Gajić: Različiti interesi velikih sila oko Kosova i Nagorno-Karabaha

Aleksandar Gajić
Izvor: Kosovo Online

Povodom vojne operacije Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, nakon koje je zvanični Baku proglasio pobedu, Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije kaže da su, kada je reč o ovom konfliktu u kavkaskom regionu, brojnije razlike nego sličnosti sa slučajem Kosova, dodajući i da postoje različiti interesi velikih svetskih sila po ta dva pitanja, zbog čega se, ukazuje, međunarodni standardi različito tumače.

"Zapravo, radi se o jednom, barem što se zapadnih sila tiče, dvostrukom i licemernom tumačenju međunarodnih standarda u skladu sa onim što im odgovara. U slučaju Kosova i Metohije, zapadne sile smatraju da su oni imali pravo na samoopredeljenje, dok u slučaju Nagorno-Karabaha smatraju da oni nemaju to pravo", kazao je Gajić za Kosovo onlajn.

Kako navodi, reč je o dva zamrznuta konflikta nastala na postsocijalističkim prostorima, i to nakon raspada složenih federalnih država, gde se jedna nacionalnost, koja je na prostoru jedne autonomne oblasti imala većinu, otcepila od dotične republike.

Ipak, navodi da i tu postoji razlika između slučaja Kosova i Nagorno-Karabaha, a ona se ogleda u tome što je sovjetski ustav dozvoljavao da pokrajine i nacionalnosti koje žive u njima imaju pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, a ustav SFR Jugoslavije to nije dozvoljavao nacionalnim manjinama, nego je smatrao da pravo na samoopredeljenje imaju samo narodi koji imaju matične republike u okviru SFRJ.

Sličnosti su, kako kaže, to što se radi o međuetničkom i međukonfesionalnom sukobu.

Navodi da je u slučaju Kosova sukob između pravoslavnih Srba i Albanaca koji su muslimani, dok se u Azerbejdžanu, odnosno Nagorno-Karabahu radi o sukobu između Jermena, koji su hrišćani monofiziti, i Azera koji su muslimani šiiti.

"To su viševekovni sukobi usled promene etničke strukture na tom prostoru, uzrokovanih i uticajem velikih imperija i njihovim geopolitičkim uticajima", kazao je.

Gajić navodi da je još jedna sličnost ta što se oba konfliktna prostora nalaze na značajnom geopolitičkom rubnom području - Kosovo u centralnom delu Balkana koji predstavlja vezivno tkivo između srednje Evrope, Evroazije i Bliskog istoka i Sredozemnog mora, a jermensko-azerski sukob se nalazi na južnom Zakavkazju, a Kavkaz je pregrada između Bliskog istoka i evroazijskih, odnosno ruskih stepa.

"Tu su i značajni uplivi velikih regionalnih sila", navodi Gajić, kome je oblast Kavkaza predmet istraživanja, i dodaje da u slučaju Kosova, vidimo uticaje EU, Nemačke, Turske sa Bliskog istoka, Rusije iz dubine kontinenta i Amerikanaca, odnosno Atlantista koji gospodare morima, pa tako i Sredozemnim, dok se na prostoru Nagorno-Karabaha, odnosno Kavkaza, sukobljavaju uticaji Turske i Irana s jedne strane, a s druge strane SAD i Rusije.

"Što se tiče ishoda, sukob u Nagorno-Karabahu više liči na sukob u Hrvatskoj, u vezi sa otcepljenjem Republike Srpske Krajine, nego na sukob na Kosovu. Jer, kada je Azerbejdžan hteo da se odvoji od Sovjetskog Saveza, stanovništvo Nagorno-Karabaha, koje je bilo većinski jermensko, nije htelo da ostane u Azerbejdžanu, već da se otcepi i pripoji matičnoj Jermeniji, zato što su početkom 20. veka, tokom Prvog svetskog rata, Jermeni na tom prostoru doživeli genocid od strane Azera i Turaka, slično kao što su Srbi u Hrvatskoj doživeli genocid u NDH od strane Hrvata i ustaškog režima", naveo je.

Gajić ukazuje da su to sličnosti i primećuje da su razlike između ta dva slučaja ipak brojnije, kao i da su ishodi različi jer su u tom sukobu devedesetih godina Jermeni pobedili i stvorili de fakto nepriznatu državu Nagorno-Karabah, koju oni nazivaju Arcah, dok u slučaju Republike Srpske Krajine, Hrvatska je vojnom akcijom "Oluja" uništila tu državnu tvorevinu.

"Kada je reč o Kosovu i Metohiji, ono je i stranom vojnom intervencijom velikih sila istrgnuto iz faktičkog suvereniteta Srbije, ali je po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i međunarodnom javnom pravu ostalo de jure deo Srbije i tek 2008. godine su proglasili spornu samostalnost, odnosno nezavisnost gde je jedan broj država priznao nezavisno Kosovo, a drugi nije. U slučaju Nagorno-Karabaha stvar je jednostavnija, Karabah je samoproglašena nezavisna teritorija koju praktično niko u UN nije priznao, čak ni Jermenija, koja je bila njen faktički pokrovitelj", naveo je Gajić.

Na pitanje zašto većina u EU i SAD imaju različite stavove po pitanju Nagorno-Karabaha i po pitanju Kosova, Gajić kaže da se radi o različitom odnosu snaga i različitim interesima na tom prostoru.

Na Kavkazu, kako ponavlja, uticaj imaju dve regionalne sile - Turska i Iran, koje su međusobno rivali i imaju istorijsko različite odnose i prema Azerima i prema Jermenima. Tu je, dodaje, uticaj Rusije bio dominantan na Bliskom istoku i ishod tog sukoba devedesetih godina najviše je zavisio od ruskog uticaja.

"Međutim, razlika je u tome što se uticaj velikih sila na Nagorno-Karabahu tokom vremena menjao, tako da je Rusija od projermenske pozicije došla u neutralnu poziciju. Azerbejdžan se na jedan vešt i mudar način približavao raznim ekonomskim i drugim pitanjima Rusiji, a Turska je ostala da podržava Azerbejdžan, dok je Jermenija u toj nekoj usamljenosti u odbrani Nagorno-Karabaha počela da odustaje od pomoći Rusije i da se okreće ka EU i SAD, koje nisu mogle da im pruže efektivnu pomoć. Zbog toga je njihova pozicija bila ugrožena, a opet je s druge strane Iran gledao pre svega svoje interese, a ne toliko interese Jermenije, tako da je taj ishod različit", ispričao je.

U slučaju Kosova, kako kaže, pozicije velikih sila su ostale nepromenjene u odnosu na 1999. godinu.

S jedne strane EU i SAD podržavaju otcepljenje Kosova i smatraju Kosovo suverenom nezavisnom državom, koja ima pravo da uđe u međunarodne organizacije i UN, precizira Gajić, i dodaje da s druge strane Rusija i Kina i mnoge druge regionalne sile ne priznaju tu državu i smatraju je po Rezoluciji 1244 integralnim delom Republike Srbije pod međunarodnim protektoratom UN.

Gajić kaže da, s obzirom na to da je jermenska strana, odnosno da su trupe Arcaha u Nagorno-Karabahu vojno poražene i pred kapitulacijom, sve što oni mogu jeste da uz pomoć posredovanja traže da se taj prostor reintegriše u Azerbejdžan, ali da se jermenskoj etničkoj zajednici koja je većina na tom prostoru garantuje visok stepen autonomije i prava koje bi oni imali, odnosno da se spreči represija i revanšizam od strane Azera prema njima.

Ukazuje da je Rusija za to da se uspostavi primirje, kao i da su druge velike sile sveta to podržale.

Ističe da i sama Jermenija smatra da je Nagorno-Karabah deo Azerbejdžana, odnosno ne pokazuje bilo pretenzije da će podržavati suverenost samoproklamovanog Nagorno-Karabaha.