Da li se mogu porediti slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha?

Vojna operacija Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, koju je zvanični Baku posle samo 24 sata proglasio kao uspešno okončanu, ponovo je aktuelizovala pitanje da li se mogu porediti teritorijalni sporovi u Južnom Kavkazu sa Kosovom, a sagovornici Kosovo onlajn, dobri poznavaoci prilika u kavkaskom regionu, ukazuju da između tih slučajeva ima sličnosti, ali mnogo više razlika, pogotovo kada je reč o stavu međunarodne zajednice o ovim konfliktima.

Nagorno-Karabah je sastavni deo Azerbejdžana, ali njegovo stanovništvo je većinski jermensko. Kad se Sovjetski Savez raspao krajem osamdesetih godina 20. veka, Nagorno-Karabah je ostao deo Azerbejdžana, ali pod kontrolom etničkih Jermena koje podržava jermenska vlada.

Nakon pokretanja vojne operacije, azerbejdžanska vlada i jermenske snage u Nagorno-Karabahu saopštile su juče da su pristale na prekid vatre uz posredovanje Rusije, dan nakon što je Azerbejdžan pokrenuo vojnu operaciju u spornom regionu. Azerbejdžan je zahtevao "potpuno povlačenje" jermenskih snaga; Jermenija je pozvala ruske mirovne snage da intervenišu. Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev u saopštenju rekao je da će njegova zemlja prihvatiti samo predaju, zatraživši od jermenskih vojnih formacija da treba da "podignu belu zastavu".

Kako za Kosovo onlajn ukazuje novinar Dragan Bisenić, odmah su povučene analogije sa balkanskim primerima. Tako je, navodi, stručnjak za Kavkaz, Loran Brers naveo da je "kao što se i očekivalo, Azerbejdžan pokrenuo sopstvenu verziju hrvatske 'Operacije Oluja', da bi u celosti zauzeo Karabah naseljen Jermenima. Dronovi i artiljerijski udari delovali su na ciljeve u Stepanakertu i drugde". Drugi ekspert iz Karnegijevog centra, Tomas de Val, prihvata ovakvo mišljenje "osim u delu da je to sve bilo očekivano". 

Bisenić ističe da je veza između azerbejdžanskog Nagorno-Karabaha i Kosova uspostavljena je odmah posle početka međunarodnog priznanja Prištine. 

"Od proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. izazvalo opsežne rasprave o mogućim implikacijama na sukob u Nagorno-Karabahu, sa nekim izjavama, uključujući neke od Jermena, koje sugerišu da potpuno menja situaciju na Južnom Kavkazu, a druge uključujući i one od strane azerbejdžanske i neke zapadne vlade tvrdeći da to nije primenljivo na tamošnje teritorijalne sporove", navodi on. 

On ukazuje i da je Nagorno-Karabah bio teritorija s velikom pravnom nejasnoćom, za razliku od Kosova koje to nije. 

"Kosovo i Metohija je deo Srbije i prema Ustavu Srbije i prema Rezoluciji SB UN 1244. Azerbejdžan je poslednjih godina za uspostavljanje svoje teriorijalne celovitosti usvojio vojno rešenje. U slučaju Srbije, stvari su drugačije i opredeljenje je traženje rešenja političkim i diplomatskim sredstvima. U svakom slučaju, čini se da je nadvladao proces kontrole teritorije od strane državnih entiteta, kao što je Azerbejdžan, nad paradržavnim entitetima kao što je Nagorno-Karabah. Ukrajina je snažan motiv da većina država u svetu usvoji ovaj stav, a Kosovo i Metohija tu sada više ne prolazi dobro. Stavovi o "jedinstvenosti" kosovskog otcepljenja uz pomoć vojne akcije spolja, više nikome nisu ubedljivi", navodi Bisenić.  

On ukazuje na još jedan važan faktor - u ovom trenutku uloga Srbije u planovima EU, NATO i zapada porasla, a to ima uticaja na odnos prema Srbiji u dijalogu. Kosovo za Ameriku više nije isto kao što je bilo pre 25 ili pre 30 godina, tvrdi Bisenić i to je nešto što premijer Kosova možda podsvesno oseća kao opasnost kada, po svaku cenu i što pre, insistira na promeni postojeće ravnoteže i potpunom zaokruživanju kosovske državnosti, tako što će Srbija "de fakto" da prizna Kosovo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je iz Njujorka, sa margina Generalne skupštine UN, da kada je reč o eventualnom poređenju Kosova i Nagorno-Karabaha, prvo treba imati u vidu da nije član ni ODKB ni NATO, da ne pripada nijednom vojnom paktu i da je vojno neutralna. S druge strane, naveo je, Jermenija pripada ODKB, ruskoj vojnoj grupaciji i u poslednje vreme je krenula da je napušta i pravi vežbe sa Amerikancima. Naveo je i da ne želi da ulazi u jermensku poziciju, koja je, rekao je, svakako teška, i ukazao da je to prijateljski narod.

Politički komentator Predrag Rajić smatra da se situacija u Nagorno-Karabahu, gde je Azerbejžan izvršio vojnu operaciju i proglasio pobedu, ne može direktno povezati sa Kosovom, jer je je geneza ovih teritorijalnih sporova drugačija. Rajić za Kosovo onlajn rekao da nije sklon povlačenju geopolitičke analogije, kada je reč o različitim pitanjima teritorijalnih sporova, jer je, navodi u Nagorno-Krabahu reč o jednom delu teritorije koji je bio pod kontrolom lokalnih vlasti i uticajem susedne države, a ne pod kontrolom vlasti države kojoj međunarodnim pravom ta teritorija pripada.

„Tu se može donekle povući ta analogija, ali nisam sklon tome zato što je razvoj situacije na KiM i u Nagorno-Karabahu bio ipak drugačiji. Mi vidimo volju Bakua od 2020. godine da to pitanje zatvori, i na dobrom su putu da to i urade, jer koliko vidim došlo je do odluke i samih vlasti nepriznate Republike Nagorno-Karabah da polože oružje i otpočnu proces reintegracije u sam Azerbejžan. Kako će taj proces tačno teći, videćemo  ali sva je prilika da to pitanje koje je više decenija bilo otvoreno na južnom Kavkazu, i bio izvor direktnih sukoba Jermena i Azerbejdžanaca, odlazi u istoriju, time što će Azerbejdžanci zabeležiti naposletku potpunu pobedu. Ali, s druge strane nisam siguran i bojim se  da tenzije koje postoje na relaciji Baku-Jerevan neće biti u celosti obrisane i da ćemo i dalje na južnom Kavkazu imati te neke žarišne tačke koje će pretiti da ugroze mir čitave regije“, rekao je Rajić.

Rajić smatra da situacija u Nagorno-Karabahu neće imati neke direktne refleksije kada je reč o Kosovu, jer je kosovsko pitanje u drugom geopolitičkom opsegu.

„Vi na KiM imate, geopolitički, ključni uticaj SAD i njenih saveznika, pre svega Nemačke. Na terenu nema prisustva nijedne druge vojske osim NATO i njenih saveznika, eventualno po neka država koja je bliska Alijansi ima tamo oružane formacije, kao Austrija. Ali, na južnom Kavkazu, odnosno na prostoru Nagorno-Karabaha ste imali rusku vojsku koja je trebalo da očuva mir, i imala je taj mandat po sporazumu iz 2020. koji su potpisali azerbejdžanski predsednik Alijev i premijer Jermenije Pašinjan u prisustvu ruskog predsednika Vladimira Putina. Drugačija je situacija i zbog toga što su drugi geopolitički subjekti bili uključeni u zbivanja na južnom Kavkazu u odnosu na KiM, dakle sasvim drugačiji subjekti. Na prostoru južnog Kavkaza niste imali, a nema je ni sada, nijednu vojnu bazu neke NATO članice, ako izuzmemo Tursku, koja ima svoje interese i koja je u ovom sukobu bezrezervno i na sve načine podržavala svog saveznika, Azerbejdžan“, zaključio je Rajić.

Kako za Kosovo onlajn kaže Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, kada je reč o ovom konfliktu u kavkaskom regionu, brojnije razlike nego sličnosti sa slučajem Kosova, dodajući i da postoje različiti interesi velikih svetskih sila po ta dva pitanja, zbog čega se, ukazuje, međunarodni standardi različito tumače.

"Zapravo, radi se o jednom, barem što se zapadnih sila tiče, dvostrukom i licemernom tumačenju međunarodnih standarda u skladu sa onim što im odgovara. U slučaju Kosova i Metohije, zapadne sile smatraju da su oni imali pravo na samoopredeljenje, dok u slučaju Nagorno-Karabaha smatraju da oni nemaju to pravo", kazao je Gajić za Kosovo onlajn.

Kako navodi, reč je o dva zamrznuta konflikta nastala na postsocijalističkim prostorima, i to nakon raspada složenih federalnih država, gde se jedna nacionalnost, koja je na prostoru jedne autonomne oblasti imala većinu, otcepila od dotične republike.

Ipak, navodi da i tu postoji razlika između slučaja Kosova i Nagorno-Karabaha, a ona se ogleda u tome što je sovjetski ustav dozvoljavao da pokrajine i nacionalnosti koje žive u njima imaju pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, a ustav SFR Jugoslavije to nije dozvoljavao nacionalnim manjinama, nego je smatrao da pravo na samoopredeljenje imaju samo narodi koji imaju matične republike u okviru SFRJ.

Sličnosti su, kako kaže, to što se radi o međuetničkom i međukonfesionalnom sukobu.

Navodi da je u slučaju Kosova sukob između pravoslavnih Srba i Albanaca koji su muslimani, dok se u Azerbejdžanu, odnosno Nagorno-Karabahu radi o sukobu između Jermena, koji su hrišćani monofiziti, i Azera koji su muslimani šiiti.

Gajić navodi da je još jedna sličnost ta što se oba konfliktna prostora nalaze na značajnom geopolitičkom rubnom području - Kosovo u centralnom delu Balkana koji predstavlja vezivno tkivo između srednje Evrope, Evroazije i Bliskog istoka i Sredozemnog mora, a jermensko-azerski sukob se nalazi na južnom Zakavkazju, a Kavkaz je pregrada između Bliskog istoka i evroazijskih, odnosno ruskih stepa.

"Tu su i značajni uplivi velikih regionalnih sila", navodi Gajić, kome je oblast Kavkaza predmet istraživanja, i dodaje da u slučaju Kosova, vidimo uticaje EU, Nemačke, Turske sa Bliskog istoka, Rusije iz dubine kontinenta i Amerikanaca, odnosno Atlantista koji gospodare morima, pa tako i Sredozemnim, dok se na prostoru Nagorno-Karabaha, odnosno Kavkaza, sukobljavaju uticaji Turske i Irana s jedne strane, a s druge strane SAD i Rusije.

"Što se tiče ishoda, sukob u Nagorno-Karabahu više liči na sukob u Hrvatskoj, u vezi sa otcepljenjem Republike Srpske Krajine, nego na sukob na Kosovu. Jer, kada je Azerbejdžan hteo da se odvoji od Sovjetskog Saveza, stanovništvo Nagorno-Karabaha, koje je bilo većinski jermensko, nije htelo da ostane u Azerbejdžanu, već da se otcepi i pripoji matičnoj Jermeniji, zato što su početkom 20. veka, tokom Prvog svetskog rata, Jermeni na tom prostoru doživeli genocid od strane Azera i Turaka, slično kao što su Srbi u Hrvatskoj doživeli genocid u NDH od strane Hrvata i ustaškog režima", naveo je.

Gajić ukazuje da su to sličnosti i primećuje da su razlike između ta dva slučaja ipak brojnije, kao i da su ishodi različi jer su u tom sukobu devedesetih godina Jermeni pobedili i stvorili de fakto nepriznatu državu Nagorno-Karabah, koju oni nazivaju Arcah, dok u slučaju Republike Srpske Krajine, Hrvatska je vojnom akcijom "Oluja" uništila tu državnu tvorevinu.

"Kada je reč o Kosovu i Metohiji, ono je i stranom vojnom intervencijom velikih sila istrgnuto iz faktičkog suvereniteta Srbije, ali je po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i međunarodnom javnom pravu ostalo de jure deo Srbije i tek 2008. godine su proglasili spornu samostalnost, odnosno nezavisnost gde je jedan broj država priznao nezavisno Kosovo, a drugi nije. U slučaju Nagorno-Karabaha stvar je jednostavnija, Karabah je samoproglašena nezavisna teritorija koju praktično niko u UN nije priznao, čak ni Jermenija, koja je bila njen faktički pokrovitelj", naveo je Gajić.

Na pitanje zašto većina u EU i SAD imaju različite stavove po pitanju Nagorno-Karabaha i po pitanju Kosova, Gajić kaže da se radi o različitom odnosu snaga i različitim interesima na tom prostoru.

Na Kavkazu, kako ponavlja, uticaj imaju dve regionalne sile - Turska i Iran, koje su međusobno rivali i imaju istorijsko različite odnose i prema Azerima i prema Jermenima. Tu je, dodaje, uticaj Rusije bio dominantan na Bliskom istoku i ishod tog sukoba devedesetih godina najviše je zavisio od ruskog uticaja.

"Međutim, razlika je u tome što se uticaj velikih sila na Nagorno-Karabahu tokom vremena menjao, tako da je Rusija od projermenske pozicije došla u neutralnu poziciju. Azerbejdžan se na jedan vešt i mudar način približavao raznim ekonomskim i drugim pitanjima Rusiji, a Turska je ostala da podržava Azerbejdžan, dok je Jermenija u toj nekoj usamljenosti u odbrani Nagorno-Karabaha počela da odustaje od pomoći Rusije i da se okreće ka EU i SAD, koje nisu mogle da im pruže efektivnu pomoć. Zbog toga je njihova pozicija bila ugrožena, a opet je s druge strane Iran gledao pre svega svoje interese, a ne toliko interese Jermenije, tako da je taj ishod različit", ispričao je.

U slučaju Kosova, kako kaže, pozicije velikih sila su ostale nepromenjene u odnosu na 1999. godinu.

S jedne strane EU i SAD podržavaju otcepljenje Kosova i smatraju Kosovo suverenom nezavisnom državom, koja ima pravo da uđe u međunarodne organizacije i UN, precizira Gajić, i dodaje da s druge strane Rusija i Kina i mnoge druge regionalne sile ne priznaju tu državu i smatraju je po Rezoluciji 1244 integralnim delom Republike Srbije pod međunarodnim protektoratom UN.