Đurađ Kastriot - Skenderbeg, između mita i istorije

O njemu je pisao Volter, Vivaldi mu je posvetio operu, a opevali su ga i Petar Petrović Njegoš, Jovan Sterija Popović, Stevan Sremac… Đurađ ili Đorđe Kastriot, mnogo poznatiji kao Skenderbeg za Evropu je bio jedan od epskih heroja koji su bili deo Otomanskog carstva, a zatim mu se hrabro suprostavili. Među Albancima, posebno na Kosovu, Skenderbeg se doživljava kao nacionalni junak i ujedinitelj. Bez obzira na više naučnih izvora, apsolutno se negira njegovo srpsko poreklo. Stručna javnost, sagovornici Kosovo onlajna, ocenjuje da je za mnoge srednjovekovne ličnosti tanka linija između „istorije i mita”.

Piše: Đorđe Barović

Za srednjovekovnu Evropu dovoljno važna ličnost da mu Vivaldi posveti operu „Skenderbeg”, a Fransoa Mari Arue - Volter opiše kao osobu koja bi uspela da sačuva Vizantiju da je njom vladao.

„Skenderbeg je srca Obilića,

al’ umrije tužnim izgnanikom”.

Ovako ga je opisao Petar Petrović Njegoš u „Gorskom vencu”. I nije bio jedini autor sa ovih prostora koji mu je pripisivao junaštvo i srpsko poreklo.

Ipak, za Albance reč je o nacionalnom junaku koji se u Srednjem veku borio za ujedinjenje svih Albanaca.

Otuda, već četvrtu godinu, u Prištini se organizuje manifestacija njemu u čast.

Ove godine, povodom 620 godina od rođenja Đurađa Kastriota - Skenderbega u prostorijama Albanološkog instituta organizovan je naučni simpozijum, a u nastavku, na Trgu „Majka Tereza“, otvorena je izložba vizuelne umetnosti sa radovima umetnika iz cele Albanije.

Za najmlađe predviđen poseban dečji program.

Povodom jubileja, organizovan je i svečani koncert na kojem će nastupiti poznate pop zvezde iz Albanije i sa Kosova, uključujući Ilira Šaćirija, Nikolu Nikprelaja, Kastriota Tušu i druge.

Program se nastavlja i u večernjim satima uz nastupe mladih bendova i rok izvođača.

Osnivač nacije

Sekretar organizacije „Albanija“ koja četvrti put organizuje ovu manifestaciju Basri Beka kaže da je Skenderbeg osnivač albanske nacije.

„Đurađ Kastriot je osnivač naše nacije. Sve borbe albanskog naroda za slobodu vođene su pod njegovom zastavom. Njegova figura ima nesporan značaj za albansku istoriju i identitet. Sve borbe za slobodu koje je albanski narod vodio pod zastavom Đerđa Kastriotija i težina i značaj našeg nacionalnog heroja su nesporni za našu naciju“, kaže Beka za Kosovo pres.

Ističe da Albanci imaju tri nesporne istorijske ličnosti: Skenderbega, Majku Terezu i Adema Jašarija.

Beka je posebno ponosan što će ovogodišnja manifestacija okupiti goste ne samo sa Kosova i Albanije, već i Arbereša iz Italije, kao i gostiju iz Austrije, Turske, Nemačke, Crne Gore i Severne Makedonije, daje događaju poseban međunarodni karakter.

„U poređenju sa prošlom godinom, očekujemo mnogo masovnije učešće, a posebnost ove proslave je to što ćemo imati goste van Kosova i Albanije“, naveo je on.

Prošle godine je pokrenuta inicijativa da se 6. maj uvrsti u kalendar nacionalnih praznika na Kosovu.

Nauka i trendovi

Ipak, za profesora Odseka za istoriju Filozofsko fakulteta u Novom Sadu prof. dr Borisa Stojkovskog albansko poreklo Skenderbega je u potpunosti naučno neutemeljeno.

„Mnogo toga je tu problematično. Najpre, tačno vreme, dan i godina rođenja Đorđa Kastriote nije precizno utvrđena u nauci. Prema nekim pretpostavkama on je možda mogao da ima 16-tak godina kada je otišao u janjičare ili kada je prvi put dobio poziciju u Enderunu u Jedrenama. Iz toga se izvlači podatak o njegovom rođenju. Nešto se može pronaći kod njegovog najpoznatije biografa Marina Baroletija, ali je veliko pitanje datum, odnosno godina rođenja. O preciznijem datumu tek ne može biti reči”, kaže Stojkovski u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je drugi problem što Skenderbeg faktički nikada nije imao kontakta sa teritorijom današnjeg Kosova.

„Njegova otac je upravljao tim područjima, od Lješa do Prizrena, krajnji jugo, jugo-zapad Metohije. Međutim, neka dikretnija veza sa prostorom KiM se ne može povući”, ističe ovaj istoričar.

Kao treću bitnu nedoumicu vidi u Skenderbegovom etničkom poreklu.

„Skenderbeg nije bio Albanac. Moguće da je na tom području gde su Kastriote upravljale bilo i albanskog i vlaškog življa, verovatno i Grka, ali je bilo itekako bilo Slovena, prevashodno Srba”, kaže Stojkovski i navodi da je utvrđeno da su Skenderbegovi roditelji bili Srbi.

„Đorđe Kastriota nazvan Skenderbeg bio je sin Ivana i Vojisave. Njegov otac Ivan Kastriota bio je gospodar oblasti od Lješa do Prizrena. Sinovi su mu nosili imena Đorđe, Repoš, Staniša i Konstantin. Ivan je menjao veroispovest, što mu zameraju savremeni izvori, ali porodica Kastriota je bila izuzetno vezana za Hilandar, te Ivan podiže arbanaški pirg, a Staniša biva i sahranjen u Hilandaru. Ovo svakako nedvosmisleno svedoči o njihovoj bliskosti veri pravoslavnoj”, naglašava ovaj profesor na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Dodaje da je prelaskom u islam Đorđe uzeo ime Skender - oduševljen Aleksandrom Velikim.

Tvrdnje albanskih istoričara o poreklu Skenderbega, Stojkovski dovodi u vezu sa trendom “falsifikovanja istorije”.

„To falsifikovanje istorije od ilirsko-dartanskog porekla, preko Skenderbega sve do nebrojeno drugih podataka, jeste sasvim logično i prirodno. Uz taj momenat da se (Skenderbeg) od kraja 19. veka smatra albanskim nacionalnim herojem i zbog tog savremenog poimanja i relativno mladog buđenja nacionalizma i uopšte konstituisanja albanske nacije”, naglašava Stojkovski.

Dodaje da je zbog toga ličnost Skenderbega Albancima poslužila i kao figura oko koje će se sabirati.

„U kontekstu toga znamo koja je politika Aljbina Kurtija vezana za okupljanje onih teritorija na kojima Albanci žive u relativnoj većini, takozvana velika Albanija. I samo kroz tu prizmu možemo posmatrati ovu, sa čisto naučne tačke gledišta posmatrano, poptunu bizarnost”, zaključuje Stojkovski.

Simboli i mitologija

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću Petar Ristanović ipak smatra da Đurađ Kastriota - Skenderbeg ne bi smeo da bude tema podela, već podsećanje na zajedničku prošlost i jedan od mogućih simbola koji bi povezali Srbe i Albance, ali da je u ovom trenutku to nemoguće očekivati.

„Skenderbeg je za Albance nacionalni junak, nešto slično Knezu Lazaru ili Kraljeviću Marku. Pogotovo sa naše strane vole da kažu da Albanci prećutkuju, i to je definitivno tačno, njegovo srpsko poreklo, činjenicu da mu je majka nesumnjivo bila srpska plemkinja. Albanci na to ne vole da se podsećaju. S druge strane, čini se da se i sa srpske strane to malo previše ističe”, kaže Ristanović za Kosovo onlajn.

U Prištini se povodom 620. godišnjice od rođenja Skenerbega danas Dodaje da je reč o istorijskoj ličnosti koja je istovremeno prisutna i u mitologiji.

„Albanci danas obeležavanjem Skenderbega u svim krajevima gde žive koriste to kao još jedan način da pokažu svoje nacionalno jedinstvo i jedinstvo svojih teritorija koje danas ne pripadaju Albaniji, a mnogi Albanci bi želeli da pripadaju”, ocenjuje ovaj istoričar.

Naglašava da bi, naročito zbog svog porekla, on ne bi trebalo da bude “tema podela, već podsećanja na zajedničku prošlost i bliske korene”.

Ipak, sumnja da je u ovom trenutku to i moguće.

„Pomirenje kroz Skenderbega definitivno nije moguće zbog političkih okolnosti i zbog kompleksne prošlosti. Zbog zločina i svega što se dogodilo jasno je da jedan Skenderbeg ne može biti dovoljan da bi se našla neka zajednička istorija i neka mogućnost za dijalog i za pomirenje, ali je svakako jedan od simbola kroz koji bi mogla da se napravi komunikacija, dijalog i da se ukase na zajedničke korene i zajedničku prošlost, na bliskost i na saradnju dva naroda, čak i nekada davno, u Srednjem veku”, smatra Ristanović.

Prema njegovim rečima suština problema je korišćenje istorije, posebno srednjovekovnih ličnosti u dnevno-političke svrhe.
„Najveća zabluda kada se generalno govori o srednjovekovnim herojima koji su stekli mitski status i o kojima se danas mnogo više govori kroz neke legende, nego istorijske činjenice je insistiranje na nacionalnom. To je što se Skenderbega tiče izuzetno prisutno, a prisutno je i kod nekih srpskih srednjovekovnih legendi, ali i kod drugih naroda. Suštinski, najproblematičniji deo je kada se Srednji vek, istorija i legende koriste u dnevno-političke svrhe, u poturanje nekih današnjih političkih i nacionalnih ciljeva”, zaključuje Ristanović.