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, ratovima u Bosni, Hrvatskoj i tako dalje, a osuđeni se broje na prste jedne ruke. Kada je u pitanju Kosovo, Haški tribunal temeljno ispituje ratne zločine i to je dobra stvar, ali je trebalo da postoji i insistiranje na istragama i osudama sa druge strane“, završava Ljači.