Dijalog na prekretnici ili novi status kvo: Šta se očekuje od Lajčakovog naslednika?

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas do kraja januara mora imenovati naslednika Miroslava Lajčaka na poziciji specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine. Gotovo je izvesno da će novi pregovarač za razliku od Lajčaka biti iz zemlje koja je priznala Kosovo, a najverovatniji kandidat za ovu funkciju je danski diplomata Peter Sorensen. Iako mišljenja o tome kako će njegov izbor uticati na tok dijaloga variraju, sagovornici Kosovo onlajna saglasni su u jednom - ko god da bude izaslanik u rukama će dobiti „vruć krompir“ i suočiti se sa izazovima koji se ne mogu lako rešiti.

Piše: Petar Rosić

Posle skoro pet godina posredovanja u dijalogu Beograda i Prištine mandat Miroslava Lajčaka ističe 31. januara. Među imenima koja su se najviše pominjala u javnosti kao njegovi naslednici su bivši finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto i Danac Peter Sorensen.

Kao potencijalni kandidat ranije se spominjao i bivši slovenački predsednik Borut Pahor, ali je on saopštio da se neće kandidovati, navodeći kao razloge nekoliko faktora, uključujući neslaganje sa zvaničnom politikom EU o proširenju.

U međuvremenu su finski mediji izvestili da je Havisto u procesu dobijanja važne pozicije u Ujedinjenim nacijama vezanom za Bliski istok, pa je „knjiga spala na jedno slovo“ – danskog diplomatu Sorensena.

Sorensen ima bogato iskustvo u regionu Zapadnog Balkana, s obzirom na to da je bio specijalni predstavnik EU u Bosni i Hercegovini, a prethodno je službovao u Prištini u okviru misije Unmik, ali i Beogradu gde je od 2009. do 2011. bio lični predstavnik tadašnjeg Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost u Beogradu Havijera Solane.

Međutim, ono što je već izvesno je da će se novi izaslanik isključivo baviti pitanjem dijaloga Beograda i Prištine, za razliku od Lajčaka, koji je pokrivao i druga regionalna pitanja. Saradnik NVO „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka ocenjuje da je takva odluka doneta pre svega zbog velikog zastoja u dijalogu.

„Ono što je negde značajno kod izbora novog specijalnog izaslanika, pre svega jeste taj aspekt da će on sad verovatno biti specijalni izaslanik samo za Kosovo, a ne za čitav region Zapadnog Balkana. Mislim da je to pre svega zato što EU sada želi da koncentriše njegov posao isključivo na dijalog i da se on bavi samo time jer smo videli da dijalog ima velikih problema poslednjih nekoliko godina“, kaže Šljuka za Kosovo onlajn.

Podseća da se spekulisalo i da bi visoka predstavnica EU Kaja Kalas mogla preuzeti direktnu kontrolu nad dijalogom, ali da se to, po svemu sudeći, neće dogoditi.

„Meni je to bio signal da bi, usled svih ovih kriza, neko odlučnije vođenje dijaloga bilo neophodno i da bi to možda bilo rešenje. Sada vidimo da je Evropska unija odustala od tog pristupa, verovatno zato što oni veruju da postoje mnogi drugi značajniji problemi“, objasnio je naš sagovornik.

Šljuka ocenjuje da sam izbor Sorensena, kao ni bilo kojeg drugog izaslanika, neće drastično promeniti tok dijaloga, s obzirom na to da je uloga specijalnog izaslanika unutar EU vrlo ograničena.

„Njegova uloga, njegov mandat ne nosi neku veliku autonomiju u radu, dakle on ne može da odlučuje o tim nekim stvarima, a da se ne konsultuje sa svim relevantnim činjenicima u okviru Evropske unije. EU je izuzetno kompleksna organizacija, tu imamo različite aktere, od Evropske komisije do Evropskog saveta. Tu ima puno različitih interesa i jednostavno je nemoguće očekivati da će pojedinac, makar on bio i najbolji na svetu, uspeti da sam reši ovakvu krizu“, rekao je analitičar.

Kada je reč o Sorensenu i njegovom poreklu, Šljuka smatra da to neće nužno značiti da će on biti naklonjeniji Prištini.

„Ako gledamo iz aspekta da dolazi iz zemlje priznavača, može se reći da će on biti više naklonjen Kosovu. Međutim, ono što je sada zanimljivo jeste upravo pozicija Danske i sada ovaj aktuelni spor oko Grenlanda koji će potencijalno imati sa Amerikom i to samo pitanje teritorijalnog integriteta koje se ponovo nameće“, naglasio je analitičar.

Dodaje da Danska usled ove situacije može promeniti svoj pristup u odnosu na Kosovo.

„Ne mislim da će otpriznati Kosovo, ali verujem da to što Sorensen dolazi iz zemlje priznavača, samo po sebi neće značiti da će on biti naklonjen Kosovu. Na kraju krajeva, niko od njih ne bi trebalo da bude naklonjen jednoj ili drugoj strani“, naglasio je Šljuka.

S njim se slaže i programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev. On za Kosovo onlajn kaže da za budućnost dijaloga nije važno da li izaslanik dolazi iz zemlje koja priznaje ili ne kosovsku nezavisnost, već da je od presudnog značaja politička volja Beograda i Prištine da učestvuju u procesu

„Imamo Lajčaka iz Slovačke, iz države koja ne priznaje Kosovo. Pre toga smo imali Federiku Mogerini i Ketrin Ešton koje dolaze iz država koje priznaju nezavisnost Kosova. Dijalog se podjednako pomerao i nije pomerao, u zavisnosti od političke volje, tako da odakle dolaze diplomate i koja je njihova prošlost sa regionom neće imati presudnog značaja“, konstatuje Vladisavljev.

Ističe da su se skandinavske diplomate u prošlosti bavile regionom i da imaju iskustvo, te da njihov izbor za tu funkciju nije iznenađenje. 

„Setimo se Martija Ahtisarija. Znamo da je to tema koja njima nije nepoznata. Međutim, najpre s produženjem Lajčakovog mandata, a potom i odustajanjem od trke nekih od potencijalnih kandidata koji su viđeni kao favoriti, meni se sve više čini da ko god preuzme vođenje dijaloga, preuzima jedan vruć krompir koji pitanje da li može i na koji način da se raspetlja u narednom periodu“, kaže Vladisavljev.

Dodaje da izbor izaslanika zavisi i od toga na koji način će SAD pristupiti pitanju odnosa između Beograda i Prištine. Prema njegovoj oceni, ne samo da se traži diplomata koji će imati mogućnost komuniciranja sa obe strane, nego i diplomata koji će naći način da uspostavi komunikaciju sa Vašingtonom.

Komentarišući najave iz EU da će se budući izaslanik baviti isključivo pitanjima dijaloga, a ne i ostalim pitanjima u regionu, Vladisaljev napominje da je i Lajčaku fokus pre svega bio na dijalogu.

„Čini se da se i Miroslav Lajčak pre svega bavio dijalogom i da je negde pre svega najviše bio prepoznat i najviše bio uključen u sam taj proces. Ono što ostaje, a veoma je važno napomenuti, jeste proces proširenja. Imenovanje komesara za proširenje je nova uloga i on će imati znatno više posla na toj strani. Zbog toga će se verovatno i izaslanik fokusirati više na specifična pitanja, odnosno na pitanje dijaloga, jer mi drugih otvorenih bilateralnih izazova te vrste u regionu Zapadnog Balkana i nemamo“, zaključio je Vladisavljev.

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti ocenio je za Kosovo onlajn da Miroslav Lajčak nije imao neutralnu poziciju po pitanju dijaloga Beograda i Prištine i da bi njegov naslednik morao doći iz zemlje koja ima veći uticaj u EU.

Iako je imao sumnje u njegovu neutralnost, Hoti priznaje da je Lajčak, ipak, postigao određeni uspeh.

„U svakom slučaju, moramo reći da je bio uspešan, barem zato što je uspeo da vodi proces i postigne dogovor između premijera Kosova Kurtija i predsednika Srbije Vučića. U tom smislu, mislim da je to bio najveći uspeh gospodina Lajčaka“, istakao je naš sagovornik.

Govoreći o budućnosti dijaloga, Hoti je izneo dva moguća scenarija za naredne korake Evropske unije.

„Prvi je da će EU imenovati osobu koja će doći iz zemlje koja priznaje nezavisnost Kosova, ali pre svega iz zemlje koja ima uticaj i moć u EU. To bi bio prvi scenario“, rekao je on.

Međutim, po Hotiju, drugi scenario je verovatniji.

„Mislim da će se zbog zaista komplikovanog pitanja EU opredeliti za drugi scenario, što znači da će dijalog biti vođen direktno od strane gospođe Kalas. Tako da neće biti posrednika uopšte“, zaključio je Hoti.

Iako ne smatra da će Kalas voditi pregovore, Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost slaže se da će ona igrati bitnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine.

„S obzirom na to da je komesarka za spoljnu i bezbednosnu politiku bivša estonska premijerka Kaja Kalas, onda može da se očekuje da će budući pregovarač biti iz zemlje koja priznaje Kosovo, za razliku od Slovačke, odakle je Lajčak“, kaže Grubešić za Kosovo onlajn.

Ističe da takav izbor šalje jasan signal za politiku Evropske unije prema kosovskom pitanju.

„Osim što Estonija priznaje nezavisnost Kosova, Kalas lično sledi tu jednu agendu u kojoj po svaku cenu mora da se do kraja sprovede politika nezavisnog Kosova i da taj dijalog isključivo treba da dovede do toga da Kosovo dobije punu nezavisnost“, objašnjava analitičar.

Na pitanje da li bi izbor novog pregovarača mogao doneti napredak u dijalogu naš sagovornik odgovara da ne veruje da će se išta promeniti za Srbiju.

„Barem neće doneti ništa dobro. Govorim naravno o Briselu. Ono što ja više očekujem u ovom slučaju, jeste promena politike Vašingtona, odnosno da eventualno njihov neki pregovarač i Trampova politička inicijativa dovede do nekih poboljšanja“, rekao je on.

Podsetio je na period kada je specijalni izaslanik predsednika Trampa, Ričard Grenel, imao značajnu ulogu u dijalogu između Beograda i Prištine, što je, kako tvrdi, pozitivno uticalo na situaciju.

„To je nešto što Srbima odgovara, jer smo mi ta strana koja i kroz Otvoreni Balkan inicira da sve rešavamo kroz ekonomiju i da te sukobe ostavimo po strani, da vidimo na koji način možemo da normalizujemo situaciju, da svim građanima, i Srbima, Albancima bude bolje“, navodi Grubešić.

Sugeriše da bi veća inicijativa SAD mogla doneti bolje rezultate nego pristup EU i naglašava da od Brisela i njihovih pregovarača ne očekuje mnogo.

„Od same Evropske unije i njihovih nametnutih pregovarača može samo da se očekuju prazne reči koje neće biti ničim podkrepljene“, zaključuje on.