Pelpas: Spor Atine i Tirane neće uticati na stav Grčke prema Kosovu

Spor Atine i Tirane oko slučaja grčkog gradonačelnika albanskog grada Himare neće uticati na stav Grčke prema Kosovu. Grčka ima jasan stav da ne priznaje nezavisnost Kosova i za sada nema naznaka da će se to promeniti, kaže za Kosovo onlajn Nikos Pelpas, dopisnik grčke televizije ERT.

"Postoje neki diplomatski krugovi u Grčkoj koji smatraju da Grčka preko Kosova pridobija Albaniju i kada je reč o pitanju manjine i kada je reč o određivanju ekskluzivne ekonomske zone na moru, što je otvoreno pitanje sa Albanijom. Moje mišljenje je da će se Grčka po pitanju Kosova rukovoditi pre svega rezultatima procesa dijaloga Beograda i Prištine, odnosno, ako dođe do nekog ozbiljnijeg pomaka u smislu normalizacije odnosa, onda može biti promene stava, a tim principom će se voditi i druge zemlje koje ne priznaju Kosovo", kaže Pelpas.

On odbacuje mogućnost da Grčka može da bude popustljivija prema pitanju Kosova kako bi istovremeno sa Albanijom efikasnije rešila otvorena pitanja.

„Ne verujem da ima popuštanja. Grčka je poslednjih godina učinila dosta koraka u približavanju sa Prištinom jer je preovladao stav da - ako Srbija može da ima trgovinske odnose sa Kosovom, zašto ne može Grčka? Grčka nikada nije imala ni političke ni ekonomske odnose sa Kosovom. Tek dve godine Kosovo ima svoju kancelariju za vezu u Atini. Sada je preovladao stav da tu treba nešto promeniti ali ne verujem da će stići do toga da Grčka izdvoji mišljenje od pet zemalja EU i da sama odluči da prizna Kosovo. Imam utisak da će ta odluka zavisiti od stava Srbije. Odnosno, ako dođe do potpune normalizacije odnosa Beograda i Prištine, i ako Srbija i ne prizna Kosovo, jer niko ne traži da ga zvanično prizna, mislim da će tada svih pet zemlja priznati Kosovo, ali ne i da će to da uradi neka zemlja sama pre nego što se dijalog završi“, kaže Pelpas.

Pitanje Kosova, dodaje, stvara problem i unutar EU, jer ako ne bude rešeno, Kosovo neće moći da postane član EU "kako to hoće 22 od 27 članica EU". 

„Ne može da bude primljen neki entitet koji se predstavlja kao država ako ga makar jedna država ne priznaje. A ne verujem da će, ako ne dođe do rešenja između Beograda i Prištine, Španija ili Kipar, koji su čvrsti u svom stavu da ne prizanju Kosovo, prihvatiti da Kosovo bude član EU. Zato verujem da EU pokušava da pridobije Srbiju, odnosno da je 'primora' da neposredno prizna Kosovo, ne de jure, već defakto, kako bi i te zemlje koje ne priznaju Kosovo promenile stav“, kaže Pelpas.

On ne isključuje mogućnost da će se Srbiji u pregovaračko Poglavlje 35 ubaciti i sporazum iz Brisela i njegov Ohridski aneks iz ove godine. 

„To može da bude uključeno u poglavlje 35 i ne verujem da će Grčka po tom pitanju biti protiv i da će iskoristiti pravo na veto. Mnoge stvari se menjaju u EU. Kancelar Nemačke je opet ponovio stav da EU treba da promeni način odlučivanja, odnosno da ne treba da postoji princip konsenzusa za sva pitanja, već da treba da postoji jaka većina koja će da odlučuje. Posle juna i izbora za Evropski parlament, verovatno će se meriti taj princip odlučivanja u EU - da li treba da postoji konsenzus ili jaka većina za donošenje odluka“, navodi naš sagovornik.  

Inače, zbog slučaja izabranog gradonačelnika Himare Fredija Belerija, koji se nalazi u zatvoru pod optužbom da je kupovao glasove za vreme lokalnih izbora u Albaniji, Grčka je blokirala pregovarački proces sa Albanijom za pridruživanje Evropskoj uniji, a Pelpas kaže da se takav stav Grčke bazira na proceni da Albanija nije uradila ništa u pogledu poštovanja manjinskih prava.

"Vrhovni sud nije dao dozvolu da on bude privremeno pušten na slobodu kako bi mogao da položi zakletvu na mestu gradonačelnika, a ono što je naljutilo Atinu je to što je Edi Rama dva dana pre donošenja odluke suda izjavio da će molba Belerija biti odbačena. I to je znak za grčku vladu da sudske vlasti u Albaniji nisu nezavisne", objašnjava Pelpas.