Da li Samoopredeljenje ima panalbanske ambicije?

Samoopredeljenje.jpg
Izvor: Reporteri

Pokret Samoopredeljenje nije registrovan kao politički subjekt u Severnoj Makedoniji i tamo ne traži vlast, kažu za Radio Slobodna Evropa funkcioneri ove stranke, ali priznaju da stranka, koju vodi premijer Kosova Aljbin Kurti, sarađuje sa pojedinim strankama u Severnoj Makedoniji i da će njeni članovi, sa makedonskim državljanstvom, učestvovati na tamošnjim parlamentarnim izborima koji će se održati 8. maja ove godine.

Zalaganje predstavnika pokreta Samoopredeljenje u izbornoj utakmici Severne Makedonije izazvalo je određene reakcije. Poznavaoci političkih zbivanja na Kosovu i u Makedoniji kažu da postoji rizik da se delovanje stranke koja drži vlast na Kosovu posmatra kao mešanje u unutrašnje poslove Severne Makedonije, dok je sam Kurti uveravao da Samoopredeljenje, kao stranka, neće učestvovati na tim izborima.

“Prvo, na građanima u Severnoj Makedoniji i političkim strankama je da li će imati kandidata i ko će on ili ona biti. Pokret Samoopredeljenje nije zvanično registrovan u Severnoj Makedoniji... Dakle, mi kao Pokret Samoopredeljenje ovde ne učestvujemo“, rekao je Kurti posle konferencije o Zapadnom Balkanu, koja je održana u Skoplju.

Krajem decembra prošle godine, tri opozicione albanske stranke u Severnoj Makedoniji - Pokret Besa, Alternativa i Demokratski pokret - objavile su zajedničku izbornu listu za izbore 8. maja. Bekim Ćoku iz Samoopredeljenja, koji ima i makedonsko državljanstvo, rekao je da će se njegova stranka pridružiti ovoj listi.

"Ja sam danas ovde da iniciram našu saradnju kao Pokret Samoopredeljenje, neka vrsta četvrtog stuba ove koalicije, koja je ovde već uspostavljena", rekao je tada Ćoku, koji je i politički savetnik premijera Kurtija.

Premijer Severne Makedonije, ujedno i predsednik Socijaldemokratskog saveza Dimitar Kovačevski je rekao da je iznenađen učešćem Samoopredeljenja na izborima u Severnoj Makedoniji.

"Mislim da to ne predstavlja željenu dinamiku", rekao je on 25. decembra. Još jednu reakciju 17. januara dao je ministar inostranih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani rekavši da se "uključivanje službene politike Kosova u političku scenu Albanaca u Severnoj Makedoniji može odraziti na fragmentaciju albanske politike - tendenciju podstaknutu spoljnim faktorima".

Radio Slobodna Evropa nije uspeo da stupi u kontakt sa Ćokuom, da sazna više o njegovim ciljevima, ali Pokret Samoopredeljenje, izjave njegovih predstavnika – ujedno i zvaničnika vlade na Kosovu – govore da oni učestvovanje na izborima ne vide kao mešanje u unutrašnje stvari Severne Makedonije.

Upitan da prokomentariše izjave člana Pokreta Samoopredjeljenje Bekima Ćokua, portparol ove stranke Arljind Mandžuka kaže da Samoopredeljenje ima simpatizere i članove albanske nacionalnosti, ali i drugih nacionalnosti u različitim zemljama sveta pa svakako imaju pravo da učestvuju.

“Definitivno imaju politička prava po zakonu u zemljama u kojima su državljani", kaže on.

Dodaje da je podrška Samoopredeljenja političarima različitih zemalja „isključivo podrška njihovim idejama i programima, socijaldemokratiji, borbi protiv mafijaške korupcije i borbi protiv etničke diskriminacije Albanaca, ali i drugih nacionalnosti".

Kolumnista Berat Azizi ocenjuje da su simpatije albanskih građana u Severnoj Makedoniji prema Pokretu Samoopredeljenje "velike".

"Pa, to ne znači da će Samoopredeljenje ovde biti isto kao što je na Kosovu", kaže on.

Za advokaticu Lejlu Nebiu, Pokret Samoopredeljenje je dao dobar primer na Kosovu, “kako se može upravljati državom gde su zakon i njegova vladavina glavni principi".

„Ponoviti isto iskustvo i u Severnoj Makedoniji je više nego potrebno. Ali isto treba da se uradi sa ljudima koji su posvećeni ovim principima”, kaže Nebiu.

Beljgzim Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku u Prištini, kaže da u areni međunarodnih stranaka, ideološka politička orijentacija pokreta Samoopredeljenje, u principu ga čini prirodnim partnerom Socijaldemokratske lige severa Makedonija, u okviru Progresivne alijanse i Socijalističke internacionale. Prema njegovim rečima, Pokret Samoopredeljenje "lebdi između koncepta socijaldemokratskog pokreta i suverenističke levice".

U međuvremenu, tri albanske opozicione stranke u Severnoj Makedoniji, koje će se na izborima takmičiti kao koalicija Evropskog pokreta za promene, imaju desničarsku ideopolitičku orijentaciju.

Kamberi kaže da stvaranje saveza Samoopredeljenje sa ovim albanskim strankama pokazuje da je Kurtijeva stranka izabrala nacionalni aspekt akcije, a ne ideološki.

U tom kontekstu, kaže Kamberi, to može stvoriti paradoksalne efekte na političkoj sceni u Severnoj Makedoniji, gde će albanske i makedonske stranke, nacionalističke orijentacije, sarađivati ​​na vlasti. Makedonija, prema njegovim rečima, može uticati na međudržavne odnose.

“Nije bitno da li je registrovan ili ne. Kada funkcioner Pokreta Samoopredeljenje direktno učestvuje na izborima, reakcija neće biti ista kao da je učestvovao autonomni kandidat. Dakle, učestvuje kandidat vladajuće stranke na Kosovu u drugoj državi. To bi, dakle, značilo da ova stranka legitimiše iste metode i za druge zemlje”, kaže Kamberi.

Stručnjak za politička pitanja u Severnoj Makedoniji Petar Arsovski misli drugačije.

Prema njegovim rečima, saradnja stranaka u Severnoj Makedoniji sa strankama ili organizacijama u inostranstvu nije ono čega se treba bojati. Ko može da se kandiduje i da li bilo kakva saradnja sa spoljnim partijama utiče ili ometa našu unutrašnju politiku. Ako se ispune ova dva uslova, onda je svako slobodan da učestvuje na izborima, što je zapravo ustavom zagarantovano pravo”, kaže Arsovski.

Za drugog analitičara iz Skoplja, Dželjalja Nezirija, partnerstvo albanskih političkih partija Severne Makedonije sa strankama sa Kosova i Albanije uobičajeno je u smislu dobijanja logističke i medijske podrške, ali, prema njegovim rečima, do sada se nije dogodiloda stranke iz inostranstva budu direktno uključene u bilo koje izborno takmičenje Severne Makedonije.

On izražava sumnju da bi ovakva situacija u budućnosti mogla ići korak dalje - ka registraciji ove stranke u Severnoj Makedoniji.

„Ako se desi da se Samoopredeljenje registruje u Severnoj Makedoniji i da se kao takvo takmiči ovde, a da zapravo kontroliše i režira gospodin Kurti, koji je trenutno premijer Kosova, u tom slučaju bismo imali opasan presedan. To bi, dakle, otvorilo put posebno srpskoj politici, da ozvaniči svoj uticaj u politici Crne Gore, u politici Kosova, u politici Bosne i Hercegovine, ali i u politici Severne Makedonije”, kaže Neziri.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji, koji su održani 17. decembra 2023. godine, Pokret Samoopredeljenje i njegov lider Aljbin Kurti podržali su Šaipa Kamberija iz Partije za demokratsko delovanje. 

Beljgzim Kamberi smatra da su Kurti i njegova stranka proširili svoj uticaj na stranku Šaipa Kamberija.

Bivša gradonačelnica Preševa Ardita Sinani, iz Stranke demokratske akcije, trenutno je Kurtijev savetnik.

U međuvremenu, potpredsednik ove stranke, Ragmi Mustafi, politički je savetnik Kurtijevog zamenika Besnika Bisljimija.

Kamberi kaže da ni u "preševskoj dolini" ni u Severnoj Makedoniji, partneri koje je Pokret Samoopredeljenje izabrao, odnosno njegov lider, nemaju mnogo kompatibilnih ideopolitičkih koncepata. Prema njegovim rečima, "apetiti" Samoopredeljenja imaju više veze sa " sveobuhvatnim nacionalnim konceptom na regionalnom nivou“.

„Evo nas, pre svega, u takvoj nealbanskoj logici. Dakle, ovde prevazilazi nacionalnu državu i pokušava da širi ideju o albanstvu u regionu. Izgleda da prvo pokušava da utiče na određene albanske političke aktere u regionu. Dakle, ili u 'Preševskoj dolini' da ima svoje ljude, koji tamo preuzimaju vlast, ili sutra u Severnoj Makedoniji, gde izgleda želi da ima svoje bliske ljude u Vladi “, dodaje on.

U Albaniji je, međutim, Pokret Samoopredeljenje stupio na političku scenu 2019. godine, kada je u sudu u Tirani registrovan ne kao politička stranka, već kao centar. Tada se govorilo da je „Centar pokreta Samoopredeljenje osnovan da podigne svest i posvećenost albanskom nacionalnom pitanju”.

Samoopredeljenje je izašlo na lokalne izbore 25. aprila 2021. godine, ali ne kao politički subjekt. Njegovi kandidati su se kandidovali kao nezavisni u tri albanske opštine, Tirani, Ležeu i Đirokastri.

U predizbornu kampanju ušao je i premijer Kosova Aljbin Kurti. U svojim govorima u ova tri grada tražio je podršku za "nove alternative", ističući da brojke, prakse i ideje konzumirane 30 godina ne mogu proizvesti ništa novo za građane Albanije. Na sastancima je Kurti bio u pratnji i drugih albanskih političari iz Severne Makedonije, Preševske doline ili Crne Gore.

Ali, na izborima je Samoopredeljenje dobilo samo 3.541 od oko 1.660.000 glasova.

Stručnjak za politička pitanja iz Tirane Ben Andoni kaže da ovaj pokret nije dobro prihvaćen od strane Socijalističke partije premijera Albanije Edija Rame.

Prema njegovim rečima, "povelja" patriotizma nije stvorila podršku Pokretu Samoopredeljenje na izborima.

Aktuelno delovanje Samoopredeljenja, uz učešće njegovih predstavnika na izborima u Severnoj Makedoniji, kaže Andoni, pokazuje da je interes ove stranke njeno širenje na albanskim prostorima.

„Glavnog junaka Kurtija, i ljude koji žele da ga prate, čini se ne može zadržati samo Kosovo, već žele i političku scenu Albanije i Severne Makedonije. Samoopredeljenje je često skretalo pažnju sa veoma velikih ekonomskih i društvenih problema u zemlji, kojih nije malo“, kaže Andoni.

Nakon lošeg rezultata na lokalnim izborima 2021. godine, Pokret Samoopredeljenje u Albaniji je skoro nestao, ugašen, iako su rukovodioci koji su dali ostavke govorili o njegovoj reorganizaciji.

Međutim, u Severnoj Makedoniji već postoje mišljenja da Tirana i Priština - tamo pokazuju paternalizam prema albanskoj politici.

Arsovski kaže da je zvanična Tirana ranije pokušala da utiče na albanske stranke.

Premijer Albanije Edi Rama je 2017. godine pozvao albanske političke stranke Severne Makedonije u Tiranu da razgovaraju o aktuelnim dešavanjima u toj zemlji i mogućoj koordinaciji delovanja albanskih stranaka, između ostalog, rekli da su se "zalagali za podizanje statusa Albanaca u Severnoj Makedoniji kao državotvornog naroda - sa službenim jezikom, koji bi imao isti status kao i makedonski jezik - i rešavanju mnogih drugih etničkih pitanja”.

Ova izjava u makedonskom svetu bila je poznata kao "Platforma Tirane", a tadašnji predsednik Makedonije Đorđe Ivanov ju je opisao kao "pretnju bezbednosti i stabilnosti" zemlje.

Neziri kaže da albanske stranke u Severnoj Makedoniji moraju da očuvaju saradnju sa Tiranom i Prištinom, ali i svoje autonomno delovanje.

„Svaka strana mora da vodi računa o očuvanju autonomije delovanja i odlučivanja, bez obzira na intenzitet saradnje sa političkim partijama, bilo u Albaniji ili na Kosovu”, kaže on.

Takođe, u januaru 2020. godine tadašnji vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Albanije Đent Cakaj pozvao je u Tiranu albanske političke stranke sa juga Srbije, sa kojima je dogovorio njihovu zajedničku listu za izbornu parlamentarnu stranku u Srbiji.

Beljgzim Kamberi kaže da obe stranke na vlasti - Socijalistička partija premijera Edija Rame u Albaniji i Pokret Samoopredeljenje premijera Albina Kurtija na Kosovu - imaju paternalističke pretenzije prema albanskim strankama van Albanije i Kosova.

Ali, prema Kamberiju, metodologija vršenja uticaja dvojice premijera, Rame i Kurtija, je drugačija, a premijer Rama pokušava da koordinira svoje delovanje sa albanskim partijama u regionu na horizontalnoj liniji.

Suprotno je, kaže, kod premijera Kurtija koji pokušava da utiče na vertikalnu liniju, što znači da je centar odlučivanja za albanske stranke u regionu Priština.

“Koordinacija sa albanskim partnerima u regionu, da se napravi određena politika. Ovde imamo vertikalizaciju, jer pokušava da u Prištini bude centar politike u albanskim regionima, a posebno na određenu stranku i određenu osobu”, kaže Kamberi.

Prema njegovim rečima, jedan od ciljeva Pokreta Samoopredeljenje u Severnoj Makedoniji je rušenje albanske stranke, Demokratske unije za integraciju, koju predvodi Alji Ahmeti, i dovođenje na vlast opozicionih partija sa kojima sarađuje.

Ahmeti je u januaru ove godine, pozivajući se na izveštaje dvojice premijera, Edija Rame i Aljbina Kurtija, sa albanskim političkim partijama u Severnoj Makedoniji, rekao da se Edi Rama nikada nije mešao u unutrašnje stvari političke organizacije u Severnoj Makedoniji.

"On je uvek pokušavao da približi političke stranke u Severnoj Makedoniji, i ja sam svakako zahvalan. Ali bilo je slučajeva za predsedničke izbore, kada je Kurti to uradio", osvrnuo se Ahmeti na podršku da je Kurtijeva partija dala kandidata za predsednika Severne Makedonije, Bljerima Reku na predsedničkim izborima u ovoj zemlji 2019. godine, na kojima je, međutim, pobedio Stevo Pendarovski.