Da li Vjosa Osmani može da igra važnu ulogu u rešavanju političke krize na Kosovu?

Aljbin Kurti, Vjosa Osmani, Donika Gervala, Besnik Bisljimi
Izvor: Gaxeta express

Aktuelna politička kriza na Kosovu i uvođenje kaznenih mera Evropske unije zbog odbijanja zahteva za deeskalaciju situacije na severu, na površinu su izbacili i razlike u nastupu i odnosu koji premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani imaju sa međunarodnim zvaničnicima. Za razliku od Kurtija, kome je stavljeno do znanja da gubi podršku određenih centara na Zapadu, Osmani je i dalje "rado viđen gost" na skupovima, a upravo je završila i još jednu posetu Tirani, gde se srela i sa premijerom Edijem Ramom, koji je na "ratnoj nozi" sa Kurtijem. Nameće se pitanje da li je Vjosa Osmani među Albancima faktor za izlazak iz krize i koja je njena buduća uloga.

Sagovornici Kosovo onlajn, srpski i albanski analitičari, ne isključuju mogućnost da bi upravo Osmani mogla odigrati značajnu ulogu u prevazilaženju trenutne situacije na severu zbog kojih se Kosovo našlo i na meti kaznenih mera SAD i EU.

Tome u prilog ide nekoliko faktora od kojih je jedan, ukazuju, dobar kontakt koji Osmani ima sa SAD.

Tokom krize na severu izazvane upadom kosovskih specijalaca u opštinske zgrade i nametanja nelegitimnih gradonačelnika, o krizi na severu davala je oprezne izjave u kojima nije otvoreno podržala poteze Kurtijeve vlade na severu. Naravno, ona spada u grupu tvrđih albanskih političara, pogotovo kada je reč o odnosu sa Srbijom. 

Zanimljiv je i njen politički put. Ona je pred izbore u februaru 2021, na kojima je pobedu odneo Kurti, izašla iz Demokratskog saveza Kosova, formirala pokret "Gudžo" koji se u izbornoj trci pridružio Samoopredeljenju. Procene su da je time iz biračkog rezervoara povukla čak 100.000 glasova DSK i donela ih Kurtiju. Sada se postavlja pitanje da li je i koliko realna opcija da li Osmani, kao biši član DSK, može da bude taj ključni faktor za stvaranje buduće političke grupacije koja bi zamenila Kurtija.

Tu treba u igru uzeti i parlamentarnu matematiku. Poslanička grupa Samoopredeljenja trenutno u Skupštini Kosova od 120 poslanika ima 56 poslanika, među kojima su i oni iz Osmanijevog "Gudžo". Opozicioni blok trenutno zajedno ima 42 poslanika - Demokratska partija Kosova 18, DSK 16, Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja osam. Tom bloku za rušenje Kurtijeve vlade na koje pozivaju potrebni su i glasovi poslanika "Gudžo".

Govoreći o tome kakva bi mogla biti uloga Osmani u izlasku iz političke krize na Kosovu, analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići podseća za Kosovo onlajn da je ona dugo bila previše zavisna od Kurtija, ali se "držala nekako po strani, nije se čak ni mnogo javno izjašnjavala oko procesa koji su bili negativni po Kosovo i koji su doveli do uvođenja sankcija".

"I sam Kurti je priznao da mere nisu pravedna, da ozbiljno ugrožavaju i kosovske institucije i planove države, kao i privatni sektor. Predviđao i ranije da Osmani, ako želi da opstane, da se profiliše, jer je već dve i više godine previše tiha, povučena, mora da pokaže da nije na strani Kurtija i da može da sarađuje sa Amerikancima. U početku je davala opreznije izjave, ali sada ima otvoreniji nastup, to se vidi i kada je reč o odnosima sa Ramom i Albanijom, pokušava da popravi taj opšti imidž Kosova. Naravno, uporedo jača i svoj imidž, jer je očigledno da Kosovo ide ili ka izborima ili ka rešenju ove krize. Sada će, narednih meseci, biti nova diplomatska ofanziva i ona kao predsednica ima pravo, ne da direktno vodi, nego da učestvuje u stvaranju te spoljne politike, ali je očigledno da preuzima ulogu posrednika. Sada, do koje će to mere ići i kako će ići, šta će uraditi Kurti - videćemo. Kurtija sada čeka susret sa Vučićem u Briselu, tako da, njena uloga je za nju samu bila neophodna da se aktivira, da pusti glas i kaže neke stvari", priča Maljići. 

Kada je reč o dobrim vezama predsednice Kosova sa SAD i da li bi Vašington mogao da zaigra na "kartu Osmani" u smeni Kurtija, Maljići kaže da je za promenu vlasti važna parlamentarna kombinatorika, odnosno odnos snaga u Skupštini Kosova.  

"Trenutno je situacija takva da je bez podrške poslanika Osmanijeve stranke 'Gudžo', koja je u poslaničkom klubu Kurtijevog Samoopredeljenja teško obezbediti potrebnu većinu za rušenje vlade. Međutim, ako bi 'Gudžo', kao grupa uskratila podršku, plus poslanici Samoopredeljenja koji su poslednjih meseci napustili tu stranku, onda Kurti, ukoliko se i ostatak opozicije ujedini, ne bi imao više većinu u parlamentu. Videćemo u kom pravcu će ići rasplet krize. Čini mi se da Kurti sada ima samo jednu kartu, a to je da kaže da je prihvatio Ohridski sporazum, da će sprovesti ono što traže EU i SAD, da će popustiti na severu Kosova, da neće više uslovljavati da do smene četiri gradonačelnika dođe putem peticije, nego da daju ostavke i da otvore prostor za organizovanje novih izbora da tamo dođe do promene. U tom smislu je sada Vjosa Osmani povećala svoju ulogu u organizovanju prethodnih izbora, u smislu da je ona sve to aranžirala sa Kvintom, ali sada bi opet ona mogla da igra tu ulogu, a od Kurtija se možda očekuje da da ostavku, ali mislim da ga ipak drže diplomate i Amerikanci da bi ispunio ono što je obećao, da se napravi Zajednica srpskih opština i da se sa procesom krene dalje, i da se možda i formalno potpiše taj Ohridski sporazum. Vidite da zapravo kosovska opozicija optužuje Kurtija da je i to što je potpisao štetno po Kosovo", navodi on.

Maljići se osvrnuo i na to da je Osmani svojevremeno, pred izbore u februaru 2021. godine izašla iz Demokratskog saveza Kosova i ušla u koaliciju sa Samoopredeljenjem, što je, kaže, u značajnoj meri doprinelo porazu DSK i tadašnjeg premijera Avdulaha Hotija i dolasku na vlast Kurtija.  

"Ona je tada na neki način Kurtiju donela oko 100.000 glasova, jer on ne bi pobedio sa tako ubedljivom većinom da nije došlo da razlaza Osmani sa DSK. Možda bi ta činjenica mogla da odigra značajnu ulogu na sledećim izborima na Kosovu, koji su, kako sada stvari stoje, sve izvesniji do kraja godine ili na proleže", kaže Maljići. 

Za analitičara iz Gračanice Aleksandra Gudžića insistiranje Zapada na saradnji sa Osmani, to što je pozivaju na skupove i samite, poruka je tog dela međunarodne zajednice Kurtiju da može biti smenjen.

"Smatram da je praksa pokazala da pokrovitelji kosovske nezavisnosti, SAD, Velika Britanija i zemlje zapadne Evrope u nekom trenutku, kada dođe do političke krize na Kosovu, instaliraju na vlast ljude koji nemaju politički kapacitet i uporište u biračkom telu Kosova. Tako su pre nekoliko godina postavili Atifete Jahjagu, koja je postala predsednik Kosova, iako je za nju u tom trenutku malo ko na Kosovu čuo, nije imala politički kapacitet. Nije isključeno da u budućnosti nešto slično urade i sa Vjosom Osmani, iako ona možda nema poliitčki kapacitet i uporište u biračom telu Kosova, ali da ipak bude odabrana da predvodi kosovsku političku scenu", kaže Gužić za Kosovo onlajn.

Po njemu, nije realna opcija njenog povratka u DSK, veruje da će Osmani nastaviti samostalno politički da deluje i u tome će imati podršku zapadnog dela međunarodne zajednice, pre svega onih koji su glavni pokrovitelji kosovske nezavisnosti, to su SAD.

"Amerikanci su Kurtiju do sada nekoliko puta jasno stavili do znanja da su nezadovoljni tim njegovim čvrstim stavom i uopšte mišljenje je da se on otrgao kontroli i da, ukoliko se ne primiri, može doći do njegove smene i da na njegovo mesto bude postavljena Vjosa Osmani. To, po meni, nije isključeno, praksa i iskustvo je pokazalo da je to moguće, primer Atifete Jahjage pokazuje da je Kosovo protektorat, kolonija i da kolonijalni upravnici postavljaju na čelo svojih kolonija i svojih protektorata ljude koji su njima odani i kojima su njima poslušni i kolonijalna uprava ne trpi neposlušne i one koji žele da se odupiru", kaže naš sagovornik.

Ukazuje da su "Kurti i njegova politička opcija izneverili očekivanja, od privrede do niza drugih obećanja na kojima su dobili izbore, da je ono u šta su verovali kosovski Albanci propalo i da masovno žele da odu sa Kosova".

Analitičar iz Tirane Ben Andoni kaže za Kosovo onlajn da iako ne veruje da "Osmani mogao pomoći u razrešenju kosovske unutrašnje političke krize, primetno je da je ona poslednjih nedelja, opuštenija u svojoj retorici prema kosovskim političarima i Albaniji.

"Opozicija u Prištini često Osmani vidi kao problem, zbog njene bliske veze sa premijerom Kurtijem. Takođe, Osmani, kao predsednica, treba da ostane iznad svih političkih partija na Kosovu. Kada je reč o eventualnoj koaliciji između Osmanijeve političke grupe i DSK, to bi bilo veoma teško. Osmani je ipak veoma bliska Kurtiju i Samoopredeljenju. To je neka vrsta tandema koji funkcioniše na mnogo načina. Osmani procenjuje da prevremeni izbori i njeno suprotstavljanje Kurtiju ne pomažu njenoj budućnosti. Takođe, DSK ne računa na nju, zbog raskola u ovoj stranci, odlaska Osmani i njene saradnje sa Samoopredeljenje", ističe Andoni. 

Ukazuje i da SAD, preko ambasadora Hovenijera u Prištini, veoma dobro poznaju Kosovo i njegove unutrašnje prilike.

"Predsednica Osmani ne može da postigne više nego što je uradila sa Samoopredeljenjem. Tačnije, njena snaga ne prevazizali poziciju predsednika Kosova. Tako da SAD čekaju novu realnost koju bi kreiralo Samoopredeljenje, što se trenutno čini nemogućim. S druge strane, pozicija Kurtija nije onakva kakva je bila ranije. Po mom mišljenju, potrebno je još vremena da bi se došlo do nove političke realnosti na Kosovu, možda za nekoliko meseci, kada Kosovo oseti posledice mera SAD i EU", kaže Andoni.

Kada je reč o odnosu Kosova i Albanije, on smatra da će Vjosi Osmani biti teško da unapredi te odnose, posebno između Rame i Kurtija. S druge strane, ukazuje Andoni, Osmani ima dobre veze sa albanskim kolegom Bajramom Begajem

"Problemi između Kurtija i Rame imaju duboke korene. Svaki od njih pokušava da pokaže uticaj na Albance na Balkanu. To je razlog što i jedni i drugi u pojedinim trenucima igraju na nacionalističke karte. Takođe, još uvek je živo koliko je Osmani bila oštar, u poseti Tirani pre nekoliko meseci", napominje naš sagovornik.