Zašto je Prištini važno da baš sada "otvori" most na Ibru i šta je cilj?

Odluka koju su doneli albanski odbornici u Skupštini opštine Severna Mitrovica da nadležnima upute zahtev da se omogući sloboda kretanja za automobile na glavnom mostu na Ibru i oslobodi prostor oko mosta, naišla je na brojne oštre reakcije, kako državnog vrha Srbije i političkih predstavnika Srba sa Kosova, tako i građana Severne Mitrovice koji kažu da su zabrinuti za svoju bezbednost. Da nije vreme za otvaranje mosta poručili su i predstavnici međunarodne zajednice, a iz Kfora su naveli su je to pitanje koje mora da se reši političkim dijalogom.

Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da nova opštinska vlast u tom gradu želi da iskoristi aktuelni politički trenutak, tačnije vakuum do kog je došlo nakon izbora u četiri opštine na severu.

Analitičar Ljubomir Stanojković smatra da je Prištini u ovom trenutku mnogo bitnije da aktivira to pitanje, nego da zaista otvori most na Ibru.

"Most na Ibru je simbol otpora građana na severu prema zaokruživanju apsolutne pravne i političke jurisdikcije na celokupnoj teritoriji Kosova od strane prištinskih vlasti. Ovaj most je i dalje trn u oku strukturama vlasti na Kosovu. Imajući sve to u vidu, težnja za otvaranjem mosta za automobilski saobraćaj je uvek prisutna kod njih", kaže Stanojković.

Stanojković smatra da je nova opštinska vlast u Severnoj Mitrovici odlučila da iskoristi trenutak, bez obzira na negativnu političku situaciju.

"U Severnoj Mitrovici je došao jedan novi momenat, uspostavljena je nova opštinska vlast koju čine Albanci. Takva vlast, koja nije legitimna i znajući da, sa pravom, neće dugo trajati, odlučila se na korak otvaranja mosta, bez obzira na negativan politički trenutak i, po svemu sudeći, istovremeno imajući rezerve da li to može da se realizuje", dodaje Stanojković.

Prema njegovim rečima, kosovski premijer Aljbin Kurti smatra da će međunarodna zajednica biti popustljiva po pitanju otvaranja mosta zbog, kako je naveo, njegove popustljivosti kada je reč o ZSO.

"Sa druge strane, treba spomenuti jako bitan momenat, a to je što su se i Brisel i Vašington aktivirali da se sa formiranjem ZSO što pre krene, što je gospodinu Kurtiju ogroman problem koji mora da reši. A znamo dobro kakvi su njegovi raniji stavovi bili po tom pitanju. Zato, Kurti smatra da formiranje ZSO predstavlja veliki ustupak prema međunarodnoj zajednici i da će ona nekim njegovim populističkim potezima, u koje sigurno spada otvaranje mosta na Ibru, progledati kroz prste. Kurti se još više osokolio činjenicom da mu je odobrena vizna liberalizacija i time što je učinjen krupan korak ka učlanjenju Kosova u Savet Evrope", navodi Stanojković.

Otvaranje mosta na Ibru za automobilski saobraćaj, smatra Stanojković, za građane srpske zajednice u ovom momentu je izuzetno negativan potez. 

"Pre svega, to bi bio jak udarac po njih, u emotivnom i psihološkom smislu jer bi to, ne samo simbolično, već praktično, značilo da je Priština zaokružila svoju jurisdikciju nad celim Kosovom. Posebno imajući u vidu da je odbojnost Srba prema centralnim vlastima možda na najvišem nivou", ističe Stanojković.

Dodaje da još jedan veliki problem otvaranja mosta može biti bezbednosni faktor, jer u situaciji kada su prisutne visoke tenzije, rizici sukoba širih razmera sa nepredvidivim posledicama su vrlo mogući.

"Ipak, barem po meni, međunarodna zajednica je ovoga puta blagovremeno reagovala i sa odlukom o otvaranju mosta na Ibru za automobilski saobraćaj će se sačekati kada se stvore povoljniji uslovi", zaključio je Stanojković.

Viši istraživać u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice Igor Marković mišljenja je da je vladajućoj partiji u Prištini je neophodno da skrene pražnju sa niza problema sa kojima se Kosovo već dugi niz meseci suočava.

"Ispostavilo se da pozitivni ishod u vezi sa viznom liberalizacijom nije bila karta sa kojom je Kurti predugo mogao da igra u kosovskoj javnosti i u borbi sa političkim neistomišljenicima, te je zato odabrao preko ogranka svoje partije u Severnoj Mitrovici da lansira novu temu oko koje će se srpska i albanska strana žustro raspravljati", kaže Marković.

Podseća da su, štaviše, kritike koje opozicija upućuje Kurtijevoj vladi u vezi sa potencijalnim formiranje ZSO su sve glasnije, a pritisci međunarodne zajednice sve veći u tom pravcu.

"Tako, da bi skrenuo pažnje sa obaveze formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, pokreće novu temu, odnosno revitalizaciju glavnog mosta u Mitrovici, koja i te kako ima potencijal da uruši ionako već krhki odnos između Prištine i Beograda, kao i Albanaca i Srba na Kosovu", kaže marković.

Po rečima Markovića, cilj Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja je da javnosti na Kosovu prikaže uspešnu strategiju "tzv. konačne integracije severa Kosova u kosovski institucionalni sistem".

"Umesto da ozbiljnije porade na povratku Srba u lokalne i centralne institucije, koriste se simbolički potezi koji niti pomažu procesu integracije Srba, niti suštinski ne rešavaju problem pravno-institucionalnog vakuuma koji na severu Kosova traje još od novembra prošle godine. Ova strategija podrazumeva simboličko 'lomljenje kičme' institucijama koje podržava Srbija na Kosovu kroz akcije koje su u biti samo i isključivo simboličke i ne nude pozitivan ishod po svakodnevni život običnog građanina na severu", kaže Marković.

Dodaje da su, otvaranje mosta za saobraćaj, održavanje izbora u improvizovanim izbornima jedinicima (kontejnerima), postavljanje Specijalnih jedinica Kosovske policije zarad borbe protiv krijumčarenja i ilegalne trgovine,samo deo te "neuspešne kampanje Samoopredeljenja kojima se pokušava sakriti katastrofalna ekonosmka politika, neuspesi na nivou procesa normalizacije odnosa, kao i migracije stanovništva sa Kosova".

"Na kraju krajeva, Glavni most u Mitrovici nije jedini, te postoje i ostali koji su funkcionalni u pogledu odvijanja saobraćaja. Čak i potpunim otvaranjem ovog mosta, koji nosi izuzetnu političku i simboličku težinu, Aljbin Kurti i Samoopredeljenje bi dobili samo par političkih poena koji ne bi na dugoročne staze urodile plodom", dodaje Marković.

Analitičar Nedžmedin Spahiu takođe smatra da nova opštinska vlast u Severnoj Mitrovici želi da iskoristi trenutak, jer će, kako navodi, za nekoliko meseci gradonačelnik Severne Mitrovice ponovo biti Srbin, koji zasigurno neće dozvoliti otvaranje mosta na Ibru.

"Važno je da se sada otvori most jer će za nekoliko meseci gradonačelnik biti Srbin, a budući gradonačelnik iz srpske zajednice ne želi da prihvati takvu obavezu kao što je otvaranje mosta, da ne bi postao izdajnik", smatra Spahiu.

Spahiu je, međutim, mišljenja da je otvaranje mosta na Ibru više je u interesu građana Severne, nego Južne Mitrovice, jer bi građani tog dela grada otvaranjem mosta dobili izlaz na magistralni put.

Ocenjuje da otvaranje mosta ne bi uticalo na bezbednost.

"Kada je reč o bezbednosnim razlozima tu nema nikakvih prepreka. Ima i drugih mostova, ukoliko žele da se situacija pogorša ili da se naprave problemi, zašto je baš taj problematičan", upitao je Spahiu.

Dodao je da je most svakako otvoren za pešake, i da nema bezbednosnih problema, već da je više reč o "mitskom karakteru" tog mesta gde su se u prošlosti dešavali sukobi Srba i Albanaca.

"Ovde nije reč o bezbednosnom problemu, već o mitu koji je nastao u posleratnom razdoblju. Tu su se dešavali okršaji između Srba i Albanaca, zbog čega je zatvoreni most postao mit. Očekivalo se da će, kada su gradonačelnici bili Srbi, biti doneta odluka o otvaranju mosta, ali to nisu uradili da ne bi bili optuženi za takvu odluku", zaključio je Spahiu.