Da li je preuzimanje vlasti na severu dovoljno za deeskalaciju i ukidanje sankcija EU?

Prenos vlasti na severu Kosova i početak formiranja ZSO obaveze su koje Priština, prema nacrtu teksta Saveta Evropske unije o proširenju, mora da ispuni kako bi došlo do ukidanja kaznenih mera koje je pre dve i po godine Evropska unija uvela Kosovu. Jedna od njih ispunjena je juče kada su novoizabrani predsednici opština i odbornici na severu preuzeli dužnost. Da do deeskalacije situacije na severu ne može doći samo preuzimanjem vlasti od albanskih gradonačelnika, već da je to dublji problem, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Milena Miladinović

Postepeno ukidanje sankcija najavljeno je u maju ove godine, prilikom posete visoke predstavnice Kaje Kalas Prištini, ali pod uslovom da Kosovo smanji tenzije na severu, dok se u nacrtu teksta Saveta Evropske unije o proširenju, u koji je Koha imala uvid, prenos vlasti u opštinama na severu nakon lokalnih izbora pojavljuje kao uslov.

Savet EU održaće sastanak 18. i 19. decembra, a prema rečima naših sagovornika odluka koja bude doneta o kaznenim merama pokazaće stav EU prema Kosovu i politici premijera u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju.

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorava da bi ukidanje mera bio „poklon“ Kurtiju pred vanredne parlamentarne izbore 28. decembra, dopisnik Kohe iz Brisela Augustin Paljokaj sumnja da do toga može doći.

Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da je otežavajuća okolnost za Kosovo to što nema formirane institucije i nije izvesno da će se politička kriza završiti nakon decembarskih izbora.

Po pitanju deeskalacije na severu, mišljenja su da preuzimanje vlasti srpskih gradonačelnika i odbornika nije dovoljno da do smirivanja situacije dođe, već da su potrebne akcije u kojima će lokalnoj vlasti biti potrebna podrška centralnog nivoa.

Veći problem od primopredaje dužnosti

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da je deeskalacija mnogo dublji problem, te da odluke koje su u opštinama na severu donete u protekle tri godine ne može nova lokalna vlast da promeni sama.

„Problem je mnogo dublji i pokazaće se kao mnogo veći nego kao prosta primopredaja mesta predsednika opštine. Veliki broj odluka koje su doneli nelegitimni gradonačanici u prethodne tri godine je nešto što ne može da promeni lokalna samouprava sama. Mora da ima podršku centralne vlasti iz Prištine, a imajući u vidu kakav je stav Kurtija prema srpskoj zajednici, malo je verovatno da će oni odjednom promeniti svoj potpuno negativan stav prema sposobnosti srpske zajednice da brine o sebi politički“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn. 

Kako ističe, za deeskalaciju je potrebno da se Srbi vrate u kosovske institucije, što je, podseća, napomenula i EU, zbog čega misli da Savet EU neće ukinuti sankcije Kosovu.

„Deeskalacija se, po mom mišljenju, može reći onog trenutka kada srpski gradonačelnici i srpske opštine operativno počnu da menjaju neke stvari. Da li su to imena ulica, da li su to blokade određenih ekspropriacija koje je centralna vlast uradila zbog policijskih baza i tako dalje... Isto tako i dolazak srpskih kadrova u tužilaštva i u policiju. Dakle, to je nešto što su iz Evropske unije napomenuli, što meni na neki način daje nadu da na Savetu neće biti skinute mere, a to je da je potrebno malo dublje posmatrati stvari“, dodaje naš sagovornik.

Vujinović naglašava da će se, u zavisnosti od odluke EU o ukidanju sankcija Kosovu, videti da li EU podržava politiku kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, ili će pružiti podršku opozicionim partijama na putu ka formiranju opozicione vlade.

„Ono što mene dalje plaši jeste činjenica da će ta odluka biti u osvit novih parlamentarnih izbora na Kosovu, gde ćemo tačno po odluci videti koga podržava Evropska unija. Dakle, ako Evropska unija skine mere ili donese neku odluku da će mere biti skinute postupno u naredna tri meseca, ona podržava Aljbina Kurtija, time podržava i njegovu politiku prema srpskoj zajednici. Ako pak kaže ne, nije dovoljna deeskalacija, mora Zajednica srpskih opština, bar da počne da se o njoj govori, onda će biti jasno da oni daju podršku opozicionim partijama koje sada sve više razmišljaju o toj nekoj velikoj postizbornoj koaliciji, kako bi same formirale vlast“, zaključio je Vujinović.

Aktivan odnos u dijalogu

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović istakla je da sankcije koje je Evropska unija uvela Kosovu nikada nisu u potpunosti implementirane, i da je pored deeskalacije na severu, uslov za njihovo ukidanje i aktivan odnos u dijalogu sa Srbijom, što je, kako kaže, nerealno očekivati zbog toga što prištinske institucije još uvek nisu formirane, a slede i novi izbori.

„Prvo moramo početi od toga da sankcije koje su Kosovu uvedene nikada do kraja nisu u potpunosti i implementirane i da su one bile prevashodno simboličkog karaktera. Osim deeskalacije na severu, mislim da je jedan od ključnih momenata bio i aktivan odnos prema dijalogu Beograda i Prištine koji i dalje izostaje. Izostanak institucija i njihovog formiranja posle izbornog procesa dovodi do novog ciklusa izbora. Prema tome, u ovom trenutku je nerealno očekivati da bi do nekakvog značajnijeg prodora u samom procesu dijaloga moglo doći, naročito na višem nivou“, kazala je Joksimović za Kosovo onlajn.

Navodeći da je srpska zajednica na lokalnim izborima vratila opštine koje joj, kako kaže, pripadaju, jer u njima čini većinu, ističe da to ne mora da znači i deeskalaciju.

Prema njenim rečima, za pitanje deeskalacije na severu Koova odgovor će se videti u narednom periodu, ali ne pre okončanja izbornog ciklusa.

„Što se tiče lokalnih izbora koji su održani, srpska zajednica je učestvovala i osvojila je ono što je bilo i očekivano, vratila je one opštine u kojima čini većinu. Da li je sama ta činjenica dovoljna da se može zaključiti da je u budućnosti očekivana deeskalacija, to je pitanje za koje ćemo odgovor videti tek u vremenu koja je pred nama, ali imajući u vidu da sledi predizborna kampanja, čini se da će ova tema opet biti visoko na agendi u obraćanju biračima, pa nisam sigurna da će takva vrsta deeskalacije biti obezbeđena pre okončanja novog izbornog ciklusa“, rekla je Joksimović.

Na pitanje da li se ukidanje sankcija Kosovu može očekivati pre decembarskih izbora, Joksimović navodi da su EU i zemlje koje pružaju podršku Prištini nezadovoljne premijerom Kosova u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem.

„Hipotetički je uvek veoma teško govoriti, ali ono što je evidentno je da su u dužem vremenskom periodu Evropska unija i zemlje koje podržavaju Prištinu nezadovoljne aktivnostima aktuelnog tehničkog premijera. Čini mi se da ne postoji politička volja u kontekstu bilo kakve podrške njegovoj opciji na budućim izborima“, naglasila je Joksimović.

Bez stabilnosti do maja naredne godine

Politički analitičar Škeljzen Maljići istakao je da se na Kosovu ne očekuje stabilnost sve do maja meseca naredne godine, navodeći da decembarski izbori mogu da dovedu do nove krize.

Maljići je, po pitanju ukidanja sankcija, za Kosovo onlajn rekao da se ne zna kada će Kosovo imati novu vladu.

„Situacija oko izbora je delikatna, mi ne znamo kada ćemo imati novu vladu, jer je cela ova godina prošla u igrama, smicalicama i odlaganjima koje je diktirao Kurti. Izbori će biti krajem decembra, dok se prebroje, dok se vidi kakav će biti rezultat, to može da potraje i dva do tri meseca, možda izbije i nova kriza. Predviđa se i da će predsednica Kosova dati ostavku, pa da se odmah ide na nove izbore. Biće dosta komplikacija i do maja meseca nećemo imati stabilnost“,  kazao je Maljići.