Dijalog i tri nova uslova: Briselska partija šaha ili loš rimejk filma “Dan mrmota”

Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti
Izvor: Kosovo online/Ilustracija

Nova runda razgovora glavnih pregovarača Beograda i Prištine i novi fijasko. Za razliku od svih ranijih - apsolutno očekivan. Sagovornici Kosovo onlajn naglašavaju da je takav rasplet bio jasan još prošle nedelje nakon što je Aljbin Kurti odbio tripartitni sastanak sa Aleksandrom Vučićem i nastavak dijaloga uslovio sa tri nova zahteva.

Piše: Arsenije Vučković

Neki to nazivaju partijom šaha. Jedino nije jasno da li je premijer Aljbin Kurti u Briselu “matirao” Beograd, Evropsku uniju ili Prištinu.

Za druge, to je loš rimejk filma “Dan mrmota” u kome se jedan dan iznova i iznova ponavlja, baš kao i pregovori u Briselu.

Tako je bilo i juče.

Za glavnog pregovarača Beograda, direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića i jučerašnja runda dijaloga je dokaz da Priština suštinski ne želi normalizaciju odnosa, a da joj je formiranje Zajednice srpskih opština, nedvosmislen uslov SAD i EU - “poslednja rupa na svirali”.

“Priština ubija dijalog”, poručio je Petković.

Za glavnog prištinskog pregovarača Besnika Bisljimija ključni problem je što je Petković isključivo insistirao na usvajanju evropskog nacrta ZSO.

"Jedina tačka dnevnog reda oko koje smo morali da napredujemo bila je rasprava o finalizaciji plana redosleda. Ali, Petkovića je zanimala samo jedna tačka koja je podrazumevala usvajanje evropskog nacrta statuta Zajednice opština sa srpskom većinom", kazao je Bisljimi novinarima nakon sastanka.

Partija šaha ili rimejk filma? Da li je baš na to mislio odlazeći šef evropske diplomatije Đuzep Borelj koji je, sumirajući ne samo prošlu nedelju već i svoj, petogodišnji mandat u EU, rekao da su za proces dijaloga Beograda i Prištine potrebni hrabrost, vizija i politička volja.

Prošle nedelje, umesto najavljenog tripartitnog sastanka Aljbina Kurtija i Aleksandra Vućića, Borelj je na kraju dana izašao pred novinare konstatujući da Kurti nije želeo taj sastanak već je ispostavio tri nova uslova od kojih je ključan - međusobno priznanje.

Da ovaj termin može da ima više “dubleta” potrudili su se da “razjasne” i evropski zvaničnici. I samo su se još više upleli u kučinu.

Među prvima portparol Evropske unije Peter Stano.

Najavljujući jučerašnji sastanak glavnih pregovarača Beograda i Prištine Petra Petkovića i Besnika Bisljimija on je objasnio da prioritet i agendu tog susreta određuje "najveća hitnost početka primene Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa dve strane".

"Tu nema nikakvog priznanja, ali bi, naravno, logična posledica normalizacije bilo priznanje. Ali to je nešto daleko kasnije u procesu", rekao je Stano.

I  glavni evropski pregovarač Miroslav Lajčak sve vreme priča o normalizaciji odnosa. Prošle nedelje je, na Dubrovačkom forumu i objasnio šta pod tim podrazumeva.

"Naravno, na stranama je da odrede šta znači normalizacija”, kazao je Lajčak.

Petković je na sve te “dublete” bio kratak i jasan.

Taj film neće gledati”.

Vrzino kolo

Sociolog Vladimir Vuletić sastanke u Briselu slikovito opisuje kao rimejk filma “Dan mrmota”. Dodaje da bi “dublet” mogao biti - vrzino kolo.

"Kad su ovi razgovori u pitanju, to je kao Dan mrmota. Svaki put se ponavlja isto, pomaka nema, pa se zapravo pitate da li se uopšte želi pomak. Jasno vam je da se Priština i Beograd nalaze na različitim pozicijama i da su krajnji interesi Prištine i Beograda međusobno suprotstavljeni. Međutim, oni koji moderiraju te razgovore, ako im je zaista u interesu da se postigne određeni napredak, trebalo bi da nešto učine. Sada je moj utisak da nijedna strana nema veliki entuzijazam da napravi odlučujući korak ka onome što se zove normalizacija, a pod čim, očigledno, svi podrazumevaju različite stvari", kaže Vuletić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Naglašava da zbog sporosti u napretku dijaloga po svim pitanja najviše trpe Srbi na Kosovu .

"Za nas i za život ljudi na Kosovu, najteže je što su prekinute ekonomske veze. Tu mislim na protok robe i novca, ostao je još protok ljudi, ali je i on usporen jer postoje mnoga ograničenja vezana za posete zvaničnika. Ni ljudi više nisu sigurni kada prelaze granicu da li će nekome pasti na pamet da su oni možda nekakav element kojeg treba uhapsiti... Vidimo da iako se ti razgovori vode, sitacija je sve teža", naglašava Vuletić.

Kaže da se odnos premijera Aljbina Kurtija prema dijalogu najbolje mogao videti iz poteza koje je povlačio prošle nedelje jer mu je bilo važnije da gleda Albaniju na Evropskom prvenstvu u fudbalu nego da razgovara.

"Ti susreti između visokih zvaničnika imaju smisla tek ako je nešto unapred pripremljeno i dogovoreno. Ali mi smo videli, i znali smo, da su se čak i sreli, bilo bi sa ciljem da popiju kafu, jer u tom pripremnom periodu, Kurti je otišao na utakmicu. Bilo mu je važnije da gleda Albaniju nego da se susretne sa Lajčakom i da razgovara o dijalogu. Kad su uslovi u pitanju, Kurti čini sve sa ciljem da ne napravi ništa što bi moglo da unapredi dijalog. Nijedna strana nema suštinski želju da se nešto učini. To je opasno, jer taj sukob i tu ranu ostavlja otvorenom i stvara problem za bezbednost. Treba se zapitati da li je nekom zaista u interesu da i bezbednost bude otvoreno pitanje. To mene muči", ističe ovaj sociolog.

Naglašava da su “šahovski potezi” Kurtija jasni.

"Sve je pokušaj fingiranja razgovora, jer njega u osnovi ne zanimaju nikakvi razgovori, pre nego što Beograd prizna Kosovo. Pošto je vršen pristisak na njega, pristao je da razgovara, ali na takav način da taj razgovor ne vodi nikuda i da je to jedno vrzino kolo. Jasno je od početka da njega razgovor ne zanima. Razgovora može biti nakon što Beograd prizna Prištinu, pa da se kao dve međusobno priznate države dogovaraju o različitim stvarima, ali to nije put za rešenje ovog postupka", zaključio je Vuletić.

Pregovori bez pregovora

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić smatra da nakon serije neuspešnih susreta u Briselu i novih uslova premijera Aljbina Kurtija, pregovore o normalizaciji odnosa treba prekinuti zato što je jasno da nema političke volje ni Prištine ni EU da se oni okončaju.

“Mislim da te pregovore jednostavno treba prekinuti. Vrlo jasno je da tu ne postoji nikakva politička volja za pregovorima. Vrlo jasno je da je jedini cilj i strategija gospodina Kurtija nezavisno Kosovo po svaku cenu, a bez da napravi bilo kakav kompromis i ustupak. I veoma je jasno da ono što zovemo posrednicima, međunarodnim posrednicima u pregovaranju, zapravo se nalaze na strani nezavisnog Kosova. Dakle, nema nikakve sumnije da zemlje Klinte i sve ključne zemlje EU podržavaju kosovsku nezavisnost i rade sve što mogu ne bi li izvršili pritiske na Srbiju, a u cilju da Kosovo dobije tu nezavisnost.”, kaže Bešić za Kosovo onlajn.

Dodaje i da je rukovodstvo Srbije svesno da pregovora nema, ali da je njen položaj u ovom trenutku iznuđen.

“Razumem učešće Srbije u svim tim pregovorima, ne zato što ima volju i želju i nameru i uverenje da ovo pitanje može da se razreši, već jednostavno kao nedostatak izbora i prosto pokazivanje nekakve dobre volje, da se ne bi reklo da Srbija neće da pregovora. Ali, mislim da državna rukovodstvo Srbije vrlo jasno razume da tu nikakvih pregovora nema i da se ništa ne može desiti, a da ne bude na štetu Srbije. Prema tome, morate nastaviti te pregovore, ali bez ikakve nade da će oni odvesti u bilo kakvom konstruktivnom smeru”, kaže Bešić.

Ne očekuje da bi nova evropska administracija mogla da predstavi bolju strategiju od dosadašnje.

“Oni imaju vrlo jasnu strategiju. Oni imaju strategiju da prosto idu iz pregovora u pregovore i da pre ili kasnije neka od strana ili obe strane, pre svega Srbije, izgubi strpljenje i stavi tačku na 'i’. Ne zaboravite, u međuvremenu se dešavaju stvari na spoljno -političkoj sceni, u međuvremenu postoje mehanizmi potencijalnog pritiska koji se mogu izvršiti pre svega na Srbiju”, ističe Bešić.

Zaključuje da je ključan problem u tome što zemlje Kvinte i EU i kao epilog pregovora Beograda i Prištine isključivo vide priznavanje Kosova od strane Srbije.

“Cilj ovih pregovora je da Srbija prizna Kosovo. Dakle, nekad se to kaže defakto, to je priznanje Kosova. Dakle, to je cilj tih pregovora. Taj cilj imaju zemlje Kvinte, zemlje Evropske unije, oni koji posreduju. Njihov cilj je vrlo jednosmeran, unipolaran, u interesu Kosova, i oni ću održavati te pregovore stalno koristeći nove mehanizme i argumenta ne bi li izvršili pritisak sa Srbiju. Vrlo je jasno šta se tu dešava”, smatra Bešić.

Kako ko tumači “normalizaciju”

Naučni saradnik Instituta sa savremenu istoriju Milan Gulić ocenjuje da je i jučerašnja runda pregovora Beograda i Prištine pokazala da je proces dijaloga “bez noviteta” zato što Zapad pod terminom “normalizacija” podrazumeva isključivo priznavanje Kosova.

“Pod napretkom dijaloga u današnje vreme se na Zapadu uglavnom smatra odstupanje države Srbije sa Kosova i Metohije i to se kontinuirano radi od 1999. godine. I ono malo suvereniteta što je tamo ostalo postepeno se povlači i taj napredak se svodi na to da je dijalog kada jedna strana dobija sve, a druga strana ne dobija ništa. Pa to i nije pravi dijalog, ali to je prosto obris odnosa u svetu u ovom trenutku”, kaže Gulić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ocenjujući sedmočasovne pregovore u Briselu glavnih pregovarača Petra Petkovića i Besnika Bisljimija koji su okončani bez rezultata, Gulić kaže da tu “odavno nema posebnih noviteta”.

“Ne bih rekao da tu imamo nekih posebnih noviteta. Prosto, Priština već dugo vremena ima ozbiljnu podršku najznačajnijih zemalja Zapada, toga je svesna i vodi politiku s tim u skladu. Neretko isporučuje zahteve i uprkos tome što se burno na njih reaguje, na kraju uglavnom izgura ono što je želela”, kazao je Gulić.

Dodaje da je pogrešno izvoditi zaključak da je za zastoj u odgovoran isključivo premijer Aljbin Kurti ili rukovodstva Kosova od 1999. godine.

“Rekao bih da je to višedecenijska politika Albanaca koji su tako radili i u socijalističkoj Jugoslaviji. Iznesu zahteve kroz demonstracije, one se surovo uguše i na kraju zahtevi budu ispunjeni. I u ovom slučaju će sve ići u tom smeru”, smatra Gulić.

Ko povlači prvi potez?

Analitičari sa Kosova složni su da se u dijalogu Beograda i Prištine zapravo ne događa ništa neuobičajeno i da je u ovoj "šahovskoj partiji" i dalje ključna dilema - ko treba da povuče prvi potez.

Direktor Instituta za politiku „Musine Kokaljari“ Visar Imeri ocenio je za Kosovo onlajn nakon jučerašnje runde dijaloga u Briselu da se nije desilo ništa neočekivano, a da su uslovi koje je kosovski premijer Aljbin Kurti postavio prošle nedelje taktika Prištine za koju nije siguran da će uroditi plodom, jer kako ističe, srpska strana nije spremna za ispunjenje istih.

„Ništa neočekivano se nije desilo, čuli smo iste priče kao i do sada, da se sastajemo, pričamo, da svaka strana drži svoju poziciju, a nema nikakvog progresa. To što je gospodin Lajčak rekao, da su se saglasili u narednim koracima, to je bilo za mene čudno, jer to nije rekao ni Petković iz Beograda, a ni Bisljimi iz Prištini. Što znači da, ili oni ne žele da pričaju o tome, ili da je Lajčak veoma optimističan, da radi svoj posao. Do sada nismo videli nekakve dobre i važne rezultate i korake u tom smeru“, kaže Imeri.

Ono što se dešava u dijalogu, ističe on, viđeno je nakon što je trebalo da se Kurti i Vučić sretnu u Briselu, ali nisu. Prema njegovim rečima, to je pokazatelj da je dijalog trenutno mrtav.

„Stalno pričamo o sporazumu koji treba da se implementira, ali neće da se implementira. Izgleda da nijedna strana nije saglasna da započne proces implementiranja tog sporazuma“, ocenio je Imeri.

Ističe da Zajednica srpskih opština jeste jedna od odgovornosti koju Kosovo ima, ali da Priština neće da uradi ništa u tom smeru, dok, kako je rekao, ne dobije neke garancija da će srpska strana implementirati svoj deo dogovora.

„Mislim da je pismo koje je slala bivša premijerka Brnabić postavilo velike probleme u procesu dijaloga. Ne može jedna strana da kaže da je saglasna sa sporazumom, ali neće sprovesti tačku 24 i slično, ako se slažeš sa sporazumom znači da se slažeš sa celim tekstom, a ne samo sa nekim delom. Mislim da je najveći problem to što kosovska vlada, premijer Kurti i zamenik premijera Bisljimi, stalno govore da oni to očekuju i traže neke garancije da će i Srbija da sprovede svoju stranu sporazuma i onda će kosovska strana takođe napraviti korake u tom smeru, mislim da je to bilo prošle godine i imamo isti problem sada“, rekao je on.

Takođe, ističe da su, kada su u pitanju uslovi koje je Kurti postavio, dve od tri tačke, vezane za garancije da će Srbija sprovesti dogovoreno.

„Da će da sprovedu defakto priznanje Republike Kosovo, ali treća tačka je veoma ozbiljna. Mislim da kosovska strana ima pravo da traži da se Milan Radoičića, koji je bio glavni u organizovanju napada u Banjskoj, suoči sa pravdom, i ako to neće Srbija da uradi, on treba da dođe na Kosovo i suoči se sa kosovskim sudom“, rekao je Imeri.

Ukoliko se kosovska strana bude držala ovih uslova, Imeri je mišljenja da neće doći do napretka u dijalogu u narednom periodu, jer kako ističe, ne vidi spremnost srpske strane da uradi nešto u ispunjenju istih.

Odlazak Bisljimija na razgovor sa srpskom stranom, Imeri donekle vidi kao licemerje.

„Ako je stav kosovske strane sada da nema dijaloga i nema implementiranja sporazuma bez tih uslova, onda zašto ide?. Ako Kurit neće da se sastanke sa predsednikom Srbije Vučićem, onda zbog čega Bisljimi treba da se sastane sa Petkovićem? To nema smisla. Mislim da svaka strana, i kosovska i srpska, svaka vlada, pokušava da u procesu dijaloga ima strategiju i neke taktike. Ja mislim da se kosovska vlada u ovom slučaju ponaša taktički, nećemo da prekinemo dijalog, ali postavićemo uslove u dijalogu i da vidimo šta će da se desi“, smatra ovaj analitičar.

Imeri je ubeđen da neće biti velikih koraka napred u dijalogu dok se ne formira nova Komisija u Evropskoj uniji i na završe izbori u SAD.

„Imamo sada izbore u Velikoj Britaniji, završen je prvi krug izbora u Francuskoj, čekaćemo drugi krug da vidimo ko će formirati vladu tamo. Ima veoma velikih pitanja i u ovoj situaciji, ja mislim da ni Kurti ni Vučić nemaju nikakvih razloga da naprave neki korak napred ka implementiranju sporazuma“, zaključuje Imeri.

Promena stava EU

Saradnik NVO “Nova društvena inicijativa” iz Severne Mitrovice Aleksandar Šljuka u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da su sastanci u Briselu neophodni, ali da do sledeće godine “nećemo videti ništa senzacionalno”.

“Znamo da suštinski dok se Kurti ne odobrovolji neće doći do krupnih koraka. Međutim mislim da ti uslovi neće biti prepreka u odlučujućem smislu zato što EU kao da je malo promenila svoj stav. Ona je isprva podržavala ili prećutno odobravala sve te Kurtijeve uslove i pokušaje da se razvodni tok dijaloga. Mislim da to više neće tolerisati”, ističe Šljuka.

Ipak, ima rezervu da će ti pritisci uticati na kosovskog premijera.

“Postavlja se pitanje kako će to da utiče na Kurtija. Mislim da neće. Nećemo videti ništa senzacionalno barem do sledeće godine. Dok traje Lajčakov mandat neće biti krupnih pomaka, u smislu formiranju ZSO”, smatra Šljuka.

Komentarišući tvrdnju glavnog prištinskog pregovarača Besnika Bisljimija da je Petar Petković u Briselu insistirao na formiranju ZSO, Šljuka kaže da takav pristup Beograda ima podršku EU.

“Takav pristup srpske strane ima podršku EU i mislim da će i oni insistirati da Zajednica bude u tom redosledu primene prvo i najvažnije pitanje, da se učine barem određeni koraci, pa onda može da se očekuje primena određenih stvari od strane srpske strane. To će za Kurtija biti jako teško da proguta s obzirom da uskoro na Kosovu možemo da očekujemo izbore. On neće gledati da sebi našteti i unizi svoj rejting formirajući ZSO u ovom, za njega osetljivom trenutku. ”, ističe Šljuka.

Najavu da bi Beograd i Priština do 18. jula trebalo da dostave Lajčaku svoje primedbe na predlog EU o redosledu poteza u sprovođenju dogovorenog, Šljuka vidi kao deža vu pregovora po pitanju dinara.

“Suštinski smo to već videli sa dinarom. Strane su se ušančile na svojim pozicijama, a EU je bila nemoćna da to otkoči. Posle sedam sastanaka o dinaru nismo videli nikakav napredak i sada se o toj temi faktički više ne priča. Mislim da je ovo više pozdravna reč Borelja i Lajčaka nego što možemo da očekujemo njihovo konstruktivno angažovanje po pitanju implementiranja tog sporazuma”, objasnio je Šljuka.

Uslovi za dijalog

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini tvrdi da je proces dijaloga u svojevrsnom moratorijumu zbog uslova koje je kosovski premijer Aljbin Kurti postavio, a koje, kako ističe, Srbija neće ispuniti.

U razgovoru za Kosovo onlajn Šahini ne smatra da će problem između Kosova i Srbije biti rešen u skorije vreme.

„Dijalog Kosova i Srbija i dalje je po našim procenama u moratorijumu zbog toga što je premijer Kurti zatražio od Srbije tri uslova, a Srbija sigurno neće ispuniti to. I ako čvrsto ostaju ta tri Kurtijeva uslova, prema mom mišljenju, dijalog sa Srbijom će biti dugoročno u moratorijumu“, kaže Šahini.

On ističe da je mnogo faktora koji će uticati na dalji tok dijalog, i podseća da kreće letnja pauza.

„Takođe, u Evropskoj uniji su bili izbori pa dok se imenuju drugi emisari, zatim Amerika ide u izbornu kampanju, pa neće biti ničega, a nakon toga ćemo i mi ući u izborni proces. Tako da, meni ne izgleda da će brzo biti rešen problem Kosova i Srbije“, rekao je Šahini.

On je podsetio i na zabrane koje je kosovska vlada uvela, a koje najviše pogađaju srpski narod.

„Imamo problem. Srpski građani nemaju svoje proizvode ovde, i dalje je na snazi zabrana, i dalje imaju problem sa dinarom. Još uvek tu nema nikakvog rešenja“, kaže Šahini.

Problem je i u tome, kako ističe, što građani na Kosovu, i u Srbije, ne gledaju jedni na druge prijateljski, što kako ističe, nije slučaj sa drugim narodima u regionu.

„Ne gledaju se recimo kao što mi gledamo na Makedonce ili Crnogorce, ili Srbi sa ostalima, nego se gledamo tako što među soboom i dalje imamo nerešene probleme, a našim političarima nije prirotet rešavanje tih problema”, naveo je Šahini.

On je podsetio da su i drugi narodi ratovali, navodeći primer Nemačke i Francuske, a da danas ove zemlje imaju najveću trgovinsku razmenu.

“Mi smo preprošle godine imali 370 miliona uvoz robe iz Srbije, a prošle godine manje od 200 miliona. To znači da u ovom pravcu svi gube, nema pobednika. Samo građani trpe gubitke“, zaključio je on.