Decenija od izgradnje Parka mira na mostu na Ibru i nove zebnje Srba

Pre deset godina na glavnom mostu na Ibru između Severne i Južne Mitrovice sagrađen je Park mira. Most je osposobljen za prelazak pešaka, ne i za drumski saobraćaj, što je poduhvat koji vlasti u Prištini žele da ostvare tokom ovog leta.

Park mira izgrađen je dan pošto su uklonjene betonske barikade na severnoj strani mosta, podignute 2011. godine kojima su se Srbi usprotivili prisustvu prištinskih institucija na severu Kosova, nakon što je kosovska policija preuzela kontrolu nad prelazima Jarinje i Brnjak. Odluku o gradnji parka tadašnji gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić doneo je, kako je rekao, u koordinaciji sa državnim vrhom Srbije. Iako je Rakić poručio da se na ovaj način pruža ruka komšijama Albancima, na izgradnju Parka mira, Albanci iz južnog dela grada nisu gledali sa odobravanjem.

Četiri dana nakon što su postavljene žardinjere sa zelenilom, ispred mosta u Južnoj Mitrovici održan je protest Albanaca pod nazivom „Ili vi, ili mi”. Protest je prerastao u nerede u kojima je povređeno oko 20 osoba. Grupa demonstranata pokušavala je da pređe most ka severnom delu grada, pripadnici kosovske policije i Kfora u jednom trenutku bili su zasuti kamenicama, na šta su uzvratili suzavcem i šok-bombama.

Park je opstao dve godine, a uklonjen je zbog revitalizacije mosta, dogovorene u okviru dijaloga u Briselu. 

Po pitanju funkcije mosta, pogledi Srba i Albanaca razlikuju se i danas. Zebnje Srbe su iste. 

Član predsedništva Srpske liste Nemanja Biševac kaže za Kosovo onlajn da je Park mira bio uspešan projekat.

„Sećam se celokupnog događaja tog dana, bio sam prisutan. Dan ili dva ranije, uklonjene su barikade koje su Srbi kao simbol otpora podigli 2011. godine. Parka mira je bio još jedan simbol otpora i način da se severni deo Kosova i Metohije odbrani“, navodi Biševac.

Sa vremenske distance od deset godina, Biševac kaže da je ovaj park doprineo sprečavanju masovnog iseljavanja Srba sa severa.

„Srbi su na taj način uspeli da sačuvaju i svoje domove i sprečili su masovno iseljavanje sa severa Kosova i Metohije. Još jednom su pokazali jedinstvo i sačuvali sve četiri opštine na severu, ne samo Kosovsku Mitrovicu“, ističe Biševac.

Imajući u vidu najave iz Vlade Kosova da će glavni most na Ibru biti otvoren za drumski saobraćaj ovog leta, Biševac navodi da je zbog toga prisutan strah kod građana jer je od 1999. godine bilo više od 100 napada na severni deo grada sa južne strane.

„Mnogo je krvi proliveno, mnogi Srbi su bili ranjavani i povređivani i mnogi su dali svoje živote za odbranu severnog dela grada“, kaže on.

Ovaj problem, ističe, ne može da razume neko ko ne živi u Severnoj Mitrovici.

„Taj potez bi izazvao dodatnu strepnju kod Srba. Sa druge strane on bi značio još jedan korak ka zatvaranju opštine Severna Mitrovica, što je i krajni cilj južne opštine i kosovskih vlasti. Kada je uklanjan Park mira, tome je prisustvovao i tadašnji gradonačelnik Južne Mitrovice Behtiri koji je potencirao tu priču - kako više ne postoji razlog da ovoj most ne bude funkcionalan i da se ne teži ujedinjavanju dve opštine“, podseća Biševac. 

Zamenik predsednika Skupštine opštine Severna Mitrovica Skender Sadiku ima sasvim drugačije mišljenje i o nekadašnjem Parku mira i o otvaranju mosta za saobraćaj.

„Da se cveće postavlja nasred mosta bila je najveća glupost. Ovaj most treba da bude normalan, kao svaki u svetu, da spaja ljude, a ne da se prave instalacije, svakakve budalaštine, i to u ime parka i u ime mira. Ne zaboravimo na ovu desetu godišnjicu da etničkih problema u Mitrovici nije bilo, što je dobro. Sada smo definitivno više bliže normali nego ludim stvarima koje smo ovde proživeli“, navodi Sadiku.

On smatra da je pravo vreme za otvaranje mosta između Južne i Severne Mitrovice, kao i da do njihovog razgraničenja treba da dođe što pre, da bi se, kako kaže, poboljšao ekonomski razvoj i postigla normalizacija. 

„Nadam se da će sa normalizacijom polako krenuti sve normalne stvari i da se opština bavi sa onim stvarima kojima treba. Da smo mi ljudski, kao komšija sa komšijom razgovarali, ne bi nam došli ovi između nas. Mi treba da se poštujemo“, dodaje Sadiku. 

Na Balkanu, kaže, lošim idejama počinju mnoge stvari i kritikuje prvobitnu ideju podele grada mostom.

"Bili su kreativni da nas dele, ali, nažalost, nisu toliko kreativni i da nas spajaju. Most je beton i gvožđe, a mene kao građanina, kao Mitrovčanina tišti ideja da ovaj most bude simbol podele“, kaže Sadiku.

Ipak, dodaje da je ovaj most u istoriji poznat kao onaj koji nije spajao ljude, ali smatra da je sada vreme da se most otvori jer, kako navodi, univerzalno pravo ljudi je da se kreću. Podseća da je Skupština Severne Mitrovice prošle godine izglasala odluku o otvaranju mosta i navodi da Mitrovčani slobodno idu u oba dela grada i da nema tenzija. Dodaje da je Severna Mitrovica urbani centar Srba, gde dolaze studenti, da je tu KBC, kao i Univerzitetski centar.

Sadiku kaže da razume strah koji Srbi imaju zbog najave o otvaranju mosta, a kako smatra, radi se o "generacijama koje imaju strah od straha".

„Ovaj strah koji ima većinska srpska zajednica na severu, reflektuje se i na druge zajednice. Često napominjem da isti taj strah imaju i moja deca i moja zajednica. Mi sa ovim strahovima plašimo i ljude u Bošnjačkoj mahali, znači Bošnjake, Turke, Rome, Aškalije, Gorance. Verujem da taj strah polako treba da se baca, ako ništa drugo u ovaj Ibar, i da ljudi žive normalno. I na jugu treba da se plaše ljudi ako idemo tom logikom da će organizovana grupa Srba da upadne i napravi probleme. Ali to ne vodi nigde. Znači, treba grad da se čuva i da se otvara za ljude dobre volje, sa svih strana“, navodi Sadiku.