Da li kosovska vlast stvarno ima razlog da bude ljuta na SAD i EU?

Ljutnja kosovskih zvaničnika na zapadne saveznike, koja ide dotle da je šefica diplomatije Donika Gervala-Švarc nedavno nazvala Evropsku uniju "tigrom od papira“, ne samo da je neosnovana nego pokazuje razmere nezahvalnosti albanske javnosti i političara, jer su EU, SAD i NATO u proteklih četvrt veka politički, ekonomski i u svakom drugom pogledu neprocenjivo "zadužili“ Kosovo, smatraju sagovornici Kosovo onlajn.

Posle najnovije afere koju je izazvao javni nastup Donike Gervale-Švarc i među pojedinim albanskim analitičarima sve je glasniji stav da je politička elita u Prištini "pobrkala lončiće“ i da ne shvata aktuelni bezbednosno-politički momenat. 

Kritike iz Brisela i Vašingtona, pa i kaznene mere uvedene Kosovu zbog odbijanja da deeskalira situaciju na severu, ne samo da se odbijaju od zidova vlade koju predvodi Aljbin Kurti, nego kosovski premijer i njegovi najbliži saradnici uzvraćaju još oštrijim kritikama na račun zapadnih saveznika.

Skoro svakodnevno iz Kurtijevog okruženja stižu optužbe da su zapadni posrednici "na strani Beograda", da Kosovo "nepravedno kažnjavaju", uz poruke da neće ispuniti zahteve EU i SAD da povuku kosovske specijalce sa severa i nelegitimne albanske gradonačelnike, izabrane na izborima na kojima je izlaznost bila oko 3,5 odsto, koje su Srbi bojkotovali.

Najradikalnija u kritici Brisela i Vašingtona prethodnih dana bila je šefica diplomatije Kosova Donika Gervala-Švarc, koja je od kako su krenuli da zahlađuju odnosi Kosova sa zapadnim saveznicima najpre tražila da se smeni američko-evropski dvojac Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, pa je poručivala da mora da se promeni pristup EU u dijalogu i rekla da su mere protiv Kosova nepotrebne.

Na poslednjem nastupu sa Dubrovačkog foruma udarila je još oštrije na Brisel, nazvavši ga "tigrom od papira“, koji bez SAD i NATO nije u stanju da obezbedi mir i stabilnost u Evropi.

Na to joj je oštro uzvratio Gabrijel Eskobar, koji je rekao da se ne ide napred populizmom i nacionalizmom, a da sve pozitivno što se desilo u poslednjoj generaciji potiče od američko-evropske saradnje.

Američki diplomata je u više navrata poslednjih nedelja podsećao Prištinu da je sve što su SAD radile poslednjih meseci i godina bilo u korist Prištine, a ne Beograda. Eskobar je, između ostalog, naveo lobiranje za nezavisnost Kosova i članstvo u međunarodnim organizacijama, pomoć u svim oblastima, od ekonomije do bezbednosti, a sagovornici Kosovo onlajn dodaju i bombardovanje Srbije, stvaranje oružanih snaga Kosova i pomoć koja se meri u milijardama evra.

Književnik i novinar Živojin Rakočević ukazuje da je ovo primer kako se svaka neprimerena i nezaslužena podrška najčešće loše završi, a sve zasluge se brzo zaborave i pretvore u svoju suprotnost.

"Kosovo se ponaša kao dužnik koji je uzeo nekom novac i optužuje ga jer ovaj samo želi da dobije ono što je njegovo. Sadašnja vlast u Prištini duguje ovih 25 godina Evropskoj uniji, SAD i NATO stotine milijardi evra pomoći, pokušaj razvoja institucija, formiranje vojnih jedinica, otvaranje vrata u svetu - a danas izgleda da je sve to malo i da se Kosovo ljuti na svoga političkog, ekonomskog i bezbednosnog roditelja. Uslovno govoreći, slično je bilo i u Titovoj Jugoslaviji, uključujući i nezasluženo nagrađivanje, pa se sve katastrofalno i završilo“, kaže Rakočević za Kosovo onlajn.

Što se odnosa prema Srbima tiče, on smatra da tu ne treba imati mnogo iluzija, i ukazuje da će se ti odnosi teško menjati jer će uprkos "emotivnim svađama u porodici, oni ostati trajni remetilački faktor i zajedno će se truditi da potisnu Srbiju sa Kosova“.

"Zapad je na Kosovu u jednom trenutku, posle toliko ulaganja materijalnih i ljudskih, odlučio da svoj protektorat osposobi za samostalno donošenje odluka. Tada je nastupila konfuzija, jer se nije čuo svemoćni glas ambasadora sa Dragodana, naselja u Prištini sa zapadnim ambasadama, i taj prostor je popunio Aljbin Kurti. On sa svojim saradnicima traži i nalazi saveznike, hapsi i samostalno odlučuje i ima privid da konačno uvodi Kosovo u prostore nezavisnosti“, navodi Rakočević.

I pravnik Milan Antonijević kaže za Kosovo onlajn da nijedno političko savezništvo ne traje večno i takođe za to daje primer Jugoslavije i Srbije koje su to spoznale na veoma loš način, kroz, kako navodi, niz odluka koje su i dovele do bombardovanja 1999. godine.

"Iz te lekcije Kosovo bi trebalo da nauči nešto, mora da nauči nešto. Da podrška saveznika, koji su im pomogli u svakom pogledu, i za nezavisnost, i za ekonomske i druge reforme, nije upisana u kamenu. Ono što naši zapadni saveznici gledaju jeste poštovanje ljudskih prava, odnos prema manjinama, a naročito prema obavezama koje ste preuzeli u međunarodnim odnosima. Odnosi Kosova sa saveznicima se mogu resetovati i to je na izvestan način i najavljeno izjavama zvaničnika ali i merama koje su uvedene“, kaže on.

Ukazuje da čak i od SAD, koje su najsnažniji partner Kosova, ne dobijaju više nepodeljenu podršku, sve je više pitanja i zahteva, mnogo je više podrške srpskoj zajednici, koja je je u ovom trenutku ugrožena i niko od zapadnih saveznika neće preko toga preći.

"Dok god je Beograd konstruktivan dolaziće podrška zahtevima srpske strane i zajednice, u krajnjoj liniji i obaveze koje je Kosovo preuzelo Briselskim sporazumom biće nešto na čemu će SAD insistirati. Srbija je negde testirala strpljenje svojih tradicionalnih prijatelja sa Zapada 90-ih, testirala ga je i 1999. kada nije ozbiljno shvatila poruke Zapada o ugrožavanju prava Albanaca na Kosovu, a što se dešavalo i što su pokazala i suđenja u našoj zemlji i pred međunarodnim sudovima. To je nešto što Kosovo takođe mora da shvati. U ovom trenutku se u Hagu sudi vođama OVK za zločine koji su počinjeni na Kosovu nad Srbima i nealbancima, ali i nad albanskim stanovništvom“, navodi Antonijević.

On ukazuje da međunarodna zajednica na tome insistira i da Kosovo ne može da negira da nije bilo zločina i da je to u potpunosti bila ispravna borba.

"Imamo ljude koji se vode i dalje kao nestali, proterane, interno raseljenje, oni zaslužuju pravdu kroz presude, poštovanje i pravo na povratak. Ko god da to negira ne radi u interesu evropske perspektive ljudi koji žive na Kosovu. Možda radi u interesu da se očuva na vlasti, a ne poboljšanja kvaliteta svih na Kosovu“, smatra on.

Po njemu, Kosovo nema blanko-podršku zapadnih saveznika već godinama.

"Oni su tolerisani u nekim stvarima u kojima neki drugi ne bi bili. Ovde je ipak reč o jednom post-konfliktnom društvu, ceo naš region se posmatra kao nešto što Evropa želi da pomogne da se integriše. Kako su blagonakloni prema Srbiji, na primer u nekim stvarima kada je reč o ljudskim pravima, još veća blagonaklonost je bila prema Kosovu. Ali, u poslednjih nekoliko godina dolazi do jasnih i oštrih poruka i SAD i EU koje kao da se odbijaju od zidove kosovske vlade. To niko od zapadnih političara neće tolerisati. To se vidi i na tome što su sa verbalnih opomena prešli na uvođenje mera Kosovu, koje će se odraziti i na život i na ekonomski standard“, ističe naš sagovornik.

Na pitanje da li kritike prištinskih zvaničnika na račun EU, SAD i NATO vidi nezahvalnost, bezobrazluk ili nerazumevanje političkih procesa, Antonijević kaže da mu ovo nalikuje na situaciju iz Rambujea, kada su predstavnici Srbije pokazali potpuno neshvatanje političkih okolnosti i koji su po povratku u Beograd tada govorili o „pobrkanim lončićima“.

„Mislim da je Kosovo sada ‚pobrkalo lončiće‘ i porukama koje prištinski zvaničnici šalju neće učiniti ništa dobro ni Kosovu ni ljudima koji tamo žive, bez obzira na nacionalnost. Uskraćivanje prava bilo kome na Kosovu neće biti tolerisano ni od EU ni od SAD. U SAD slede izbori, politika sadašnje američke administracije je dovoljno jasna i od nje neće odustajati ako budu reizabrani, a ukoliko dođe do promene vlasti, ta klima može da bude još nepovoljnija po Kosovo“, zaključuje Antonijević.

Škeljzen Maljići, politički analitičar iz Prištine, ocenjuje za Kosovo onlajn da je izjava Gervale neodmerena i da nema posebnu težinu, ali pokazuje kakvo je stanje u kosovskoj vladi, koja na neki način želi da se opravda za ono što radi već godinu dana. Ukazuje da je kosovska vlada preuzela određene mere da navodno uvede red i pravnu državu na sever Kosova bez konsultacija sa Kforom, ambasadorima i zemljama koje podržavaju Kosovo.

"Priština nema razloga da se ljuti na međunarodnu zajednicu, jer je aktuelna vlada sama inicirala probleme. Možda je pre godinu dana izgledalo kao da vlada pokušava nešto da uradi, da sprovede sporazume o tablicama i dokumenta, ali se pokazalo da tako stvari ne funkcionišu. I SAD i EU su tražile da se ne preduzimaju te, pre svega, administrativne mere, dok se ne postigne veliki dogovor za normalizaciju, ali je Aljbin Kurti nastavio sa svojom politikom. I nakon svega, nije naučio lekciju. Iako je i sam osporavao Ahtisarijev plan, Kurti sada odjednom želi sam da uvodi pravnu državu", kaže Maljići.

Dodaje da kosovska vlada preko malih kriza želi da blokira proces dijaloga, a da je ono što zaista "boli" Kurtija ZSO, koju on ne želi da formira, jer je posle svakog predloga za Zajednicu, on postavljao neke nove zahteve. Maljići naglašava da je u Kurtijevom interesu da se dijalog blokira.

"U svakom pogledu, pomoć međunarodne zajednice je bila veoma značajna za Kosovo, od formiranja administracije, do infrastrukturnih projekata. Opštine na Kosovu uvek nešto rade sa EU. Sada se to zanemarilo, kao da opštine mogu same da rade te projekte iz svog budžeta. Čitava infrastruktura je obnovljena ili je napravljena nova uz pomoć stranih sredstava. Što se tiče vojske i mnogih drugih investicija, Kosovo je zavisno od stranih sredstava, jer nema svoj budžet da može da napravi pravnu državu", ukazuje naš sagovornik.

On nema dilemu da je kosovska vlada geostrateški u - autu.

"Ne razumeju šta se događa, nisu dobro shvatili ni krizu u Ukrajini, smatraju da treba osuđivati Rusiju i Srbiju zajedno sa njom, a Zapad je zainteresovan da Srbiju ima u svojoj sferi. Srbija je sada oaza, okružena sa svih strana zemljama članicama NATO, srpska vojska ima odlične odnose sa NATO. Doktrina je da je Srbija neutralna zemlja, ali po pitanju Ukrajine ne može se ostati neutralan, Srbija je često glasala za mnoge rezolucije kojima je osuđivala agresiju Rusije, ali sa druge strane, zbog ekonomskih i tradicionalnih odnosa želi da zadrži dobre odnose sa Rusijom, što je gotovo nemoguće", ističe on.

Smatra da EU i SAD ne shvataju toliko ozbiljno Gervaline izjave, navodi da su sankcije Kosovu predviđene zbog drugih stvari, pa ne veruje da ih sada zbog izjave mogu produbiti.

"Ako je neko naivan, onda je to je Gervala. Svima koji su imali primedbe na kosovsku vladu govore kako ne poznaju Srbiju i ne znaju kakva je situacija na Kosovu, kao Blinkenu i Rami. A, zahtevi EU i SAD su veoma jednostavni, deeskalirati situaciju, povući gradonačelnike i organizovati izbore. Vrlo je teško steći podršku prijatelja koje Kosovo ima poslednjih 30 godina, ovakvim merama se samo kompromituje i gubi tradicionalne prijatelje. Opozicija se prvi put malo probudila, postoji mogućnost i da obori Kurtijevu vladu, jer je kratkovida i destruktivna", naglašava Maljići.

Ukazuje da su američke diplomate oprezne, da šalju signale i opomene da je ovo pogrešan put i da će uslediti sankcije i "uvek odvajaju narod Kosova od vlade".

"Iako Kurti priča da su mere privremene, i da ima ustavno pravo za poteze na severu, mora da shvati da mora da promeni politiku. Važno je ponovo uspostaviti red i mir, kako bi se došlo do tog velikog političkog dogovora o normalizaciji koji je navodno prihvaćen sa obe strane, ali je ostalo da se implementira", kaže Maljići.