Da li zatezanje odnosa između Atine i Tirane mrsi planove Prištini ili može biti na dobitku?

Oči Prištine već duže vreme uprte su u Grčku u kojoj se neretko "vidi" najslabija karika među pet članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo. Istovremeno, varničenja mesecima unazad na relaciji Atina-Tirana dala su povod spekulacijama da bi Grčka preko pitanja Kosova mogla da isposluje rešavanje problema koje ima sa Albanijom.

Slučaj uhapšenog grčkog gradonačelnika albanskog grada Himare doveo je do toga da Grčka blokira pregovarački proces Evropske unije sa Albanijom, ali sagovornici Kosovo onlajna, poznavaoci političkih procesa u Grčkoj, kažu da se ovaj problem neće reflektovati na pitanje Kosova. 

Uprkos oceni kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je "Grčka prva na listi zemalja koje su se približile priznavanju nezavisnosti Kosova", analitičari kažu da trenutno nema naznaka da će Grčka priznati Kosovo kao i da je malo verovatno da bi u budućnosti ona bila prva od EU zemalja koja bi napravila korak u tom pravcu. 

"Postoje neki diplomatski krugovi u Grčkoj koji smatraju da Grčka preko Kosova pridobija Albaniju i kada je reč o pitanju grčke manjine i kada je reč o određivanju ekskluzivne ekonomske zone na moru, što je otvoreno pitanje sa Albanijom. Ali, Grčka ima jasan stav da ne priznaje nezavisnost Kosova i za sada nema naznaka da će se to promeniti. Moje mišljenje je da će se Grčka po pitanju Kosova rukovoditi pre svega rezultatima procesa dijaloga Beograda i Prištine, odnosno, ako dođe do nekog ozbiljnijeg pomaka u smislu normalizacije odnosa, onda može biti promene stava, a tim principom će se voditi i druge zemlje koje ne priznaju Kosovo", kaže za Kosovo onlajn Nikos Pelpas, dopisnik grčke televizije ERT iz Beograda.

On odbacuje mogućnost da Grčka može da bude popustljiva prema pitanju Kosova kako bi sa Albanijom efikasnije rešila otvorena pitanja.

„Ne verujem da ima popuštanja. Grčka je poslednjih godina učinila dosta koraka u približavanju sa Prištinom jer je preovladao stav da - ako Srbija može da ima trgovinske odnose sa Kosovom, zašto ne može Grčka? Grčka nikada nije imala ni političke ni ekonomske odnose sa Kosovom. Tek dve godine Kosovo ima svoju kancelariju za vezu u Atini. Sada je preovladao stav da tu treba nešto promeniti ali ne verujem da će stići do toga da Grčka izdvoji mišljenje od pet zemalja EU i da sama odluči da prizna Kosovo. Imam utisak da će ta odluka zavisiti od stava Srbije. Odnosno, ako dođe do potpune normalizacije odnosa Beograda i Prištine, i ako Srbija i ne prizna Kosovo, jer niko ne traži da ga zvanično prizna, mislim da će tada svih pet zemlja priznati Kosovo, ali ne i da će to da uradi neka zemlja sama pre nego što se dijalog završi“, kaže Pelpas.

Pitanje Kosova, dodaje, stvara problem i unutar EU, jer ako ne bude rešeno, Kosovo neće moći da postane član EU "kako to hoće 22 od 27 članica EU". 

„Ne može da bude primljen neki entitet koji se predstavlja kao država ako ga makar jedna država ne priznaje. A ne verujem da će, ako ne dođe do rešenja između Beograda i Prištine, Španija ili Kipar, koji su čvrsti u svom stavu da ne prizanju Kosovo, prihvatiti da Kosovo bude član EU. Zato verujem da EU pokušava da pridobije Srbiju, odnosno da je 'primora' da neposredno prizna Kosovo, ne de jure, već defakto, kako bi i te zemlje koje ne priznaju Kosovo promenile stav“, kaže Pelpas.

Povodom toga što je Grčka blokirala pregovarački proces EU sa Albanijom, naš sagovornik kaže da se takav stav Grčke bazira na proceni da Albanija nije uradila ništa u pogledu poštovanja manjinskih prava.

"Vrhovni sud u Albaniji nije dao dozvolu da izabrani gradonačelnik Himare Fredi Beleri, koji se nalazi u zatvoru pod optužbom da je kupovao glasove za vreme lokalnih izbora, bude privremeno pušten na slobodu kako bi mogao da položi zakletvu na mestu gradonačelnika, a ono što je naljutilo Atinu je to što je Edi Rama dva dana pre donošenja odluke suda izjavio da će molba Belerija biti odbačena. I to je znak za grčku vladu da sudske vlasti u Albaniji nisu nezavisne", objašnjava Pelpas.

Vasilis Nedos, spoljnopolitički komentator iz Atine kaže za Kosovo onlajn da je za Grčku slučaj Beleri povezan sa pitanjem vladavine prava. 

"Obe strane drže se svojih pozicija. Grčki premijer Micotakis rekao je posle Evropskog saveta da slučaj Beleri nije bilatelarno pitanje između Grčke i Albanije već da je povezan sa vladavinom prava i evropskim akijem, dok je nasuprot tome Edi Rama rekao da je za njegovu vladu ovo bilateralno pitanje koje nema veze sa pristupnim pregovorima EU. Grčka nema interes da blokira pristupne razgovore za Albaniju ali vladavina prava i poštovanje prava Grka u južnoj Albaniji je za grčku vladu veoma važno“, kaže Nedos.

Što se tiče Kosova, i Nedos smatra da je pozicija Grčke veoma čvrsta.

"Svakako da postoje pritisci partnera na Grčku, posebno Nemačke i SAD da dođe do priznanja Kosova, ali, rekao bih da je grčko priznanje Kosova daleka mogućnost. Pre oko godinu i po otvorena je kosovska Kancelarija za trgovinu i prisustvo Kosova u Atini je diplomatski nadograđeno ali to je ono koliko možemo da učinimo. Dok god zemlje kao što su Španija ili Rumunija, da ne pominjem manje kao Kipar ili Slovačka, ne priznaju Kosovo, nisam siguran da će Grčka napraviti korak u pravcu priznanja. Rekao bih da je grčko priznanje Kosova daleka mogućnost“, kaže Nedos.

Iako kosovski zvaničnici često govore da će od pet EU zemalja koje ne priznaju Kosovo, Grčka biti prva koja će da načini taj korak, naš sagovornik kaže da to sluša najmanje poslednjih pet godina, ali da se to još nije desilo. 

„Očekivano je da kosovski zvaničnici imaju takav stav. Dug je put da bi se tako nešto desilo, ne mislim da bilo šta slično trenutno predstoji. U ovom trenutku očekivao bih dalju saradnju između Kosova i Grčke, možda u vidu nekih vojnih vežbi u okviru Nato, jer je Grčka član Nato, a Nato garantuje bezbednost na Kosovu. Nešto tako može da se desi. Takođe, postoje grčke kompanije koje su zainteresovane za energetske projekte ili ekonomsku saradnju sa Kosovom, ali priznanje kosovske državnosti je nešto daleko“, uveren je Nedos. 

Analitičar Ben Andoni iz Tirane kaže da ne veruje da problemi koje Grčka trenutno ima sa Albanijom mogu da utiču na pitanje Kosova.   

„Pitanja Albanije i Grčke nešto su što utiče samo na odnose naše dve zemlje, još od vremena kada smo uspostavili diplomatske odnose, zatim tokom Drugog svetskog rata, u periodu posle rata i do danas. Ne verujem da će problemi koje Grčka ima trenutno sa Albanijom moći da utiču na pitanje Kosova. Govorimo o dva potpuno odvojena pitanja“, kaže Andoni za Kosovo onlajn.

On smatra da Grčka zapravo želi da igra posredničku ulogu između Kosova i Srbije, ali bez priznavanja Kosova. 

„To Grčka čini da bi dobila što veći značaj u očima Srbije. Verujem da to važi u svim aspektima. Prvo, u ekonomskom aspektu. Drugo, u izgradnji mostova saradnje sa Srbijom, pošto Grčka želi da igra ulogu posrednika sa zemljama Evropske unije, koje imaju pragmatičan stav prema Kosovu. Treći je da Grčka želi da pokaže svoj pregovarački potencijal velikim geostrateškim silama Istoka, pre svega Rusiji, ali i Kini i Indiji“, navodi Andoni. 

Ovakvo angažovanje Grčke, kako smatra naš sagovornik, kosovski premijer Aljbin Kurti je iskoristio za unutrašnju upotrebu.

„Kurti je ovu pametnu akciju grčke diplomatije iskoristio za unutrašnju upotrebu, zbog čega su grčki predsednik, grčki premijer i grčko ministarstvo spoljnih poslova, toliko puta morali da pokažu svoj stav o Kosovu i bili kategorični da Kosovo neće biti priznato od strane Grčke”, kaže Andoni.