Da li su poruke iz Skoplja najava odmrzavanja dijaloga ili nastavka statusa kvo?

Lideri Zapadnog Balkana okupili su se u Skoplju zbog ekonomije i poslali pozitivne poruke o saradnji i razvoju regiona, ali je iza kulisa sastanaka na kojima je, pored evropskih predstavnika, učestvovao i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O'Brajen, glavna tema bila odnos Beograda i Prištine. Sagovornici Kosovo onlajn slažu se da su razgovori čiji je povod bio Plan EU za rast Zapadnog Balkana vrednog šest milijardi evra važni, jer mesecima nije bilo napretka u dijalogu, ali dodaju da ovakvi forumi, iako su na njima i zvaničnici iz Brisela i Vašingtona, teško mogu da dovedu do značajnijeg napretka u pregovorima.

Sastanku u Skoplju prethodila je i odluka vlasti u Prištini da zabrani platni promet sa Srbijom, odnosno da "protera" dinar sa Kosova, što su i kosovski Srbi, ali i zvanični Beograd ocenili kao opasno ugrožavanje opstanka srpskog naroda, ali i potencijalnu novu blokadu kada je reč o nastavku dijaloga. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je oko toga vodio razgovore u Skoplju, posebno sa američkim diplomatom O'Brajenom, koji je nakon sastanka sa liderima regiona poručio da Srbija i Kosovo moraju da sprovedu Ohridski sporazum. 

S druge strane, premijer Kosova Aljbin Kurti zatražio je da se proces članstva Prištine u EU odvoji od procesa normalizacije odnosa sa Srbijom, što je protumačeno kao još jedan pokušaj da izbegne sprovođenje obaveza iz dijaloga, pre svega u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština.

Predstavnici EU i SAD i u Skoplju su bili jasni - korišćenje sredstava iz paketa EU za Zapadni Balkan vrednog šest milijardi evra, kada je reč o Beogradu i Prištini, u najvećoj meri zavisiće od njihove spremnosti da implementiraju dogovoreno i budu konstruktivni u procesu normalizacije. 

Sa jedne strane je postavljena "šargarepa" EU u vidu značajne finansijske pomoći, a sa druge štap - od tih para neće biti ništa za onog ko blokira dijaloga. 

Zadatak "da ispod kaputa drži štap" u Skoplju pripao je O'Brajenu, smatra naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić. On za Kosovo onlajn kaže da je sastanak lidera regiona u Skoplju, bio više od sastanka posvećenog planu Evropske unije za rast Zapadnog Balkana i da je prisustvo O'Brajena bilo isključivo u funkciji pritiska u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine.

"Jasno je da je sastanak u Skoplju bio više od sastanka posvećenog samo planu EU za rast, već se radilo o još jednom sastanku na kojem je direktni fokus bio na procesu dijaloga Beograda i Prištine, jer samo korišćenje sredstava iz ovog plana će u slučaju Beograda i Prištine, pogotovo u slučaju Beograda, zavisiti od primene Ohridskog dogovora", kaže Mitić.

 On dodaje da je ovo još jedan instrument pritiska na Beograd i da je zbog toga potencijalno opasan.

"Ovde se radi o jednoj finansijskoj šargarepi, ali potencijalno i štapu. Jer baš zbog tog uslovljavanja i zbog činjenice da ukoliko Beograd ne crpi ta sredstava, to će činiti neke druge zemlje, jer su sredstva predviđena za sve države u regionu pa i za Kosovo, iako nije država. Jasno je da se ovde radi, ponavljam, o novom načinu pritiska na Beograd da prihvati i implementira elemente francusko-nemačkog plana o odricanju od Kosova što je, rekao bih, prilično neprihvatljivo i bojim se da ne smemo da upadnemo u zamku, da posmatramo ceo ovaj proces vezan za plan rasta EU kao odvojen od pritisaka na Beograd zbog Kosova", kaže Mitić.

Kako ističe, prisustvo Džejmsa O'Brajena bilo je isključivo u funkciji pritiska u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, s obzirom na to da je EU ta koja nudi šargarepu.

"O'Brajen je praktično ispod kaputa držao štap, i činjenica je da ovo nije privi put da se SAD i funkcioneri američkog Stejt Departmenta pojavljuju na sastancima koji su isključivo vezani za regionalne integracije i odnose sa EU. Jasno je da je O'Brajen ovde bio pre svega u funkciji pritiska na Beograd u manjoj meri i na Prištinu", kaže on.

Na pitanje da li Kurtijev poziv da se odvoje evropske integracije Kosova od normalizacije odnosa sa Srbijom najava da će on nastaviti da blokira dijalog, Mitić kaže da je njegova politika jasna.

"On pokušava da izazivanjem raznih hibridnih kriza i pritisaka na srpsko stanovništvo na Kosovo vrši pritisak na Beograd, da stavlja Beograd stalno u defanzivu i da onda, nekim navodnim kompromisima kasnije dobija malo po malo ono što želi, legalizaciju i legitimizaciju svoje politike pre svega na severu Kosova", dodaje Mitić.

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić izjavio je za Kosovo onlajn da bi Kurti najviše voleo da uđe u EU, a da ne ispuni ništa od onoga što je obećao Srbima.

"To je Kurtijeva jasna maksimalistička radikalna agenda od koje on suštinski ne odstupa tako da to nije nikakav novitet, s tim što mislim da mu to neće poći za rukom. Sa druge strane, činjenica je da se Kurtiju gledalo kroz prste više nego što je potrebno u prethodnom periodu. Do Banjske je bio pritisak isključivo na njega, a od Banjske je taj pritisak ravnomerno raspoređen na Beograd i na Prištinu", naglasio je Krstić. 

On je dodao da, što se Beograda tiče, trenutno bi svakako jedan od prioriteta trebalo da bude faktički položaj Srba na KiM koji će u slučaju ukidanja platnog prometa biti ozbiljno ugrožen. 

"To je zaista jedna opcija koju se niko u prethodnih 25 godina ili, evo da uzmemo konkretno od 2008. i od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, nije usuđivao da potegne zato što se zna kakve su reperkusije. One zaista mogu da dovedu do faktičkog onemogućavanja normalnog života velikog broja Srba na Kosovu i Metohiji, do jedne humanitarne krize", rekao je naš sagovornik. 

Kako je naglasio, iskreno se nada da će međunarodni akteri biti toga svesni I da će izvršiti pritisak koji oni i dalje mogu da izvrše na Albina Kurtija da ne poteže za ovakvom solucijom. 

"Bojim se da će on biti istrajan kao što je i do sad bio istrajan u svojim namerama i da će to pokušati da sprovede od 1. februara", naglasio je Krstić.

Da će se teško odustati od odluke da se zabrani dinar na Kosovu smatra i politički analitičar iz Prištine Ljeart Hodža. On kaže da nakon odluke Centralne banke Kosova o ukidanju platnog prometa sa Srbijom ne može ništa da se uradi i da će građani Kosova morati da koriste zvaničnu valutu koja je u upotrebi od 2002. godine, a to je evro.

Hodža za Kosovo onlajn ukazuje i da su sastanci u Skoplju važni jer se videlo da poslednjih meseci nema pomaka u dijalogu. 

"Osim pritiska koji dolazi direktno iz Brisela, to što su u Skoplju bili prisutni pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O`Brajen i lideri zemalja Balkana dokazuje da se na Kosovo i Srbiju, iako između sebe imaju problema, gleda unutar nekog šireg sklopa, neke veće regionalne integracije. To što se identifikuju kao problemi i razlog zašto ostale zemlje na Balkanu ne mogu da napreduju ka Evropskoj uniji, znači da će pritisak doći i sa Balkana takođe i to je dodatni razlog zašto bi Kosovo i Srbija morali brže da rade na nekom trajnijem, ako ne nekom konačnom dogovoru“, rekao je Hodža.

Iako je po završetku samita u Skoplju O'Brajen pozvao na primenu Ohridskog sporazuma, Hodža ističe da konkretnog pritiska nema. Naveo je da je mnogo važnije ono što nije javno rečeno.

„Evropska unija spremila je šest milijardi evra za Balkan, ali su zemlje Balkana više zainteresovane da se svađaju među sobom i da uperuju prst krivice jedna u drugu, nego da zajedno rade na projektima koji bi im omogućili da od tih šest milijardi naprave osam ili da novac EU umesto za tri godine potroše za dve. Tako da, ako Evropska unija ima para, može da koristi taj finansijski pritisak. Veoma je važno što je Džejms O'Brajen bio tu i mnogo je važnije to što nije rečeno na javnim sastancima i na konferencijama, već na neformalnoj večeri ili na sastancima sa Amerikacima. Pošto EU ima šest milijardi, ali nema nijedan način da natera zemlje Balkana da sarađuju međusobno kako bi tih šest milijardi potrošili za dobrobit svojih građana“, smatra Hodža.

Kao sledeću veliku prepreku u dijalogu Hodža upravo vidi zabranu dinara na Kosovu.

"Međutim, da se dinar vrati, to je vrlo teško izvodjivo, morala bi da se prekrši ta odluka Centralne banke, a sa tim i da se javno prekrši zakon. Mislim da će, po onome što smo videli sa tablicama ili sa ličnim dokumentima, to da traje nekoliko meseci, ali da će na kraju građani Kosova, bilo Srbi, Albanci, ili bilo koji drugi morati da rade sa zvaničnom valutom ove zemlje“, istakao je Hodža. 

Govoreći o integraciji zemalja Zapadnog Balkana, Hodža je naveo da je stav kosovskog premijera Aljbina Kurtija da „što se više radi na integraciji zemalja Balkana međusobno, to se više udaljava ili odugovlači proces integracije Balkana u Evropsku uniju“. 

„Tačno je da se već mnogo godina pominje mogućnost da se zemlje Balkana uključe u Evropsku uniju u paketu, kao što je činjenica da zemlje u tom procesu ne mogu da napreduju podjednako. To znači otprilike da Bosna, Kosovo i Srbija bukvalno odugovlače proces integrisanja za Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, koje brže sprovode reforme. Ukoliko se taj proces bude bazirao na tome da se čeka da ceo Balkan bude spreman za EU, onda će se sve zemlje 'zaglaviti' u ovim balkanskim forumima, inicijativama. I ako se ne pokaže da mogu međusobno da sarađuju, teško da će im neko dati šansu da sarađuju sa Švedskom, Finskom i ostalim zemljama EU ukoliko nisu u stanju da zajednički urade neki dobar projekat ili nešto od koristi za svoje građane“, istakao je Hodža.

Politikolog Dimitrije Milić nešto je optimističniji kada je reč o dometima sastanka lidera Zapadnog Balkana u Skoplju. Milić smatra da bi "moglo da dođe do laganog odmrzavanja u dijalogu verovatno od maja ove godine", s obzirom na to da će, kako ocenjuje, određeni deo diplomatskih kapaciteta EU biti usmeren u tom smislu.

Milić ocenjuje da su od izuzetnog značaja za pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine bili razgovori sa predstavnicima SAD i EU održani na marginama zvaničnog sastanka lidera regiona u Skoplju.

"Sastanak je bio posvećen ekonomskim temama i pitanjem kako države Zapadnog Balkana mogu da imaju veće stope rasta i povećaju svoju privredu uz evropsku pomoć što se tiče reformi i što se tiče direktne finansijske pomoći koja je vezana za dinamiku reformi. Mi primamo pomoć u skladu sa sprovođenjem reformi. Tako da je to izašlo kao centralna poruka skupa više nego pitanje rešavanja odnosa između Beograda i Prištine", rekao je Milić za Kosovo onlajn.

Ocenio je da je najkorisnije za Srbiju to što je predsednik Vučić imao sastanak sa O'Brajenom koji je novi član američke administracije i jedan od važnih ljudi koji se bavi pitanjem Zapadnog Balkana.

O’Brajen će, ističe Milić, naročito biti uticajan ukoliko američka Demokratska stranka obnovi svoj mandat, uključujući i aktuelnog predsednika, u novembru ove godine i ostane na vlasti naredne četiri godine.

"Ipak, centralna poruka skupa lidera Zapadnog Balkana odnosi se na ekonomska pitanja i dalje približavanje Zapadnog Balkana i EU", kaže Milić.

Komentarišući najavu Prištine da ukine platni promet sa Srbijom, Milić smatra da će po tom pitanju sastanak O’Brajena i Vučića u Skoplju i Davosu dati rezultate.

Izrazio je uverenje da će se po tom pitanju razgovori između Beograda i Vašingtona nastaviti i da će SAD uložiti napore da suzbiju novu krizu.

"To je pitanje o kome očekujem više razgovora između Beograda i Vašingtona u smislu na koji način može da se prevaziđe spomenuta kriza s obzirom na to da je za Vašington izuzetno važno da srpska zajednica na Kosovu ima jasno definisan položaj jer je to garant stabilnosti na celom Zapadnom Balkanu", rekao je Milić.

Ukazuje da u interesu SAD nije da ovaj region bude nestabilan, ističući da je samo pitanje forme kako će se rešavati problemi.

"Do sada su za neka pitanja SAD bile dosta efikasnije od drugih država Zapada, prevashodno evropskih kao što su Nemačka i Francuska. Tako da gospodin O’Brajen jeste najbolji sagovornik za tu temu zato što je do nekih viših krugova američke spoljne politike, kao što su, recimo, državni sekeretar Entoni Blinken ili predsednik ili potpredsednica, dosta teško doći, osim ako kriza nije ekstremna, odnosno približna ratnom stanju. Kada se govori o Blinkenu, on je dosta posvećen pitanju Ukrajine, odnosu sa Kinom i Bliskim istokom. Tako da O’Brajen jeste najvažniji sagovornik sa kojim trenutno iz ovog regiona može da se razgovara s obzirom na velike krize u svetu", naveo je Milić.

Na pitanje da prokomentariše poruku Kurtija da se odvoje evropske integracije Kosova od procesa normalizacije sa Beogradom i da li se to može tumačiti kao najava kosovskog premijera da će nastaviti da blokira dijalog, Milić smatra da je to inicijativa koja neće uroditi plodom s obzirom na to da, kako kaže, EU nije bez razloga uslovila ta dva procesa i za Srbiju i za Kosovo.

Ističe da Kurti nastoji da sprovede tu ideju kako bi izbegao da formira ZSO.

"Mislim da je ideja da sam taj način omogući Prištini, iz njihovog ugla, da se evropske integracije dešavaju, da pregovori otpočnu i da se dobije status kandidata, a da se sa druge strane ne sprovede ZSO. ZSO je ono što je u odnosima normalizacije između Beograda i Prištine najproblematičnije za Prištinu. Ako je to integrisano u okviru pregovaračkih poglavalja onda vi to ne možete da ne sprovedete ukoliko želite da imate napretka u sferi evropskih integracija. Tako da u tom smislu mislim da je to Kurtijeva želja, što naravno mislim da nije realno. Brisel nije bez razloga odlučio da veže sprovođenje tačaka Ohridskog sporazuma za pregovarački proces, to je uradio baš da bi se izbegle te političke igre od strane zapadnobalkanskih političkih aktera", zaključio je Milić.