Da li je sud rešio sve nedoumice, može li Kosovo brže do institucija posle decembarskih izbora?

Odluke Ustavnog suda o konstituisanju Skupštine Kosova donete posle parlamentarnih izbora 9. februara razjasnile su mnoge, ne i sve, nedoumice koje su pratile ovaj proces, pa bi na osnovu njih formiranje novog saziva skupštine nakon izbora 28. decembra trebalo da bude brže. Ono što može da uspori proces je to što kosovski propisi ne određuju rok u kom moraju da se objave konačni rezultati izbora, mogućnost da se partije ponovo obraćaju sudu tražeći dodatna tumačenja ili ako se odluke suda ne budu poštovale, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Presude Ustavnog suda, donete na osnovu zahteva poslanika, 26. juna, 8. avgusta i 30. septembra, biće važne smernice i prilikom konstituisanja desetog saziva Skupštine. 

Jedna od njih je da konstitutivna sednica Skupštine mora da bude uspešno završena u roku od trideset 30 dana od dana zvaničnog objavljivanja rezultata izbora.

Druga je da poslanici moraju da izaberu predsednika zakonodavnog tela javnim glasanjem, koje može da se obavi samo do tri puta za istog kandidata, kao i da svi poslanici moraju da budu prisutni i da glasaju tokom postupka izbora predsednika i potpredsednika Skupštine.

Treća - da konstitutivna sednica Skupštine nije završena ako nije izabran potpredsednik parlamenta iz redova poslanika srpske zajednice. 

Čeka se još jedna presuda, od posebne važnosti za Srbe, koja treba da razreši pitanje: da li je izbor potpredsednika parlamenta iz redova srpske zajednice u skladu sa Ustavom ako on nije predložen uz podršku većine srpskih poslanika.

Direktor strategije Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković podseća da je u nedavno raspuštenom sazivu parlamenta za potpredsednika izabran Nenad Rašić, koji nije dobio podršku Srpske liste, da sud nije odgovorio na žalbu Srpske liste, a da isti scenario potencijalno može da se desi i nakon novih izbora.

„Sud nije rešio pitanje izbora potpredsednika Skupštine. Nije se oglasio i verovatno i neće, s obzirom na to da ulazimo u novi krug parlamentarnih izbora. Isti scenario potencijalno može da se desi i nakon novih izbora i onda će se ponovo tražiti mišljenje Ustavnog suda“, ističe Pavković za Kosovo onlajn.

On kaže da se ne može precizno odrediti u kom roku bi Kosovo trebalo da dobije novu vladu posle izbora 28. decembra jer utvrđivanje konačnih rezultata može da se protegne, što je bio slučaj i posle izbora 9. februara. 

„Suštinski, okvir u kom bi trebalo da vlada bude izabrana je nekih 60 do 90 dana, što znači neko rano proleće, mart mesec 2026, ali može da dođe do ‘šetanja’ najviše zbog utvrđivanja konačnih rezultata“, ističe Pavković.

Prema njegovoj računici, konačni rezultati izbora trebalo bi da budu proglašeni početkom ili polovinom januara, ali napominje da treba uzeti u obzir i potencijalne žalbe, koje mogu da prolongiraju objavljivanje rezultata.

Od konstituisanja Skupštine do izbora vlade, kako kaže, rok je kratak. 

„Stranka koja je osvojila najviše glasova dobija 15 dana za formiranje vlade i ukoliko je ne sastavi, mandat i novih 15 dana dobija drugoplasirana stranka ili potencijalno, što se desilo sada, drugi mandatar iz stranke koja je osvojila najviše glasova. Ukoliko ne dođe do izbora vlade, ide se na vanredne parlamentarne izbore“, ocenjuje Pavković.

Profesor ustavnog prava Mazljum Baraljiju mišljenja je da ništa nije ostalo nerazrešeno i da je Ustavni sud u proteklim mesecima dao postulate kako treba da se ponašaju Skupština i političke partije kada je reč o konstituisanju parlamenta, ali da stranke i poslanici nisu poštovali odluke Ustavnog suda.  

„Mislim da je u odlukama Ustavnog suda sve razrešeno i objašnjeno, međutim, političke partije i poslanici svih stranaka, 120 njih, nisu poštovali odluke Ustavnog suda. Jednostavno su gazili date rokove i odluke. U jednoj od odluka Ustavni sud je rekao da Skupština treba da se konstituiše u roku od 30 dana i to je zadatak ne samo jedne partije ili koalicije koja je bila pobednica, nego svih političkih partija i svih poslanika, a oni to nisu poštovali“, rekao je Baraljiju za Kosovo onlajn. 

Iako su rokovi definisani, on napominje, da će vremenski period u kom će biti formirane institucije posle izbora zakazanih za 28. decembar, zavisiti od toga koliko je za izbore spremna Centralna izborna komisija u kojoj su predstavljeni svi politički subjekti i koliko će ovog puta biti agilni i efikasni, kao i od toga da li će i koliko biti žalbi koje stranke upućuju Panelu za žalbe ili sudovima.

„Političke partije se žale na svašta, a postupci u Panelu za žalbe i pritužbe u Vrhovnom ili u Ustavnom sudu prolongiraju vreme za formiranje institucija. Ova politička klasa zna svašta da pita Ustavni sud iako je on jednom odlukom rekao da neće odgovarati na pitanja koja se ne dotiču njegove kompetencije“, navodi Baraljiju. 

I Miodrag Marinković, izvršni direktor nevladine organizacije CASA, stava je da je Ustavni sud Kosova dao jasna tumačenja zakonskog okvira koji se tiče konstituisanja Skupštine, ali kaže da je ostala dilema na koji način političke partije, pre svega Samoopredeljenje, gledaju na odluke Ustavnog suda.

„Mislim da je Ustavni sud dao jasna tumačenja zakonskog okvira, posebno što se tiče učešća manjina, međutim, oni su pokazali da je politička volja sukoba koju oni neguju sve ovo vreme jača od Ustava i zakona. Barem se na taj način ponašaju. Tako da jedina dilema u ovom slučaju jeste da li je ova trenutna vlast spremna da sluša odluke sopstvenog suda. Ništa drugo“, naveo je Marinković za Kosovo onlajn.

I pored odluka koje je doneo sud, Milica Andrić Rakić, programska menadžerka NVO „Društvena inicijativa“ nije optimista da će se stvari posle izbora 28. decembra odvijati brže.

Ona ukazuje da i posle novih izbora može biti pokušaja odugovlačenja formiranja institucija ukoliko ponovo niko ne bude imao jasnu većinu. 

Odlaganja koja su dešavala posle izbora 9. februara, ukazuje, bila su uslovljena rezultatima izbora jer nijedna nije imala jasnu većinu, ni bivša opozicija, niti vladajuća stranka. 

„Sve će zavisiti od rezultata izbora. Ako oni budu vrlo slični, a čini se da hoće, i ako Samoopredeljenje ne uspe da ostvari prednost od još nekih dodatnih deset procenata koji su im potrebni, očekujem da ćemo imati slične pokušaje odugovlačenja formiranja institucija. Na taj način bi Samoopredeljenje opet produžavalo trajnost tehničke vlade i sopstvenu vlast iako okrnjenu i u smislu legitimiteta i u smislu legaliteta, odnosno onoga što pravno može da radi tehnička vlada“, kaže Andrić Rakić za Kosovo onlajn. 

Ako i za izbor novog predsednika Kosova ne bude bilo jasne većine, kako ističe, možda ponovo dođe do izbora u aprilu.

„Situacija je zaista vrlo nestabilna, i u institucionalnom i u političkom smislu, i sve će zavisiti od toga da li će klatno sa tih potrebnih 10 odsto otići na jednu ili drugu stranu ili ćemo opet imati sličnu distribuciju glasova“, zaključuje naša sagovornica.